{"id":110198,"date":"2021-08-09T15:13:14","date_gmt":"2021-08-09T13:13:14","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=110198"},"modified":"2021-08-09T15:13:14","modified_gmt":"2021-08-09T13:13:14","slug":"stednja-u-evrima-ili-u-dinarima-sta-je-isplativije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=110198","title":{"rendered":"\u0160tednja u evrima ili u dinarima: \u0160ta je isplativije"},"content":{"rendered":"

Prema poslednjim raspolo\u017eivim bilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupna dinarska \u0161tednja rezidenata i nerezidenata u doma\u0107im bankama je krajem juna 2021. godine iznosila 98,8 milijardi dinara, da bi u julu prema\u0161ila 100 milijardi dinara i na dan 4. avgusta dostigla rekordnih 100,5 milijardi dinara (operativni podatak).<\/strong><\/p>\n

Ta suma pribli\u017eno iznosi 850 miliona evra, prema zvani\u010dnom srednjem kursu od 117,55 dinara za jedan evro, pi\u0161e Biznis.rs.<\/p>\n

S druge strane, devizna \u0161tednja je krajem juna 2021. godine, prema kona\u010dnim podacima banaka, iznosila 12,1 milijadi evra, da bi krajem jula, prema operativnim podacima, dostigla nivo od 12,2 milijarde evra.<\/p>\n

Kada je re\u010d o broju gra\u0111ana koji imaju polo\u017eenu dinarsku i deviznu \u0161tednju kod doma\u0107ih banaka, NBS ne raspola\u017ee ovim podacima, ve\u0107 podacima o broju \u0161tednih partija za odre\u0111ene kategorije formirane u vidu raspona iznosa \u0161tednih partija, koje banke saglasno regulativi, dostavljaju centralnoj banci u zemlji.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Prema poslednjim raspolo\u017eivim bilansnim podacima od 30. juna 2021. godine, ukupan broj dinarskih \u0161tednih partija iznosi 1.114.861 partija. Najve\u0107i broj \u0161tednih partija, 971.978 partija (87,2 odsto od ukupnog broja partija) se odnosi na \u0161tednju u manjim iznosima (do 10.000 dinara). Na tim \u0161tednim partijama deponovano je svega 0,6 odsto ukupnog iznosa dinarske \u0161tednje. Najve\u0107i deo dinarske \u0161tednje (39,3 odsto) odnosi se na \u0161tedne uloge vrednosti od jednog do pet miliona dinara. Broj \u0161tednih partija koje pripadaju ovoj kategoriji je 19.088. \u0160tedni ulozi preko 10 miliona dinara u\u010destvuju sa 18,8 procenata u ukupnoj dinarskoj \u0161tednji (794 partija).<\/p>\n

Prema podacima za 30. jun 2021. godine ukupan broj deviznih \u0161tednih partija iznosi 4.886.336 partija. Pritom, najvi\u0161e je partija koje pripadaju kategoriji do 500 evra, i to 3.893.810 partija (79,7 odsto ukupnog broja partija), koje po vrednosti 97,5 miliona evra, me\u0111utim, u\u010destvuju sa svega 0,8 odsto u ukupnoj deviznoj \u0161tednji. Posmatrano prema visini devizne \u0161tednje, gotovo polovina se odnosi na partije \u010dija je vrednost izme\u0111u 10.000 evra i 50.000 evra \u2013 46,2 odsto (5.602,4 miliona evra), koje posmatrano prema broju \u0161tednih partija, u\u010destvuju sa 5,3 odsto (258.498 partija) u ukupnom broju \u0161tednih partija.<\/p>\n

\u201eI dinarska i devizna \u0161tednja poslednjih godina bele\u017ee kontinuiran rast, koji je nastavljen i tokom 2020. godine i u dosada\u0161njem toku 2021. godine, zahvaljuju\u0107i postignutoj finansijskoj i sveukupnoj makroekonomskoj stabilnosti zemlje, i pored delovanja negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih korona virusom. Ipak, rast dinarske \u0161tednje poslednjih godina znatno je dinami\u010dniji od rasta devizne \u0161tednje, a trenutni nivo dinarske \u0161tednje je 5,5 puta vi\u0161i nego na kraju 2012. godine, od kada se bele\u017ei njen intenzivan rast, pri \u010demu je vi\u0161e od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri i po godine, ada su u punoj meri postali vidljivi rezultati pozitivne ekonomske transformacije srpske ekonomije, a time i rast poverenja gra\u0111ana u doma\u0107u valutu\u201c, poru\u010duju iz Narodne banke Srbije za na\u0161 portal.<\/p>\n

Kako ka\u017eu u NBS, i u prethodnih kalendarskih godinu dana (kraj juna 2021. godine u odnosu na kraj juna 2020. godine) dinarska \u0161tednja je zabele\u017eila dinami\u010dniji rast od devizne \u2013 pove\u0107ana je za 15,6 odsto, to jest za 13,3 milijarde dinara, dok je devizna \u0161tednja pove\u0107ana za 10,3 odsto, odnosno 1,1 milijardu evra.<\/p>\n

