{"id":110251,"date":"2021-08-10T15:43:14","date_gmt":"2021-08-10T13:43:14","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=110251"},"modified":"2021-08-10T15:43:14","modified_gmt":"2021-08-10T13:43:14","slug":"izbeglice-azil-i-srbija-zasto-je-mlada-afrikanka-dosla-u-srbiju-po-bolji-zivot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=110251","title":{"rendered":"Izbeglice, azil i Srbija: Za\u0161to je mlada Afrikanka do\u0161la u Srbiju po bolji \u017eivot"},"content":{"rendered":"

Upoznajte Katju – ponosnu vlasnicu indeksa Beogradskog univerziteta i prvu devojku-izbeglicu u Srbiji koja se na fakultet upisala u statusu doma\u0107e studentkinje. \u017divot Katje Irakoze, dvadesetdvogodi\u0161nje devojke iz Burundija, preokrenuo se za samo nekoliko dana – strahuju\u0107i za bezbednost, u kofer je brzo spakovala najdra\u017ee stvari i sa majkom se zaputila u Srbiju, koju \u201enije imala vremena ni da progugla”.<\/strong><\/p>\n

Dve godine kasnije, Katja ima azil i vodi \u201emiran \u017eivot” u Beogradu sa majkom, a sanja o velikim planovima za budu\u0107nost.<\/p>\n

Ovog jula, postala je prva devojka sa priznatim izbegli\u010dkim statusom koja se u Srbiji upisala na fakultet u statusu doma\u0107e studentkinje – po svemu ravnopravna sa ovda\u0161njim studentima, kako zakon to i predvi\u0111a.<\/p>\n

\u201eTo je presedan – do sada su se izbeglice upisivale kao strani studenti, a sada smo kona\u010dno postigli da se u ovoj oblasti u praksi ispo\u0161tuje Zakon o azilu”, ka\u017ee pravnica Beogradskog centra ljudska prava Jelena Ili\u0107 za BBC na srpskom.<\/p>\n

Od uspostavljanja sistema azilne za\u0161tite 2008, azil u Srbiji dobile su 194 izbeglice, navodi se u izve\u0161taju Beogradskog centra za ljudska prava iz marta 2021. godine.<\/p>\n

U jednoj od najsiroma\u0161nijih zemalja na svetu, njena porodica nije vodila prose\u010dan \u017eivot.<\/p>\n

\u201eBila sam sre\u0107no dete – \u017eivela sam u velikoj ku\u0107i, imali smo poslugu i voza\u010de, i\u0161la sam u jednu od najboljih privatnih \u0161kola u zemlji koju poha\u0111aju deca raznih politi\u010dara”, pri\u010da Katja.<\/p>\n

\u201eAli ni\u0161ta od toga ne vredi ako nisi bezbedan”, dodaje.<\/p>\n

Njena porodica pripada plemenu Tutsi, koje je u istorijskom sukobu sa ve\u0107inskim Hutima iz \u010dijih su redova predstavnici aktuelne vlasti u Burundiju.<\/p>\n

\u201eHuti su pobili ve\u0107i deo moje porodice sa mamine strane, samo zato \u0161to su imali druga\u010diji oblik nosa”, navodi Katja.<\/p>\n

\u201eTutsi se smatraju potomcima kraljeva, a kroz istoriju su bili bogati jer su imali mnogo stoke, dok su Huti bili obi\u010dni radnici”, ka\u017ee Katja.<\/p>\n

Iz decenije u deceniju, etni\u010dke napetosti su rasle sve dok 1959. godine nisu kulminirale pobunom Huta, u kojoj je ubijeno vi\u0161e od 20.000 pripadnika naroda Tutsi.<\/p>\n

Huti su do\u0161li na vlast po\u0161to je 1962. Burundi proglasio nezavisnost od Belgije.<\/p>\n

Katja ka\u017ee da deca Huta i Tutsija danas potpuno ravnopravna u dru\u0161tvu – na primer, poha\u0111aju iste \u0161kole, ali su razdvojeni po odeljenjima.<\/p>\n

\u201ePoznajem Hute, ali mi nisu bili prijatelji – odnosi su solidni, ali se svako dr\u017ei svojih”, pri\u010da.<\/p>\n

Posle vojnog pu\u010da 2015. godine za koji su bili optu\u017eeni Tutsi, Katjina porodica na\u0161la se na meti politi\u010dkog progona.<\/p>\n

\u201eIde\u0161 u odli\u010dnu \u0161kolu, jede\u0161 u restoranima, vozi\u0161 se autom i odjednom ni\u0161ta od toga vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 da radi\u0161 zato \u0161to nije bezbedno”, ka\u017ee.<\/p>\n

Bilo je dana kada je zbog bezbednosti morala da odustane od odlaska u \u0161kolu.<\/p>\n

