Uprkos brojnim upozorenjima ljekara i farmaceuta, veliki broj ljudi se oslanja na dru\u0161tvene mre\u017ee i internet u potrazi za \u2018alternativnim lijekovima\u2019 za korona virus, ali i za razne vrste onkolo\u0161kih i drugih oboljenja.<\/p>\n
Izbijanjem pandemije po\u010detkom pro\u0161le godine, platforme koje pru\u017ea internet postale su dominantni oblik komunikacije \u0161irom sveta, kako za poslovne, tako i za privatne potrebe. Aplikacije kao \u0161to su Zoom i Telegram sada dominiraju u poslovnom svetu, a termin \u2018onlajn sastanak\u2019 je postao svakodnevnica. Ipak, mra\u010dna strana dru\u0161tvenih mre\u017ea je upravo u tome \u0161to one veoma pogoduju i \u0161irenju dezinformacija svih vrsta, a kad su te dezinformacije vezane za razli\u010dite \u201clekove\u201d, to mo\u017ee i direktno ugroziti zdravlje ljudi.<\/p>\n
Se\u0107ate li se tvrdnji sa po\u010detka pandemije o \u201c5G \u010dipovima\u201d u vakcinama? Ne, ne samo da takve teorije nisu nestale, ve\u0107 su danas i \u201cdodatno unapre\u0111ene\u201d. Na jednoj od Facebook stranica na engleskom jeziku, koja ima vi\u0161e od tri miliona \u010dlanova, tvrdi se da \u201c\u010dipovi zapravo nikada nisu ni bili vidljivi golim okom, ve\u0107 se zapravo radi o \u010dipovima u nano-\u010desticama\u201d. One \u0107e, navodno, \u201cbiti aktivirane putem satelita koji su ve\u0107 u orbiti, kada se vakcini\u0161e vi\u0161e od \u010detiri milijarde ljudi\u201d. Da ova objava nije nimalo sme\u0161na, pokazuje i brojka od 15.000 komentara, te gotovo 28.000 deljenja. Ina\u010de, do sada je \u0161irom sveta vakcinisano, barem jednom dozom, vi\u0161e od 3,8 milijardi ljudi.<\/p>\n
Procene stru\u010dnjaka u SAD-u i Evropskoj uniji su da je od po\u010detka pandemije na dru\u0161tvenim mre\u017eama objavljeno 80,3 miliona razli\u010ditih la\u017enih vesti (fake news<\/em>) i dezinformacija u vezi koronavirusa i toka vakcinacije, a ove objave su vi\u0111ene najmanje 5,8 milijardi puta.<\/p>\n Neprofitna organizacija \u201cAvaaz\u201d naziva dru\u0161tvene mre\u017ee, a ponajvi\u0161e Facebook, \u201cjavnom opasno\u0161\u0107u po ljudsko zdravlje\u201d. I sam Facebook je svestan ovog problema \u2013 administratori u ovoj kompaniji, uz pomo\u0107 ve\u0161ta\u010dke inteligencije, ozna\u010dili su gotovo 98 miliona objava \u201cnalepnicom\u201d (warning label<\/em>) da je u pitanju potencijalno la\u017ena vest. Ovakve \u201cozna\u010dene\u201d linkove i vesti je, u me\u0111uvremenu, pro\u010ditalo vi\u0161e od dve milijarde korisnika Facebooka.<\/p>\n Stru\u010dnjaci su do\u0161li i do podataka da najve\u0107i deo dezinformacija svoj izvor imaju na samo 42 grupe, koje opet imaju vi\u0161e od 28 miliona \u010dlanova. Zahvaljuju\u0107i ovolikom broju \u201czaverenika\u201d, informacije gotovo matemati\u010dkom progresijom sti\u017eu do vi\u0161e od pola milijarde \u201cobi\u010dnih\u201d korisnika svakog dana.<\/p>\n IT stru\u010dnjak Du\u0161an Savi\u0107 ka\u017ee da je za ovakvo stanje delimi\u010dni krivac i sam Facebook algoritam, pogotovo nakon \u0161to su se pojavili izve\u0161taji iz same kompanije, kao i prvi \u201czvi\u017eda\u010di\u201d. Prema njima, Facebook najvi\u0161e favorizuje popularne objave, odnosno \u201cobjave koje imaju veliki broj komentara ili lajkova va\u0161ih prijatelja \u0107e se uvek prve prikazivati u aplikaciji\u201d.