U dvanaestoj godini navukao je rukavice na ruke, u \u0161esnaestoj po\u010deo svakodnevno da trenira, a ve\u0107 u sedamnestoj zakora\u010dio u prvi tim. Po\u0161to je bio maloletan, lekar mu je dao uverenje da mo\u017ee da u\u0111e u vatru sa naj\u017ee\u0161\u017eim borcima pero kategorije.<\/p>\n
![\"Salih](\"https:\/\/www.rts.rs\/upload\/storyBoxImageData\/2021\/11\/16\/31212503\/IMG-205466d6b4d4d3d1d090af6cf10cad31-V.jpg\" "\\"Salih")
<\/p>\n
\u201eLjudi uglavnom misle da se naj\u017ee\u0161\u0107e makljaju oni te\u0161ki, ali ja vam ka\u017eem – najvi\u0161e batina ima kod lakih boksera”, ka\u017ee \u0110erlek.<\/p>\n
Stasavao je u ringu i pored njega, o\u010daravao publiku \u0161irom biv\u0161e Jugoslavije, a po jednom se isticao – za trinaest godina liga\u0161kog nastupanja, na doma\u0107em terenu je bio nepobediv.<\/p>\n
\u201eDoma\u0107a publika mi je davala krila, ali nisam padao u vatru. U boksu, svako ko krene u tu\u010du brzo \u0107e bradom da poljubi patos”, pri\u010da \u0110erlek. \u201eJa imam prili\u010dno duga\u010dke ruke i to sam koristo na me\u010devima. Dr\u017eao bih protivnika na distanici, otvarao ga polako, kombinacijama, istra\u017eivao slabe ta\u010dke. Ta\u010dno sam znao kome treba povremeno da se zalepim i da mu ne dam da boksuje. Ovaj sport nije bitka, u ringu mora\u0161 da ra\u010duna\u0161 br\u017ee nego digitron.”<\/p>\n
Samo\u0107a boksera<\/strong><\/h4>\nNiko nije usamljen kao bokser u ringu. Mnogi poznavaoci ovog sporta ponavljaju izreku: \u201eKada provu\u010de\u0161 nogu kroz konopce, izgubi\u0161 pola snage. Svi boksuju samo sa polovinom snage.”<\/p>\n
\n![\"\u0110erlek](\"https:\/\/www.rts.rs\/upload\/storyBoxImageData\/2021\/11\/16\/31212536\/IMG-a62d5c056fc01369e9c5f099a7ffd56d-V.jpg\" "\\"\u0110erlek")
<\/p>\n
\u0110erlek u ringu<\/div>\n<\/div>\nCar tvrdi da tremu imaju svi bokseri i ona je pozitivna, ali neki zaista imaju i strah i to, ako ne mo\u017ee publika da oseti, iskusan borac lako prepozna.<\/p>\n
\u201eZa mojih takmi\u010darskih dana, mi, Pazarci imali smo jednu manu, uglavnom smo bili ofanzivni vi\u0161e nego \u0161to treba, malo pa\u017enje smo posve\u0107ivali defanzivi. Mene je defanzivi u\u010dio legendarni Toma Hladni \u00a0(Salih Erdeni\u0107), na pripremama. Imao sam veliki respekt prema njemu, a on je to video i, po\u0161to je znao da pri\u0111e mladom bokseru, rekao mi je da smo imenjaci. On je znao preko pet stotina ofanzivnih kombinacija, ali je sve zasnivao na eskiviranju”, pri\u010da Salih \u0110erlek koji se rado se\u0107a bokserskog stasavanja.<\/p>\n