\u201eOse\u0107ala sam se kao u zatvoru”, prise\u0107a se.<\/p>\n

Iako nije bila upu\u0107ena u sva politi\u010dka de\u0161avanja, Katja ka\u017ee da joj je stres koji je mogla da pro\u010dita na licima roditelja sve govorio.<\/p>\n

\u201e\u017divot nam se preokrenuo u sekundi”, isti\u010de.<\/p>\n

\u201eMama je ranjena u ruku, a jedno staklo se razbilo i kosa mi je bila puna stakli\u0107a”, pri\u010da.<\/p>\n

Dodaje da u jeku oru\u017eanih obra\u010duna \u201enije bilo neo\u010dekivano da prona\u0111ete le\u0161 nekoga koga ne poznajete takore\u0107i na ku\u0107nom pragu”.<\/p>\n

\u201eTakve stvari se nikome ne prijavljuju – policija ve\u0107 zna, pa kasnije do\u0111u i odnesu telo”.<\/p>\n

Ona dodaje da \u201emnoge porodice u Burundiju nikada ne saznaju kako su njihovi voljeni nestali”.<\/p>\n

\u201eAko zateknemo le\u0161, fotografi\u0161emo i delimo preko Vocapa kako bi porodice mogle da saznaju \u0161ta se dogodilo”, ka\u017ee.<\/p>\n

Katja isti\u010de da je mnogo njenih prijatelja ostalo bez roditelja.<\/p>\n

\u201eStra\u0161no je kad skoro svakog dana \u010dujete da su nekome poginuli otac ili majka”, navodi.<\/p>\n

Katja je u Srbiju doputovala sa majkom Terezom.<\/p>\n

Politi\u010dka kriza prinudila je porodicu da se razdvoji – sva tri Katjina brata napustila su Burundi i oti\u0161la u razli\u010dite zemlje.<\/p>\n

O ocu nerado govori.<\/p>\n

Kao najmla\u0111e dete i jedina devoj\u010dica u porodici, ostala je sa majkom Terezom.<\/p>\n

Primorane da napuste zemlju, njih dve su u Srbiju doputovale jula 2019. godine.<\/p>\n

Za razliku od mnogih izbeglica iz afri\u010dkih zemalja, one nisu imale problem da legalno u\u0111u u Srbiju – Burundi je jedna od retkih afri\u010dkih zemalja \u010dijim gra\u0111anima ne treba viza.<\/p>\n

Srbija je vize za dr\u017eavljane Burundija ukinula 2018. Po\u010detkom te godine, tada\u0161nji ministar spoljnih poslova Ivica Da\u010di\u0107 saop\u0161tio je da Burundi povla\u010di priznanje Kosova, ali je informacija vi\u0161e puta osporavana u javnosti.<\/p>\n

Problem je bio kako bezbedno napustiti Burundi.<\/p>\n

\u201eSpaslo nas je to \u0161to je moja majka radila kao ra\u010dunovo\u0111a u apoteci gde pripadnici policije podi\u017eu lekove, pa je bila u prilici da im pomogne kada ne mogu da do\u0111u do nekog leka”, ka\u017ee Katja.<\/p>\n

\u201eRizikuju\u0107i sopstveni \u017eivot, pomogli su nam da napustimo Burundi”.<\/p>\n

Katja do poslednjeg trenutka nije znala kuda i kada putuje.<\/p>\n

\u201eZnala sam samo da \u0107emo oti\u0107i daleko”, navodi.<\/p>\n

Kratko pred polazak, mama je rekla da idu u Srbiju.<\/p>\n

\u201eSve se desilo toliko brzo da nisam imala vremena ni da na Guglu potra\u017eim gde je to”, ka\u017ee Katja.<\/p>\n

Kada je stigla, shvatila je da se ovde \u201epri\u010da neki \u010dudan jezik i zabrinula se kako \u0107u ga nau\u010diti”, dodaje.<\/p>\n

Me\u0111utim, skoro dve godine i mnogo \u010dasova srpskog jezika kasnije, Katja ga te\u010dno govori.<\/p>\n

\u201ePonekad me i dalje zbuni red re\u010di koji se stalno menja, ali sve je lak\u0161e”.Ka\u017ee da je sre\u0107na \u0161to je uspela da iz Burundija ponese sve cipele sa visokim potpeticama.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eSada nemamo auto, pa se u Beogradu vozim gradskim prevozom i zbog toga ih retko nosim, ali su mi veoma drage i jednostavno sam morala da ih ponesem”, pri\u010da.<\/p>\n

 <\/p>\n

Deca migranti u pritvoru<\/p>\n

 <\/p>\n

Od udobnog doma do izbegli\u010dkog kampa<\/p>\n

krnja\u010da kampBBC<\/p>\n

Katja i njena mama su prvu godinu \u017eivota u Srbiji provele u izbegli\u010dkim kampovima<\/p>\n

