\u0106evapi, mantije i farmerice, oduvek su jasna asocijacija na Novi Pazar. Ko ih nije probao i kupio, kao da nije bio u ovom gradu. U kupovinu, pa na dobar zalogaj. Mo\u017ee i obrnuto. Redosled ne remeti ni\u0161ta.<\/p>\n
Datko, Jonuz, Majo, Izo \u010cajlak, Iko, Rile, Beko, \u0160ukro\u2026 dug je spisak nadaleko poznatih novopazarskih \u0107evabd\u017eija. Radnje se prepoznaju po imenima vlasnika, majstora svog zanata. Putnici namernici ne \u201eproma\u0161uju\u201c njihove i radnje njihovih potomaka. Skoro svi Novopazarci imaju svoje omiljene \u0107evabd\u017einice, uglavnom kom\u0161ijske, i u njima su \u0107evapi, tvrde \u2013 najbolji na svetu. U druge odlaze retko i to samo da se jo\u0161 jednom, po ko zna koji put, uvere da ba\u0161 \u201enjihov\u201c \u0107evabd\u017eija dodaje taj \u201etajni sastojak\u201c koji ih tera da ba\u0161 tu \u0107evape jedu opet, i opet, i opet\u2026<\/p>\n
I, niko \u201esa strane\u201c ne mo\u017ee da primeti tu suptilnu razliku u ukusima \u0107evapa u ovoj ili onoj \u0107evabd\u017einici. Ne mo\u017ee, jer je toliko sitna da je mogu osetiti samo \u201eistan\u010dana\u201c nepca stanovnika ovog grada.<\/p>\n
Svuda je pazarski \u0107evap na ro\u0161tiljskom prestolu. Nikad mu se tepanjem ime nije smanjivalo. Kad se ujutru u staroj \u010dar\u0161iji pome\u0161aju mirisi tek ispe\u010denih lepinja u furunama na drva i \u0107evapa \u0161to \u201ecvr\u010de\u201c na ro\u0161tiljima, sve dijete padaju.<\/p>\n
U nekada\u0161njoj Jugoslaviji za ro\u0161tiljski presto stalno su se nadmetali sarajevski, banjalu\u010dki, pazarski i leskova\u010dki \u0107evapi. Velika dr\u017eava se usitnila, ali su \u0107evapi i dalje ostali veliki, dobar zalogaj za gurmane. Ostalo je prekograni\u010dno nadmetanje izme\u0111u sarajevskih i pazarskih \u0107evapa. I u Sarajevu i u Novom Pazaru \u201enarogu\u0161e\u201c se kad se prednost ukusa da onom drugom. Nijedna strana ne popu\u0161ta.<\/p>\n
Mnogi restorani u gradovima Srbije privla\u010de mu\u0161terije nude\u0107i im ba\u0161 \u201eprave pazarske \u0107evape\u201c, ali (novo)pazarski \u0107evap se pravi samo u Novom Pazaru. Sve ostalo su neuspele kopije, sakrivene iza reklama velikih trgovina ili iza krupno ispisanih transparenata.<\/p>\n
Recept za ovaj novopazarski specijalitet je kulinarska tajna.<\/p>\n
\u2013 Krasni internet, ukucaj i eto ti recepta. Sad mo\u017ee sve \u2013 kratak je odgovor iskusnog kuvara Feriza Muratovi\u0107a na pitanje kako se pravi pazarski \u0107evap.<\/p>\n
On je tajne ro\u0161tiljskog specijaliteta savladavao u restoranima nekada\u0161njeg Ugostiteljskog preduze\u0107a \u201eLipa\u201c. U tom preduze\u0107u stvoreno je najvi\u0161e dobrih majstora za pravljenje \u0107evapa. Tu \u201enauku\u201c su kasnije prenosili u svoje privatne radnje i pri\u010da o pazarskim \u0107evapima \u0161irila se dalje.<\/p>\n
Nisu se mnogo \u0107evabd\u017eije, a ni potro\u0161a\u010di, zamajavali pri\u010dama da li su nam \u0107evape u nasle\u0111e ostavili Turci, ili je re\u010d persijskog porekla, da su ih jeli u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj, ili \u0161to ih pominju Homer i Aristotel. Najva\u017enije je bilo, a tako je i ostalo, da su sve\u017ei, ukusni i da dobro zasite.<\/p>\n
Pazarski \u0107evap je nekada bio mali i gotovo pravougaonog oblika. Tako je \u201eispadao\u201c od ru\u010dnog pravljenja i slaganja u plehove. Vremenom je po\u010deo da se \u201eizdu\u017euje\u201c, jer su oblik i du\u017einu po\u010deli da diktiraju kalupi. Dugi ili kratki, recept je isti.<\/p>\n
Pet i pola, deset i cela, sa tucanom alevom paprikom, feferonom ili sve\u017ee ispe\u010denom ljutom paprikom \u201e\u0161iljom\u201c i jedno ov\u010dje mleko. To je standardni obrok za gurmane. Za one sa slabijim apetitom mo\u017ee i tri i \u010detvrt. Cela, pola i \u010detvrt su \u201epitice\u201c, koje su u menijima, da bi ceo svet razumeo, uznapredovale u lepinje.<\/p>\n