Na po\u010decima se dru\u017eio sa Edipom \u0160e\u0107ovi\u0107em koji je bio omladinski \u0161ampion Srbije u boksu i svetski prvak u verziji EBU. \u201eMnogo me pogodilo kad sam \u010duo da je moj drug ubijen 2008. u Be\u010du”, ka\u017ee Car, a kao najtu\u017eniji trenutak tokom karijere navodi ne\u0161to \u0161to se desilo u Kragujevcu: \u201eNa\u0161 drug, reprezentativac Mujo Bajrovi\u0107, koji je pored boksa diplomirao knji\u017eevnost, spremao se za me\u010d, ali… dobio je telegram. Javili su mu da mu je otac preminuo. Morao je da ide. Taj tren kad je primio tu\u017enu vest ostao mi je u se\u0107anju. Sport ipak nije ve\u0107i od \u017eivota i od porodice.”<\/p>\n
Svi smo jedna rukavica<\/strong><\/h4>\nPrijateljstva u boksu postoje, neguju se i traju decenijama. \u201e\u010cak ni ratovi nisu udaljili boksere”, ka\u017ee \u0110erlek. \u201ePo\u0161tujemo se i volimo kao bra\u0107a. Mostovi me\u0111u bokserima nisu poru\u0161eni i granice me\u0111u nama ne postoje.”<\/p>\n
<\/p>\n
\n![\"U](\"https:\/\/www.rts.rs\/upload\/storyBoxImageData\/2021\/11\/16\/31212628\/IMG-7dfa0d169443c2a3179f339eb91a575f-V.jpg\" "\\"U")
<\/p>\n
U ringu<\/div>\n<\/div>\nA gde se bokseri dru\u017ee? Idu jedni prema drugima!<\/p>\n
\u201eOdemo u Kragujevac kod Mirka Puzovi\u0107a i Milivoja Labudovi\u0107a. Skoknemo u Leskovac kod Belog Spasi\u0107a, u Prokuplju vidimo Bratislava Risti\u0107a i Fazliju \u0160a\u0107irovi\u0107a… U Pri\u0161tini su Nazim Ga\u0161i, Mehmet Bogujevci, D\u017eevdet Peci… Idemo jedni drugima, dru\u017eimo se, sednemo, zapevamo… Pravo da ti ka\u017eem, u ringu jeste bilo rivalstvo, \u017eestoko smo se tukli, ali smo u\u010dvrstili prijateljstva. Mi smo na strani boksa, o politici mnogo ne pri\u010damo, a i kad pri\u010damo nema sva\u0111e – svi smo jedna rukavica”, ka\u017ee \u0110erlek.<\/p>\n
Na pitanje ko mu je bili najte\u017ei rivali, odmah ka\u017ee: \u201eDragan Asanovi\u0107 iz Partizana, Smail Musi\u0107 iz ni\u0161kog Radni\u010dkog i Damir \u0160karica iz Rijeke.”<\/p>\n
O finansijama u boksu Car tiho ka\u017ee: “Ranije je imalo ne\u0161to, sad nema skoro ni\u0161ta.”<\/p>\n
\n![\"Salih](\"https:\/\/www.rts.rs\/upload\/storyBoxImageData\/2021\/11\/16\/31212249\/IMG-c11666f4077d1763b563d9c3835a34aa-V.jpg\" "\\"Salih")
<\/p>\n
Salih \u0110erlek sa D\u017eejlanom Toski\u0107em<\/div>\n<\/div>\nOn \u017eali \u0161to mnoga talentovana deca umesto u boks idu u neke nove borila\u010dke sportove gde ih mame i gde se mnogi povre\u0111uju: \u201eBoks jeste plemenita ve\u0161tina, a sada imamo stalno neke me\u010deve gde se tuku nespremni momci rukama i nogama, retko mo\u017ee\u0161 da vidi\u0161 dobru tehniku. Sve je na juri\u0161”.<\/p>\n
Svakome sve \u0161to zna<\/strong><\/h4>\nCar je od 1994. godine bokserski trener, ali kakav trener? Te\u0161ko je na\u0107i uspe\u0161nijeg.<\/p>\n
U toj maloj sali, pored novopazarske gimnazije, stasali su mogi \u0161ampioni. Stare strunja\u010de, stari d\u017eakovi, na bokserima stare rukavice, ali Car je godinama, svakoga dana, bio sa njima.<\/p>\n