<\/p>\n \u201cTako\u0111e, bi\u0107ete obave\u0161teni svaki put kada neki od va\u0161ih prijatelja ostavi novi komentar, bez obzira da li ste i vi \u2018lajkovali\u2019 tu stranicu. Na ovaj na\u010din, Facebook pove\u0107ava ne\u0161to \u0161to se naziva \u2018engagement rate\u2019 ili \u2018stepen prime\u0107enosti\u2019 nekog sadr\u017eaja. Naravno, ovo nije zbog toga kako bi vas blagovremeno informisali \u2013 ili dezinformisali \u2013 ve\u0107 kako bi vam aplikacija prikazala jo\u0161 vi\u0161e reklama, koje su, naravno, pla\u0107ene. Osim toga, kada ozna\u010dite da vam se svi\u0111a neki sadr\u017eaj na Instagramu, sli\u010dni sadr\u017eaj \u0107e vam se prikazati i na Facebooku, budu\u0107i da su ove dve aplikacije, kao i sami korisni\u010dki nalozi, me\u0111usobno povezani\u201d, obja\u0161njava Savi\u0107.<\/p>\n Problem sa antivakcina\u0161kim pokretom na Facebooku i internetu uop\u0161te nije nov. On je prisutan je od po\u010detka rada ove mre\u017ee, a poseban zamah dobija nakon 2010. godine. Svojevremeno je onlajn grupa \u201cStop Mandatory Vaccination\u201d u SAD-u imala gotovo milion \u010dlanova. Pre dve godine je \u010detvorogodi\u0161nje dete u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Kolorado preminulo od influence, nakon \u0161to je majka deteta na Facebooku tra\u017eila savet u vezi sa vakcinacijom, te odlu\u010dila da to ne u\u010dini.<\/p>\n Iako su se antivakcina\u0161i do sada smatrali bezopasnim \u201czalu\u0111enicima\u201d, njihove aktivnosti na dru\u0161tvenim mre\u017eama prete da ugroze tok vakcinacije i u Evropi, i u regionu. Atlantski savet iz Washingtona i grupa \u201cBalkan u Evropi\u201d sproveli su po\u010detkom godine anketu u Srbiji, koja je pokazala da u teorije zavere u vezi sa korona virusom i vakcinama veruje \u010dak 41 odsto gra\u0111ana. Veliki deo ispitanika je tada rekao da se sigurno ne\u0107e vakcinisati, a kao razlog su naveli da ne \u017eele biti \u201c\u017ertve farmakomafije\u201d.<\/p>\n Dominantna tvrdnja poslednjih meseci na dru\u0161tvenim mre\u017eama je tako\u0111e sli\u010dna: da je pomenuta \u201cfarmakomafija\u201d sama stvorila virus kako bi zara\u0111ivala od vakcina. Vakcine su, ina\u010de, besplatne, barem tamo gde ih ima, jer ogroman broj zemalja \u0161irom sveta i dalje ima velikih problema sa nabavkom vakcina, koje ili nikako da stignu, ili sti\u017eu u veoma malim koli\u010dinama.<\/p>\n Naim Leo Be\u0161iri, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da je neophodno mnogo bolje edukovati gra\u0111ane.<\/p>\n \u201cObrazovanje nas u\u010di da razlikujemo bitne od nebitnih informacija, kao i relevantne i nerelevantne izvore. Ipak, biti formalno obrazovan ne zna\u010di nu\u017eno i da su te ve\u0161tine usvojene, pa zato i imate mnogo neukih, ali i one sa zavr\u0161enim fakultetima koji \u201c\u0161ire dezinformacije\u201d. To je samo potvrda da znanje nikada nije bilo va\u017enije\u201d, smatra Be\u0161iri.<\/p>\n Ono \u0161to danas vidimo, dodaje, \u201cepidemija je ne samo virusa, nego i neznanja, neukosti i nabe\u0111enosti u svoje mi\u0161ljenje, koje \u010desto nije zasnovano na \u010dinjenicama i nauci\u201d.<\/p>\n \u201cKao \u0161to ne popravljate svoj automobil na Facebooku, ne znam za\u0161to bi onda verovali u medicinske savete nestru\u010dnih i neukih po raznim Facebook i Viber grupama. Zahvaljuju\u0107i nauci, danas mu\u0161karci i \u017eene \u017eive gotovo tri puta du\u017ee i kvalitetnije nego pre samo sto godina. Nauka je zaslu\u017ena \u0161to avioni lete, \u0161to mostovi stoje i \u0161to sat pokazuje ta\u010dno vreme. Nepriznavanjem nauke i tra\u017eenjem alternativnih saznanja iz sumnjivih izvora, \u0161tetimo sebi i drugima\u201d, navodi Be\u0161iri.