Uredba Vlade Srbije o obaveznim koli\u010dinama i ograni\u010denoj ceni od 46 dinara za veknu hleba tipa Sava va\u017ei\u0107e sve dok se ne stabilizuju prilike oko cene p\u0161enice, rekao je danas dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu trgovine Uro\u0161 Kandi\u0107.<\/p>\n
Gostuju\u0107i na TV Prva on je rekao da je dono\u0161enjem Uredbe Vlada Srbije garantovala i stabilnost cena i stabilno snabdevanje tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
Istakao je da \u0107e preko Unije pekara biti intervenisano bra\u0161nom sa povoljnijom cenama od 30 dinara za kilogram \u0161to \u0107e omogu\u0107iti i njihovu stabilnost.<\/p>\n
Kandi\u0107 je naglasio da Srbija ima dovoljne koli\u010dine p\u0161enice od oko 3,5 miliona tona, a za unutra\u0161nje potrebe godi\u0161nje treba 1,7 miliona, te da su rezerve od pro\u0161le godine oko 300.000 tona.<\/p>\n
Istakao je da se nakon \u017eetve p\u0161enice na ju\u017enoj polulopti Zemlje o\u010dekuje stabilizacija cena p\u0161enice na svetskom i doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu i istakao da republi\u010dke robne rezerve imaju dovoljno zaliha i da gra\u0111ani mogu da budu spokojni.<\/p>\n
“Dali smo pekarima bra\u0161no jeftinije, i mo\u017ee tako dokle god se ne stabilizuju prilike na svetskom tr\u017ei\u0161tu \u017eitarica. U robnim rezervama raspola\u017eemo koli\u010dinama kojima mo\u017eemo da kontroli\u0161emo cenu hleba u narednom periodu”, rekao je on.<\/p>\n
Kandi\u0107 je rekao da dr\u017eava ne kontroli\u0161e cene ostalih pekarskih proizvoda ali da se nada da \u0107e ove koli\u010dine bra\u0161na po regresiranoj ceni koje idu proizvo\u0111a\u010dima hleba omogu\u0107iti da se i cene ostalih pekarskih proizvoda dr\u017ee na nivou prihvatljivom za gra\u0111ane.<\/p>\n
Odgovaraju\u0107i na interesovanje za\u0161to uredba nije obuhvatila i polubeli, narodni, hleb on je rekao da osim u Vojvodini gra\u0111ani nemaju praksu da kupuju taj hleb, te da vi\u0161e kupuju hleb Sava.<\/p>\n
Kandi\u0107 je rekao da je od jula do novembra izvezeno oko pola miliona tona p\u0161enice<\/p>\n
Iz Srbije i ocenio da kompanije koje dr\u017ee p\u0161enicu u Srbiji same moraju da na\u0111u interes da je prodaju, odnosno da ih dr\u017eava na to ne mo\u017ee naterati.<\/p>\n
On je istakao da je uredbom utrvr\u0111ena cena vekne od 46 dinara maksimalna, te da Ministarstvo o\u010dekuje da \u0107e neki pekari na\u0107i interes da ona bude i ne\u0161to ni\u017ea.<\/p>\n
Predsednik Unije pekara Zoran Pralica o\u010dekuje da \u0107e do stabilizacije cene p\u0161enice do\u0107i za par meseci, a najkasnije do \u017eetve.<\/p>\n
“Uredba nije pop mera, ali nije bilo drugog re\u0161enja da bi se za\u0161titili gra\u0111ani. Smatramo da uredba nije dugoro\u010dna mera, nego je samo adekvatna intervencija”, rekao je on.<\/p>\n
Pralica je rekao da \u0107e svi ostali pekarski proizvodi \u0107e poskupeti jer su sve drugi inputi u pekarskoj industriji poskupeli od 40 do 60 posto, a cena struja je ve\u0107a 100 posto.<\/p>\n
“I cene ostalih vrste hleba do\u017eive\u0107e skok. Uredba obezbe\u0111uje se cena osnovne vekne po pristupa\u010dnoj ceni”, rekao je on.<\/p>\n
Pralica je rekao da se sa Vladom Srbije razgovara i na temu da se sedenje i ishrana u samoj pekari ne bude tretirano kao ugostiteljstvo te da bude oporezovano sa 10 a ne sa 20 odsto.<\/p>\n
“Radimo da i to usaglasimo. Da u pekarama budu \u0161to jeftiniji proizvodi, dostupni za sve”, rekao je on.<\/p>\n
Pralica je istakao da je proizvodnja polubelog hleba, koji je I manje tra\u017een, skuplja od proizvodnje hleba tipa Sava koji je predmet vladine uredbe.<\/p>\n
Na dr\u017eavu je apelovao da se prona\u0111u mehanizmu da velike firme koje dr\u017ee p\u0161enicu i \u010dekaju cenu iza\u0111u sa tom \u017eitaricom na tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
Predrag \u00d0urovi\u0107 iz Udru\u017eenje mlinara istakao je da ta industrija trpi udar zbog neo\u010dekivanog rasta cene p\u0161enice koja je sada 50 posto ve\u0107a nego tokom \u017eetve.<\/p>\n
On je istakao da je 50 posto p\u0161enice i dalje kod vlasnika koji \u010dekaju pikove cene i dodao da svetski rast cene p\u0161enice nije izazvan lo\u0161om \u017eetvom jer proizvodnja nije bila manja nego prethodnih godina.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n