U poslednjih godinu dana, prema podacima nekoliko sajtova koji prate kretanje cena na svetskim berzama, prirodni gas je poskupeo 110,9 odsto, nafta skoro 70 odsto, aluminijum 53,09, kalaj 79,84, pamuk 40 odsto, kafa 54 odsto, ulje 37,9 odsto, \u0161e\u0107er 32 odsto…<\/p>\n
Nagli skok tra\u017enje, koji je usledio nakon popu\u0161tanja korona mera, kombinovan sa nov\u010danom pomo\u0107i koje su dr\u017eave \u0161irom sveta dale svojim privredama, doveo je do astronomskog rasta cena industrijskih proizvoda. U vrlo kratkom vremenu poskupljivali su metali, energenati, poljoprivredni proizvodi, i to meri koja je dovela da se mnogi zapitaju da li nove cene predvorje nove ekonomske krize.<\/p>\n
Taj rast uveliko se preliva i na cene potro\u0161a\u010dkih proizvoda, kako u svetu tako i kod nas. Kako stvari stoje, idealno re\u0161enje ne postoji, a po svemu sude\u0107i presudnu ulogu za stvaranje najmanje mogu\u0107ih posledica \u0107e kao i uvek imati centralne banke vode\u0107ih svetskih ekonomija.<\/p>\n
Energenti<\/p>\n
Energetska kriza je u punom jeku, a probleme sa proizvodnjom elektri\u010dne energije imaju zemlje \u0161irom sveta. Cene gasa, \u0161to najvi\u0161e poga\u0111a EU, su nikad ve\u0107e, Liban je pre nekoliko dana potpuno ostao bez struje, u SAD se za sada spekuli\u0161e o poskupljenjima, u Kini smanjuju isporuke struje fabrikama, Albanija je proglasila vanredno stanje…<\/p>\n
Prema podacima sajta indeksmundi, cene prirodnog gasa su u poslednjih godinu dana porasle 110,9 odsto.<\/p>\n
U slu\u010daju nafte, ona je pod pritiskom skakanja cena drugih energenata i pove\u0107ane potra\u017enje u poslednjih godinu dana poskupela skoro 70 odsto (69,63 odsto).<\/p>\n
Metali<\/p>\n
Pored energenata veliki rast cena bele\u017ee i metali koji su klju\u010dne komponente u gotovo svim sektorima industrije.<\/p>\n
Najve\u0107e poskupljenje je zabele\u017eeno, kod kalaja, skoro 80 odsto (79,84 odsto), kobalta oko 66 odsto (65,83 odsto) i aluminijuma 53,09 odsto.<\/p>\n
Poljoprivredni proizvodi<\/p>\n
Svi klju\u010dni poljoprivredni proizvodi koji se koriste za proizvodnju hrane su do\u017eiveli nesvakida\u0161nje veliki rast cena.<\/p>\n
Najve\u0107i rast je zabele\u017een u slu\u010daju kafe (54 odsto), \u0161e\u0107era (32 odsto), palminog ulja (37,9 odsto) i pamuka (40 odsto).<\/p>\n
Otkud ovoliki skokovi cena?<\/p>\n
Aktuelna pandemija koronavirusa tj. posledice koje se ogledaju u padu ekonomske aktivnosti, padu zaposlenosti i sl. su podstakle monetarne centre mo\u0107i u svetu kakvi su SAD, Japan i EU da emituju, kroz “pakete pomo\u0107i”, ogromne koli\u010dine novca, \u0161to je masovno uve\u0107alo dugove, kako privrede i stanovni\u0161tva, tako i javnog sektora, \u0161irom sveta.<\/p>\n
Istovremeno, pro\u0161le godine je pala i potra\u017enja za investicionim dobrima i sirovinama, te su cene energenata i ostalih sirovina na istorijski niske nivoe. Podse\u0107anja radi, u jednom trenutku u aprilu pro\u0161le godine cena barela nafte je \u010dak oti\u0161la u minus.<\/p>\n
Kako su dr\u017eave krenule da popu\u0161taju protivpandemijske mere desio se nagli skok potra\u017enje. Kako nas u\u010de ekonomska pravila, jedini na\u010din da se \u0161ok na strani potra\u017enje re\u0161i je rast cena, tj. inflacija. Da je skok potra\u017enje, kombinovan sa rekordno velikim “upumpavanjem” novca u svetsku privredu, napravio nesvakida\u0161nji problem, svedo\u010di i \u010dinjenica da smo i na polju stopa inflacije probili nekoliko rekorda.<\/p>\n
\u0160ta nas \u010deka?<\/p>\n
Svetsku ekonomiju, a kako se radi o isprepletanoj mre\u017ei, najizvesnije \u010dekaju dva scenarija.<\/p>\n
Prvi, u kom stvari nastavljaju da se de\u0161avaju same od sebe, tr\u017ei\u0161te \u0107e odigrati ulogu regulatornog mehanizma, i u idealnom slu\u010daju bi infalcija bila kratkog roka, a cene bi se vratila u normalu. Ovaj scenario podrazumeva da \u0107e kompanije prona\u0107i na\u010din da se unutar sebe izbore sa tro\u0161kovima, bilo kroz smanjenje profita, \u0161to je gotovo nezamislivo u svetu u kom trenutno \u017eivimo, bilo kroz smanjenje tro\u0161kova (npr. otpu\u0161tanje radnika, \u0161to je tako\u0111e malo verovatno jer samim tim opada i proizvodnja te se vra\u0107amo ponovo na pad profita).<\/p>\n
Nakon uvo\u0111enja mera \u0161tednje kod u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu, inflacija bi se smanjila i nestala, i da se uspostavi nova ravnote\u017ea ponude i potra\u017enje. Sve ovo je malo verovatno, jer ni u kom slu\u010daju u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu ne reaguju harmonizovano i posledice jednog re\u0161enja otvorenog tr\u017ei\u0161ta bi bile katastrofalne.<\/p>\n
Drugi scenario je onaj uobi\u010dajeni. Federalne rezerve i Evropska centralna banka podi\u017eu kamatne stope, i uvode intervencije na otvorenom tr\u017ei\u0161tu, kroz povla\u010denje likvidnosti na tr\u017eit\u0161u. Tako dobijamo za posledice pad plasmana u realnom sektoru i stanovni\u0161tvu, poskupljenje finansija i rast kamatnih stopa, \u0161to kombinovano sa sada\u0161njom prevelikom zadu\u017eeno\u0161\u0107u stavlja u rizik likvidnost realnog sektora, ekonomsku aktivnost i zna\u010dajno manje investicija.<\/p>\n
Sve u svemu, te\u0161ko da \u0107emo pro\u0107i bez drasti\u010dnih posledica.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: SHUTTERSTOCK \/ RAS SRBIJA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U poslednjih godinu dana, prema podacima nekoliko sajtova koji prate kretanje cena na svetskim berzama, prirodni gas je poskupeo 110,9 odsto, nafta skoro 70 odsto, aluminijum 53,09, kalaj 79,84, pamuk 40 odsto, kafa 54 odsto, ulje 37,9 odsto, \u0161e\u0107er 32 odsto… Nagli skok tra\u017enje, koji je usledio nakon popu\u0161tanja korona mera, kombinovan sa nov\u010danom pomo\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":113765,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-113764","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/113764","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=113764"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/113764\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/113765"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=113764"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=113764"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=113764"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}