<\/p>\n Upravo jedna takva grupa na aplikaciji Viber je podigla ogromnu pra\u0161inu kako u Srbiji, tako i \u0161irom regiona. Grupa koja ima vi\u0161e od 11.000 \u010dlanova promovi\u0161e upotrebu veterinarskog leka \u201cIvermektin\u201d za le\u010denje koronavirusa. Ono \u0161to je \u0161okantno je da su unutar ove onlajn grupe savete davali i lekari i drugi medicinski radnici. Naj\u010de\u0161\u0107a pitanja na grupi su bila u vezi nabavke i doziranja leka, budu\u0107i da on nije ni odobren za ljudsku upotrebu, ve\u0107 se koristi samo za le\u010denje \u017eivotinja. Drugi korisnici su objavljivali slike pakovanja \u201cIvermektina\u201d u obliku pra\u0161ka, koji je ina\u010de namenjen me\u0161anju sa sto\u010dnom hranom.<\/p>\n Jedan od lekara koji je davao \u201csavete\u201d u ovoj grupi, zaposlen u Klini\u010dkom centru u Ni\u0161u, pre nekoliko dana je udaljen sa svoje funkcije.\u00a0Ina\u010de, Zakon o zdravstvu propisuje kazne od 40 do 120 hiljada dinara za \u201cobavljanje lekarske prakse van zdravstvenih ustanova ili privatne prakse\u201d. Od kada aplikacija Viber spada u \u201conlajn ordinacije\u201d \u2013 nije jasno.<\/p>\n Ministar zdravlja Zlatibor Lon\u010dar je potvrdio da \u0107e svi lekari koji preporu\u010duju \u201cIvermektin\u201d i druge neregistrovane lekove i preparate biti sankcionisani.<\/p>\n \u201cZamislite pedijatra, specijalistu, koji treba da le\u010di decu, a preporu\u010dujete lek namenjen veterini i le\u010denju \u017eivotinja\u201d, naveo je Lon\u010dar.<\/p>\n Problem sa preporu\u010divanjem \u201calternativnih lekova\u201d, kako za COVID-19, tako i za druga oboljenja poput kancera, nije nov, ali se od po\u010detka pandemije dodatno pogor\u0161ao \u0161irom sveta.<\/p>\n Tako najpoznatiji sajt za teorije zavere na internetu,\u00a0Above Top Secret<\/em>\u00a0ima na stotine objava i tema vezanih za \u201cIvermektin\u201d. Jedan od najpose\u0107enijih \u010dlanaka ve\u0107 u naslovu pita \u201cDa li je isti Ivermektin za konje i za ljude\u201d. (Autor o\u010digledno nije znao da je lek namenjen samo \u017eivotinjama.)<\/p>\n Najpose\u0107eniji \u010dlanak, sa druge strane, pak tvrdi da je \u201cvi\u0161e od stotinu \u010dlanova ameri\u010dkog Kongresa, kao i \u010dlanova njihovih porodica, ve\u0107 koristilo Ivermektin u le\u010denju\u201d. Objava ima 71.000 pregleda.<\/p>\n U nekim zemljama, poput Perua, sve zalihe ovog leka su prodate, pa ga nema ni za osnovnu veterinarsku upotrebu. \u201cNema preparata ni u jednoj apoteci, a mnogi su ga nabavljali putem crnog tr\u017ei\u0161ta\u201d, rekla je nedavno Patricia Garcia, zdravstveni zvani\u010dnik i nekada\u0161nja ministarka zdravlja.<\/p>\n \u201cIvermektin\u201d je ina\u010de lek namenjen le\u010denju parazita kod doma\u0107ih \u017eivotinja, obi\u010dno se me\u0161a sa sto\u010dnom hranom, a njegovu upotrebu mora odobriti i lek prepisati veterinar.<\/p>\n<\/div>\n Uprkos brojnim upozorenjima ljekara i farmaceuta, veliki broj ljudi se oslanja na dru\u0161tvene mre\u017ee i internet u potrazi za \u2018alternativnim lijekovima\u2019 za korona virus, ali i za razne vrste onkolo\u0161kih i drugih oboljenja. Izbijanjem pandemije po\u010detkom pro\u0161le godine, platforme koje pru\u017ea internet postale su dominantni oblik komunikacije \u0161irom sveta, kako za poslovne, tako i za […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":115402,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-115401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=115401"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115401\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/115402"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=115401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=115401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=115401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ne \u017eele biti \u2018\u017ertve farmakomafije\u2019<\/h2>\n
Epidemija neznanja i neukosti<\/h2>\n
Preporu\u010duju lijek za \u017eivotinje<\/h2>\n
Nove dezinformacije i stari online znanci<\/h2>\n