Nekada je pazarski \u0107evap pravljen 80 odsto od june\u0107eg i 20 odsto od ov\u010dijeg mesa, koje mu je davalo masno\u0107u. Dodavalo se malo bra\u0161na \u201eda se smesa pove\u017ee\u201c, malo sode bikarbone da \u0107evapi \u201enado\u0111u\u201c, so i biber. Mo\u017ee i luk, \u201eali to je onda leskova\u010dki, a ne pazarski\u201c. Meso se uzima sa razli\u010ditih delova: od ple\u0107ke, vrata, sa potrbu\u0161ine, nikako sa buta \u201ejer nema potrebnu masno\u0107u\u201c.<\/p>\n
Kada su ovce, u ovom kraju, u ishrani pre\u0161le sa trave na koncentrate, njihovo meso je izba\u010deno iz obaveznih sastojaka. Ov\u010detinu je zamenio loj. Sve drugo je ostalo isto. Pravu razmeru znaju samo \u0107evabd\u017eije. Napravljena smesa, obavezno, odstojala bi desetak sati. Posle toga iz kalupa izlaze \u0107evapi. U \u0107evapima nema ov\u010detine, ali u \u0107evabd\u017einicama ima ov\u010djeg kiselog mleka, gustog \u2013 no\u017eem da se se\u010de.<\/p>\n
Nekada su \u0107evabd\u017einice radile samo do podne, dok bi zaposleni obavili \u201etopli obrok\u201c ili \u0111aci veliki odmor. I po tome je ovaj grad karakteristi\u010dan \u0161to bez pet i pola i deset i cele nema boljeg doru\u010dka.<\/p>\n
Kako je vreme odmicalo, \u0107evap je po\u010deo da ulazi u moderno doba. U \u201epiticu\u201c, \u010dija sredina je malo udubljena pesnicom ro\u0161tiljd\u017eije, po\u010deli su da \u201eule\u0107u\u201c kupus, luk, senf, majonez, ke\u010dap.<\/p>\n
\u2013 Kad bih stavljao senf, majonez i ke\u010dap, onda ne bih ni pravio \u0107evape. Tako ne mo\u017ee da im se oseti lezet \u2013 ka\u017ee kuvar Muratovi\u0107.<\/p>\n
Kad bi pazarski \u0107evapi bili na meniju u ustanovama, institucijama i na bolni\u010dkim odeljenjima, odavao bi ih miris. Bolesnik se oporavio ako bi mogao da \u201eprogune\u201c koji \u0107evap \u2013 \u201eonako, bez hleba\u201c. Na put se ne kre\u0107e bez pitice i \u0107evapa. Miri\u0161e autobus sve do Beograda.<\/p>\n
U hitnoj zbog \u201ezalogaj\u010di\u0107a\u201c<\/strong><\/p>\n Nekima su pazarski \u0107evapi preseli. Pre dve i po decenije ovaj grad bio je doma\u0107in brojnim novinarskim ekipama. Jelo se i pilo koliko je ko mogao. Jednom gostu se u\u010dinilo da je \u201ekolona \u0107evapa\u201c pravi raj. Strpao je u sebe 70 \u201ezalogaj\u010di\u0107a\u201c i, u gluvo doba no\u0107i, zavr\u0161io je u hitnoj slu\u017ebi. Jedva je pretekao od \u201ezalogaj\u010di\u0107a\u201c.<\/p>\n Meraklija za demokratiju<\/strong><\/p>\n Pazarski \u0107evap imao je svoju ulogu i u predizbornim poduhvatima. Kada je 2000. godine na birali\u0161ta trebalo izvesti \u0161to ve\u0107i broj bira\u010da, jedna novopazarska nevladina organizacija je u pri\u010du uvela i \u0107evap. Na promotivnom materijalu pisalo je \u201e\u0106evap za merakliju, glas za demokratiju\u201c.<\/p>\n Sla\u0111ana Novosel\/Danas<\/p>\n Foto: Senad \u017dupljanin<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0106evapi, mantije i farmerice, oduvek su jasna asocijacija na Novi Pazar. Ko ih nije probao i kupio, kao da nije bio u ovom gradu. U kupovinu, pa na dobar zalogaj. Mo\u017ee i obrnuto. Redosled ne remeti ni\u0161ta. Datko, Jonuz, Majo, Izo \u010cajlak, Iko, Rile, Beko, \u0160ukro\u2026 dug je spisak nadaleko poznatih novopazarskih \u0107evabd\u017eija. Radnje se […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":114851,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-114845","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/114845","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=114845"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/114845\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/114851"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=114845"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=114845"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=114845"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}