Uslove kori\u0161\u0107enja kartice svaka banka ugovara sa svojim klijentom.<\/p>\n
Isti slu\u010daj je i sa dozvoljenim minusom, koji je regulisan ugovorom izme\u0111u klijenta i banke.<\/p>\n
Ugovor obuhvata i visinu kamate, kao i praksu koju poslovne banke imaju sa svojim korisnicima, dok se u kreditnom birou evidentira svako ka\u0161njenje du\u017ee od 60 dana.<\/p>\n
Prema poslednjem kreditnom izve\u0161taju Udru\u017eenja banaka Srbije (UBS), broj korisnika kreditnih kartica neznatno je smanjen, dok je porastao broj gra\u0111ana koji po osnovu ovog bankarskog proizvoda i dozvoljenog minusa ne izmiruju svoje obaveze na vreme.<\/p>\n
“U Srbiji kartice koristi vi\u0161e od 990.000 gra\u0111ana. U odnosu na 2020. godinu to ne predstavlja neku zna\u010dajniju promenu, re\u010d je o umanjenju za oko pet odsto. Ne postoji precizan podatak o razlozima smanjenja, ali svakako znamo da su u proteklom periodu u upotrebu u\u0161li i novi na\u010dini pla\u0107anja, putem telefona, IPS QR koda i mogu\u0107e je da je napredniji model pla\u0107anja telefonom uticao na ne\u0161to manji broj korisnika kartica\u201d, ka\u017ee za Biznis.rs generalni sekretar Udru\u017eenja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasi\u0107.<\/p>\n
“Na dan 30. septembra 2021. u docnji je bilo 56.459 korisnika kartica, \u0161to zna\u010di da du\u017ee od 60 dana nisu izmirili svoje obaveze. Ovaj broj \u010dini pet odsto ukupnog broja korisnika, \u0161to predstavlja izvesno pove\u0107anje u odnosu na prethodnu godinu, kada je 4,3 odsto korisnika bilo u ka\u0161njenju. Taj procenat i dalje se smatra veoma niskim u odnosu na ukupan broj korisnika\u201d, ocenjuje generalni sekretar UBS-a.<\/p>\n
Kada je re\u010d o dozvoljenom minusu i ka\u0161njenju gra\u0111ana u njegovom pla\u0107anju, Vasi\u0107 navodi da je na kraju septembra broj korisnika teku\u0107ih ra\u010duna u docnji pove\u0107an u odnosu na isti period pro\u0161le godine. Me\u0111utim, iznos dozvoljenog prekora\u010denja smanjen je za 4,5 milijardi dinara.<\/p>\n
On ukazuje da se podaci o ukupno iskori\u0161\u0107enom dozvoljenom minusu menjaju na dnevnom nivou, a praksa je pokazala da se on kre\u0107e oko 50 odsto ukupno odobrenog dozvoljenog minusa.<\/p>\n
Dozvoljeni minus godinama va\u017ei za jedan od najskupljih bankarskih proizvoda, a kada je re\u010d o kamatama generalni sekretar UBS-a navodi da su se one u septembru ove godine kretale u rasponu od 9,77 do 37,16 odsto.<\/p>\n
Na pitanje u kojim slu\u010dajevima banke ukidaju ili smanjuju predvi\u0111eni dozvoljeni minus, Vasi\u0107 nagla\u0161ava da su uslovi kori\u0161\u0107enja dozvoljenog minusa regulisani ugovorom izme\u0111u klijenta i banke.<\/p>\n
“Na\u010delno govore\u0107i, banke mogu da raskinu ugovor o dozvoljenom minusu u odre\u0111enim slu\u010dajevima kao \u0161to su prestanak radnog odnosa klijenta, ukoliko na teku\u0107em ra\u010dunu nema uplate zarade du\u017ee od 60 dana i sli\u010dno. Banka mo\u017ee i da smanji iznos dozvoljenog minusa u slu\u010daju nezadovoljavaju\u0107e kreditne sposobnosti korisnika, i u slu\u010daju da dokumentacija koju je dostavio klijent nije potpuna ili istinita\u201d, isti\u010de generalni sekretar Udru\u017eenja banaka Srbije.<\/p>\n
Izvor: B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Uslove kori\u0161\u0107enja kartice svaka banka ugovara sa svojim klijentom. Isti slu\u010daj je i sa dozvoljenim minusom, koji je regulisan ugovorom izme\u0111u klijenta i banke. Ugovor obuhvata i visinu kamate, kao i praksu koju poslovne banke imaju sa svojim korisnicima, dok se u kreditnom birou evidentira svako ka\u0161njenje du\u017ee od 60 dana. Prema poslednjem kreditnom izve\u0161taju […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":114869,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-114868","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/114868","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=114868"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/114868\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/114869"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=114868"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=114868"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=114868"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}