Kao tra\u017eiteljke azila, Katja i njena mama su po dolasku u Srbiju sme\u0161tene u izbegli\u010dki kamp u Bogova\u0111i.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eOdjednom sam morala da delim sobu i kupatilo sa puno ljudi, nisam se \u017ealila na to, ali ose\u0107aj je bio \u010dudan”, ka\u017ee.<\/p>\n

 <\/p>\n

Me\u0111utim, brzo se prilagodila situaciji, a usledilo je preseljenje u prihvatni centar u Banji Kovilja\u010di, gde u se najdu\u017ee zadr\u017eale.<\/p>\n

Upoznavanje sa Srbijom donelo joj i bolnu spoznaju – \u201eprvi put u \u017eivotu” osetila je rasizam.<\/p>\n

\u201eVe\u0107ina ljudi u Srbiji je bila ljubazna prema meni i mojoj mami, ali bilo je situacija da su odbijali da nas uslu\u017ee u kafi\u0107ima i restoranima gde smo odlazile da ne bismo uvek jele u kampu”, navodi.<\/p>\n

\u201eNe znam da li je to bilo zato \u0161to smo crne, izbeglice ili oba, ali takve situacije su bile veoma neprijatne – zamislite da neko \u010dak ne \u017eeli va\u0161 novac”.<\/p>\n

\u201ePretpostavljam da je to zato \u0161to me nisu razumeli, sve je mnogo lak\u0161e od kada u\u010dim srpski”, pri\u010da.<\/p>\n

\u201eSvi su u \u0161oku kada im se obratim i razgovaraju sa mnom”.<\/p>\n

Ljudi je \u010desto zaustavljaju na ulici da se slikaju, a poznanici pitaju mogu li da joj dodirnu kosu.<\/p>\n

\u201eZnam da nekim \u017eenama to smeta, ali meni ne – razumem njihovu radoznalost”, ka\u017ee uz osmeh.<\/p>\n

Nakon meseci \u010dekanja u izbegli\u010dkom kampu, Katja i Tereza su u Srbiji dobile uto\u010di\u0161te – oblik azilne za\u0161tite koji im omogu\u0107ava da u zemlji ostanu pet godina, ali i da se prijave za dr\u017eavljanstvo.<\/p>\n

\u201eDopada mi se ovde i planiram da ostanem u Srbiji”, ka\u017ee Katja.<\/p>\n

\u0160ta je uto\u010di\u0161te<\/p>\n

Radi se o jednom od dva oblika azilne za\u0161tite koju propisuje Zakon o azilu i privremenoj za\u0161titi, obja\u0161njava pravnica Beogradskog centra za ljudska prava Jelena Ili\u0107.<\/p>\n

\u201eUto\u010di\u0161te se daje na period od pet godina i to ljudima koji strahuju od progona zbog rase, pola, jezika, nacionalne pripadnosti, politi\u010dkih uverenja, veroispovesti, politi\u010dkog uverenja i sli\u010dno”, ka\u017ee.<\/p>\n

Drugi oblik je subsidijarna za\u0161tita, koja je daje \u201e\u017ertvama ozbiljne nepravde u mati\u010dnim zemljama, na period od godinu dana”.<\/p>\n

\u201eDodeljuje se ljudima koji se suo\u010davaju sa pretnjama pogubljenjem, ne\u010dove\u010dnim postupanjem, mu\u010denjem ili individualna nepravda izazvana situacijom me\u0111unarodnog ili unutra\u0161njeg oru\u017eanog sukoba “.<\/p>\n

Katja i Tereza ve\u0107 godinu dana \u017eive u Beogradu. Pro\u0161log leta, Katja i njena mama su se preselile u Beograd. \u201eGrad mi se odmah svideo, ima sli\u010dnosti sa Bud\u017eumburom”, prime\u0107uje Katja.\u00a0 \u201eSvi se \u017eale da nemaju posao, a restorani i kafi\u0107i su uvek puni – ose\u0107am se kao kod ku\u0107e”.<\/p>\n

Iz sada\u0161njosti je ponekad prenu mra\u010dne asocijacije na Burundi.<\/p>\n

\u201eJedne ve\u010deri sam \u010dula vatromet i uop\u0161te nisam mogla da shvatim \u0161ta se de\u0161ava – pomislila sam da opet neko puca”, ka\u017ee.<\/p>\n

Nije joj prijatno ni kada sretne policajca na ulici, iako u Srbiji nikada nije imala problema sa njima.<\/p>\n

\u201eTo je refleksna reakcija – kad vidi\u0161 policajca u Burundiju, gleda\u0161 da pobegne\u0161 \u0161to dalje”, obja\u0161njava.<\/p>\n

