{"id":110438,"date":"2021-08-13T16:29:32","date_gmt":"2021-08-13T14:29:32","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=110438"},"modified":"2021-08-13T16:29:32","modified_gmt":"2021-08-13T14:29:32","slug":"banke-na-provizijama-zaradile-38-milijardi-dinara-naknade-i-dalje-rastu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=110438","title":{"rendered":"Banke na provizijama zaradile 38 milijardi dinara: Naknade i dalje rastu"},"content":{"rendered":"

Tokom 2020. godine banke su, na ime raznih provizija i naknada, zaradile oko 329 miliona evra. U ovaj iznos ura\u010dunata je svaka provizija napla\u0107ena na \u0161alteru banke, preko elektronskog i mobilnog bankarstva, svaka naknada za kartice, \u010dekove, podignute kredite, odr\u017eavanje ra\u010duna… Banke su prili\u010dno domi\u0161ljate kada je re\u010d o naplati do sada besplatnih usluga, pa nas \u010desto neprijatno iznenadi kada saznamo koliko nas odre\u0111ena usluga zapravo ko\u0161ta.<\/strong><\/p>\n

Glavni izvor prihoda banaka su kamate. Od njih su banke tokom 2020. zaradile ukupno 121,25 milijardi dinara, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Od raznih naknada i provizija bankarski sektor je imao \u010dist prihod od 38,7 milijardi dinara \u0161to je oko 329 miliona evra. Ipak, to je za oko 29 miliona evra manje nego \u0161to je napla\u0107eno 2019. godine.<\/p>\n

Banke iznose svojih tarifa moraju javno na istaknu i na svojim sajtovima. Tako\u0111e, Narodna banka Srbije obavezuje banke da redovno objavljuju naj\u010de\u0161\u0107e provizije, \u010diji uporedni pregled je dostupan na sajtu NBS. Uz to, svaka banka mora pre svakog pove\u0107anja cene svojih usluga obavezno da obavesti i svoje korisnike.<\/p>\n

Me\u0111utim, gra\u0111ani \u010desto ne kontroli\u0161u promene koje im banke najavljuju pa se neprijatno iznenade kada do ju\u010de besplatna usluga po\u010dne da se napla\u0107uje.<\/p>\n

Nijedna banka ne zara\u010dunava tro\u0161ak otvaranja i zatvaranja teku\u0107eg ra\u010duna, ali se napla\u0107uje njegovo mese\u010dno odr\u017eavanje \u2013 od nepunih 200 dinara za najjednostavnije paket ra\u010dune pa do oko 800 dinara koliko u pojedinim bankama dose\u017eu tro\u0161kovi odr\u017eavanja teku\u0107ih ra\u010duna koji uklju\u010duju usluge mobilnog i elektronskog bankarstva, vi\u0161e kartica me\u0111u kojima su i \u201ezlatne\u201c, ali i dostupni popusti u pojedinim trgovinama.<\/p>\n

Od \u201ele\u017earine\u201c do kazne za pogre\u0161an broj<\/p>\n

Jo\u0161 se pamti tro\u0161ak \u201ele\u017earine\u201c koju je jedna banka u Srbiji pre tri godine zara\u010dunavala korisnicima koji imaju \u010dekove. Ova provizija podrazumevala je da banka mese\u010dno zara\u010dunava 30 dinara po svakom \u010deku koji njen klijent jo\u0161 nije iskoristio. Uz to, banka je korisniku napla\u0107ivala i 100 dinara kad kona\u010dno ispi\u0161e \u010dek i to na ime \u201etro\u0161ka realizacije\u201c. Danas se za \u010dekove\u00a0 i dalje napla\u0107uje samo tro\u0161ak izdavanja koji se, kako stoji u tarifarnicima nekoliko banaka koje smo proverili, kre\u0107e od 10 do 35 dinara po jednom \u010deku.<\/p>\n

