{"id":113191,"date":"2021-10-06T16:43:49","date_gmt":"2021-10-06T14:43:49","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=113191"},"modified":"2021-10-06T16:43:49","modified_gmt":"2021-10-06T14:43:49","slug":"mat-sporovi-gradana-zbog-kredita-mogu-da-ugroze-stabilnost-bankarskog-sektora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=113191","title":{"rendered":"MAT: Sporovi gra\u0111ana zbog kredita mogu da ugroze stabilnost bankarskog sektora"},"content":{"rendered":"

Sudski sporovi gra\u0111ana sa bankama o tro\u0161kovima obrade kredita i premije osiguranja stambenih kredita, kao i promena dugogodi\u0161nje i zakonom dozvoljene prakse da banke imaju pravo da napla\u0107uju te tro\u0161kove, mogu ozbiljno da ugroze s mukom dostignutu stabilnost i poverenje i doma\u0107e i strane javnosti u bankarski sektor, ocenili su autori ekonomskog biltena “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).<\/strong><\/p>\n

\u201eUkoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i tro\u0161kovima obrade kredita bankarski sektor bi, \u010dak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodi\u0161njeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogu\u0107i pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, \u0161to bi moglo da dovede do ste\u010daja pojedinih banaka\u201c, navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.<\/p>\n

Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u vi\u0161estruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najve\u0107e krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potro\u0161nje i investicija u vrednosti od oko \u010detiri odsto bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP).<\/p>\n

\u201eMogu\u0107e je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima pove\u0107ane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene \u2018pravila igre\u2019, ni\u010dim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni uporednoj praksi, do\u0111e do povla\u010denja banaka u stranom vlasni\u0161tvu sa doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta\u201c, upozoril su autori MAT-a.<\/p>\n

Poskupljenje kredita i pad BDP<\/p>\n

U njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku do\u0161lo do zna\u010dajnog poo\u0161travanja kreditnih standarda, \u0161to bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, pove\u0107ale kamatne stope, \u0161to bi se odrazilo na pogor\u0161anje uslova finansiranja privrede i gra\u0111ana.<\/p>\n

Hipoteti\u010dki izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potro\u0161nji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto o\u010dekivanog rasta BDP-a od \u010detiri odsto.<\/p>\n

Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija dr\u017eavnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio \u010dak i pad BDP-a, naveli su autori MAT-a.<\/p>\n

Pitanje stabilnosti kursa<\/p>\n

Upozorili su da bi se poreme\u0107aj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto Priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tr\u017ei\u0161tu, \u0161to bi zahtevalo potrebu za tro\u0161enjem deviznih rezervi kako bi se sa\u010duvala stabilnost dinara.<\/p>\n

\u201ePitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se o\u010duva stabilnost kursa u takvim okolnostima, \u0161to bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Do\u0161lo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog tro\u0161enja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka\u201c, smatraju autori MAT-a.<\/p>\n

Istakli su da bi u javnim finansijama najpre problem pojavio u finansiranju deficita i otplati glavnice, jer bi u velikoj meri izostala tra\u017enja nerezidenata za hartijama od vrednosti koje dr\u017eava emituje. Tra\u017enja bi izostala i od strane doma\u0107ih banaka, koje bi u slu\u010daju gubitaka izazvanih umanjenjne prihod apo sonovu naplate tro\u0161kova obrade kredita imale znatno manji kreditni potencijal. U tom slu\u010daju, dr\u017eava bi morala da emituje hartije od vrednosti po vi\u0161estruko ve\u0107im kamatnim stopama i da time privla\u010di \u0161pekulativni kapital koji sam po sebi predstavlja veliki rizik.<\/p>\n

\u201eS obzirom na \u010dinjenicu da bi se sporovi vodili u du\u017eem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, ve\u0107 postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje du\u017ei vremenski period i postane sastavni deo doma\u0107eg poslovnog ambijenta, \u0161to bi demotivi\u0161u\u0107e uticalo na priliv novih, ali i zadr\u017eavanje postoje\u0107ih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje\u201c, procena je autora MAT-a.<\/p>\n

Autor:Beta<\/p>\n

Banka, \u0161alter, klijent, enterijer banka, bankarstvoIzvor: Shutterstock<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sudski sporovi gra\u0111ana sa bankama o tro\u0161kovima obrade kredita i premije osiguranja stambenih kredita, kao i promena dugogodi\u0161nje i zakonom dozvoljene prakse da banke imaju pravo da napla\u0107uju te tro\u0161kove, mogu ozbiljno da ugroze s mukom dostignutu stabilnost i poverenje i doma\u0107e i strane javnosti u bankarski sektor, ocenili su autori ekonomskog biltena “Makroekonomske analize […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":113192,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-113191","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/113191","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=113191"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/113191\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/113192"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=113191"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=113191"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=113191"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}