Jedan od problema sa kojima se Katja susrela po dolasku u Srbiju bilo je otvaranje ra\u010duna u banci.<\/p>\n

\u201ePrimetila sam da zavisi u koju banku odete – svi budu zbunjeni kada im poka\u017eete li\u010dnu kartu stranca koji ima azil i mnogi onda ka\u017eu da ne mogu da vam pomognu”, obja\u0161njava.<\/p>\n

Jelena Ili\u0107 iz Beogradskog centra za ljudska prava ka\u017ee da se radi o \u201edugogodi\u0161njoj diskriminaciji”.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eVe\u0107ina slu\u017ebenika nije upu\u0107ena u zakon, pa ne znaju da je li\u010dna karta tra\u017eilaca azila ravnopravan identifikacioni dokument kao li\u010dna karta dr\u017eavljana Srbije i zbog toga diskrimini\u0161u klijente koji do\u0111u sa druga\u010dijom ispravom”, obja\u0161njava.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ili\u0107 isti\u010de da je, prema mi\u0161ljenju Narodne banke Srbije, u koje je BBC imao uvid, \u201eli\u010dna karta stranca koji ima azil dovoljna za otvaranje ra\u010duna”.<\/p>\n

 <\/p>\n

Koliko zara\u0111uju krijum\u010dari ljudi i za\u0161to se bave ovim poslom<\/p>\n

Devoj\u010dicu dr\u017ee vi\u0161e od 500 dana u pritvoru za migrante u Americi<\/p>\n

To nije jedini problem sa kojim se suo\u010davaju tra\u017eioci azila i ljudi sa priznatim izbegli\u010dkim statusom, poput Katje i njene mame.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ili\u0107 isti\u010de da je u ve\u0107ini situacija koje imaju veze sa birokratijom \u201eizbeglicama potrebna pomo\u0107 da ostvare svoja prava”.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eSlu\u017ebenici \u010desto nisu bli\u017ee upu\u0107eni u zakonske norme, a sistemska re\u0161enja su takva da izbeglica ni\u0161ta ne mo\u017ee da zavr\u0161i sama – od radne dozvole do upisa na fakultet, zbog \u010dega apsolutno zavisi od pravne pomo\u0107i”, ka\u017ee Ili\u0107.<\/p>\n

 <\/p>\n

Iako Zakon o azilu propisuje da izbeglice mogu na fakultet pod istim uslovima kao srpski dr\u017eavljani, toga u praksi nije bilo sve do ove godine.<\/p>\n

\u201eUpisivali su se kao strani studenti i tako pla\u0107ali \u0161kolarinu, \u0161to je i dalje slu\u010daj na pojedinim fakultetima”, ka\u017ee Ili\u0107 navode\u0107i primer dvojice momaka iz Irana koji su ove godine upisali Fakultet primenjene umetnosti.<\/p>\n

\u201eBeogradski univerzitet je zauzeo stav da izbeglice treba da imaju redovan pristup obrazovanju”, ka\u017ee Ili\u0107.<\/p>\n

\u201eProblem je \u0161to ga i dalje te\u0161ko ostvaruju bez pravne pomo\u0107i zbog komplikovane procedure i nepoznavanja jezika”, navodi Ili\u0107.<\/p>\n

Me\u0111utim, praksa se polako menja – u julu je, Katja upisala biohemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu i to u statusu doma\u0107e studentkinje.<\/p>\n

Ili\u0107 se nada se da \u0107e to pomo\u0107i \u201ebudu\u0107im generacijama studenata da se lak\u0161e obrazuju”.<\/p>\n

Osim Katje, status doma\u0107eg studenta ove godine je dobio i momak iz Libije koji \u0107e studirati na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dodaje Ili\u0107.<\/p>\n

Katja je \u201eveoma uzbu\u0111ena” zbog polaska na fakultet u oktobru.<\/p>\n

\u201eU Beogradu ve\u0107 imam prijatelje iz Srbije koji \u017eive u mom kom\u0161iluku, a jedva \u010dekam da upoznam jo\u0161 ljudi sa kojima \u0107u mo\u0107i da se dru\u017eim”, ka\u017ee.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Upoznajte Katju – ponosnu vlasnicu indeksa Beogradskog univerziteta i prvu devojku-izbeglicu u Srbiji koja se na fakultet upisala u statusu doma\u0107e studentkinje. \u017divot Katje Irakoze, dvadesetdvogodi\u0161nje devojke iz Burundija, preokrenuo se za samo nekoliko dana – strahuju\u0107i za bezbednost, u kofer je brzo spakovala najdra\u017ee stvari i sa majkom se zaputila u Srbiju, koju \u201enije […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":110252,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-110251","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svet"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/110251","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=110251"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/110251\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/110252"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=110251"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=110251"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=110251"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}