\u201eDinami\u010dnom rastu dinarske \u0161tednje doprinosi njena ve\u0107a isplativost u pore\u0111enju sa deviznom \u0161tednjom, kako u kratkom, tako i u dugom roku. To je rezultat, pre svega o\u010duvane monetarne i finansijske stabilnosti, u vidu odr\u017eavanja stabilnih nivoa inflacije i deviznog kursa, relativno vi\u0161ih kamatnih stopa na dinarsku \u0161tednju nego na \u0161tednju u evrima, povoljnijeg poreskog tretmana dinarske \u0161tednje (kamata na dinarsku \u0161tednju se ne oporezuje, dok se kamata na deviznu \u0161tednju oporezuje po stopi od 15 odsto), a u periodu pandemije i donetih mera koje su doprinele o\u010duvanju makroekonomske stabilnosti\u201c, isti\u010du u NBS.<\/p>\n

Kada je re\u010d o ro\u010dnoj strukturi dinarske \u0161tednje u bankama, prema poslednjim raspolo\u017eivim podacima zaklju\u010dno sa junom ove godine, dominiraju depoziti ro\u010dnosti od \u0161est do 12 meseci, i to u iznosu od 44,7 milijardi dinara (45,2 odsto ukupne \u0161tednje). Zatim slede depoziti po vi\u0111enju, u iznosu od 26,8 milijardi dinara (27,2 odsto), na dinarsku \u0161tednju ro\u010dnosti preko godinu dana odnosi se 18,6 milijardu dinara (18,9 odsto), dok depoziti ro\u010dnosti od jednog do \u0161est meseci iznose 8,7 milijardi dinara (8,7 odsto).<\/p>\n

Posmatrano po ro\u010dnosti, u deviznoj \u0161tednji najve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e imaju depoziti po vi\u0111enju, koji iznose 8,7 milijardi evra (72 odsto ukupne devizne \u0161tednje). Zatim slede depoziti ro\u010dnosti od \u0161est meseci do godinu dana, koji iznose 1,7 milijarde evra (13,8 odsto). Depoziti ro\u010dnosti do jednog meseca iznose 7,4 miliona evra (0,1 odsto), od jednog do \u0161est meseci iznose 150,3 miliona evra (1,2 odsto), dok se 1,6 milijardi evra (12,8 odsto) odnosi na deviznu \u0161tednju ro\u010dnosti preko godinu dana.<\/p>\n

Posmatrano po valutama u okviru devizne \u0161tednje dominantno u\u010de\u0161\u0107e ima \u0161tednja u evrima, koja iznosi 10,9 milijardi evra, odnosno 90,1 ukupne devizne \u0161tednje. \u0160tednja u \u0161vajcarskim francima iznosi 629,6 miliona \u0161vajcarskih franaka (protivvrednost 573,9 miliona evra, \u0161to je 4,7 odsto devizne \u0161tednje), \u0161tednja u ameri\u010dkim dolarima iznosi 602,6 miliona dolara (protivvrednost 506,1 milion evra, \u0161to je 4,2 odsto devizne \u0161tednje), dok \u0161tednja u ostalim valutama prera\u010dunato u evre iznosi 120,5 miliona evra (jedan procenat ukupne devizne \u0161tednje).<\/p>\n

Na pitanje koliko gra\u0111ana u ovom trenutku mo\u017eda \u0161tedi kroz ulaganje u privatne penzije, iz NBS odgovaraju da je neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u stalnom porastu i da trenutno iznosi oko 48 milijardi dinara.<\/p>\n

\u201eKrajem juna 2021. godine za privatnu penziju \u0161tedelo je 206.830, to jest oko tri procenta ukupnog broja stanovnika, odnosno okvirno je tek svako deseto zaposleno lice \u010dlan nekog dobrovoljnog penzijskog fonda, \u0161to ukazuje na postojanje prostora za pove\u0107anje pokrivenosti stanovni\u0161tva ovim vidom \u0161tednje za starost\u201c, napominju u NBS.<\/p>\n

Autor:Bojana Milovanovic<\/p>\n

Foto: Shutterstock<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema poslednjim raspolo\u017eivim bilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupna dinarska \u0161tednja rezidenata i nerezidenata u doma\u0107im bankama je krajem juna 2021. godine iznosila 98,8 milijardi dinara, da bi u julu prema\u0161ila 100 milijardi dinara i na dan 4. avgusta dostigla rekordnih 100,5 milijardi dinara (operativni podatak). Ta suma pribli\u017eno iznosi 850 miliona evra, prema […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":110199,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-110198","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/110198","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=110198"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/110198\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/110199"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=110198"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=110198"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=110198"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}