Ukidanje \u201ele\u017earine\u201c ne zna\u010di da banke nisu smislile nove vrste provizija. Tako jedna od najve\u0107ih banaka na tr\u017ei\u0161tu \u2013 Komercijalna, uvodi tro\u0161ak od \u010dak 1.000 dinara u slu\u010daju kada korisnik pogre\u0161i broj teku\u0107eg ra\u010duna na koji upla\u0107uje novac, \u0161to zahteva storniranje uplate.<\/p>\n

Do sada ova usluga nije ni postojala u tarifarniku.<\/p>\n

\u201eNe postoji opravdanje za rast naknada jer su banke u Srbiji 2020. godine profitirale oko 400 miliona evra, tako da nema re\u010di o nekim gubicima koje \u017eele da nadoknade kroz rast provizija\u201c, ka\u017ee za portal N1 Dejan Gavrilovi\u0107 iz organizacije potro\u0161a\u010da Efektiva.<\/p>\n

 <\/p>\n

Banke, kako isti\u010de, podi\u017eu standardne tarife, ali uvode i neke \u201efantasti\u010dne\u201c kako ih naziva Gavrilovi\u0107. Jedna od njih je i pomenuta provizija za pogre\u0161no upisan broj ra\u010duna.<\/p>\n

Kad banka pla\u0107a kaznu<\/p>\n

\u201eKlijent se ka\u017enjava za ukucavanje pogre\u0161ne cifre. Ako ja kao klijent radim posao banke, koristim svoj laptop ili telefon, za pla\u0107anje, moram da budem tehni\u010dki opremljen, da koristim svoj internet, svoje vreme, ukucavam brojeve, u potpunosti radim posao bane i pogre\u0161im cifru rade\u0107i posao banke \u2013 banka me ka\u017enjava sa 1.000 dinara. A \u0161ta se de\u0161ava kada slu\u017ebenik banke ukuca pogre\u0161an broj ra\u010duna? Ni\u0161ta\u201c, isti\u010de Gavrilovi\u0107.<\/p>\n

On navodi primer korisnika koji je poslednjeg dana u roku platio porez, ali je dobio kaznu jer uplata nije stigla na vreme.<\/p>\n

\u201ePosle provere ispostavilo se da je slu\u017ebenik banke pogre\u0161io broj ra\u010duna i da uplata nije oti\u0161la gde treba. I za to nisu predvi\u0111ene nikakve sankcije\u201c, ukazuje on.<\/p>\n

Me\u0111u \u201efantasti\u010dne\u201c naknade ubraja jo\u0161 jednu koju od oktobra uvodi Komercijalna banka.<\/p>\n

\u201eBanka koja ima veliki broj deviznih penzionera je odlu\u010dila da od 1. oktobra napla\u0107uje proviziju za primanje penzija iz inostranstva. To do sada nije napla\u0107ivano\u201c, naveo je Gavrilovi\u0107.<\/p>\n

Uvidom u tarifarnik ove banke, koji \u0107e u primeni biti od 1. oktobra, vidi se da \u0107e naknada za penzije iz Slovenije biti 0,30 odsto od iznosa, minimum 150 dinara. Procenat je ni\u017ei za penzije koje sti\u017eu iz Nema\u010dke \u2013 0,23 odsto, dok \u0107e se za ostale ino penzije napla\u0107ivati naknada od 0,35 odsto, odnosno minimum 150 dinara.<\/p>\n

Autor:Daniela Ili\u0107 Krasi\u0107<\/p>\n

Shutterstock<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom 2020. godine banke su, na ime raznih provizija i naknada, zaradile oko 329 miliona evra. U ovaj iznos ura\u010dunata je svaka provizija napla\u0107ena na \u0161alteru banke, preko elektronskog i mobilnog bankarstva, svaka naknada za kartice, \u010dekove, podignute kredite, odr\u017eavanje ra\u010duna… Banke su prili\u010dno domi\u0161ljate kada je re\u010d o naplati do sada besplatnih usluga, pa […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":110439,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-110438","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/110438","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=110438"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/110438\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/110439"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=110438"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=110438"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=110438"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}