\n![\"Salih](\"https:\/\/www.rts.rs\/upload\/storyBoxImageData\/2021\/11\/16\/31212256\/IMG-22fdc8.jpg\" "\\"Salih")
<\/p>\n
Salih \u0110erlek i \u0160erif Gurdijeljac<\/div>\n<\/div>\n\u201eJa i danas svakodnevno radim na ruke. Navu\u010dem prace i postavljam tamo gde oni treba da udaraju. Dajem svakome sve \u0161to znam”, pri\u010da \u0110erlek. \u201ePonekad se desi da talenat odmah ekspolodira, a ponekad talenat sporo zri. Neki su jaki, a neki hrabri. Svaki bokser je pri\u010da za sebe. Treba im pri\u0107i i bodriti ih. Sve su to osetljivi, ali ponosni momci.”<\/p>\n
“Mlad bokser ponekad pretera, ako si mu previ\u0161e blizak ho\u0107e da pre\u0111e granicu, a tada trener lako izgubi autoritet”, ka\u017ee Car i pokazuje fotografije svojih \u010duvenih u\u010denika koji su se okitili mnogim medaljama: D\u017eevad Ibrovi\u0107, Selever Lekpek, Edin Ademovi\u0107, Samir Kurtagi\u0107…<\/p>\n
\u201eSada je moj pulen veltera\u0161 D\u017eejlan Toski\u0107, \u0161ampion Srbije i u\u010desnik svetskog prvenstva, a daleko su dogurali u profesionalnom boksu Enad Li\u010dina i biv\u0161i svetski prvak u IBF verziji \u0160eka Gurdijeljac. Sre\u0107an sam, jer sam svakom od njih ne\u0161to i ja dao, makar jedan trun mog znanja i iskustva”, ka\u017ee Car koji odavno ne broji sve medalje svojih pulena niti sva priznanja koja je kao trener dobio.<\/p>\n
\u201eI da se ponovo rodim, opet bih mladost proveo u ringu, a ostatak \u017eivota pored ringa”, ka\u017ee Car.<\/p>\n
On je poznat po tome \u0161to je stalno smi\u0161ljao \u0161ifre u jeziku: npr. kro\u0161e je na jednom turniru zvao Banjska. \u201eNije isto voditi me\u010d kada protivnik zna jezik i kada stranac ne zna. Smi\u0161ljao sam jezik za svaku priliku, a taj jezik je bokser morao da nau\u010di kako bi primenio ono \u0161to mu ka\u017eem”.<\/p>\n
Na pitanje koliko su, od dve stotine boksera koje je trenirao, sami bokseri svesni zna\u010daja jednog trenera i da li isti\u010du u svojim uspesima i znanje i savete svog u\u010ditelja, Car \u0107uti. Ne\u0107e da odgovori na to pitanje. Kao da je neku gorku re\u010d progutao.<\/p>\n
Pi\u0161e: Enes Halilovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n
Car tvrdi da tremu imaju svi bokseri i ona je pozitivna, ali neki zaista imaju i strah i to, ako ne mo\u017ee publika da oseti, iskusan borac lako prepozna.<\/p>\n
\u201eZa mojih takmi\u010darskih dana, mi, Pazarci imali smo jednu manu, uglavnom smo bili ofanzivni vi\u0161e nego \u0161to treba, malo pa\u017enje smo posve\u0107ivali defanzivi. Mene je defanzivi u\u010dio legendarni Toma Hladni \u00a0(Salih Erdeni\u0107), na pripremama. Imao sam veliki respekt prema njemu, a on je to video i, po\u0161to je znao da pri\u0111e mladom bokseru, rekao mi je da smo imenjaci. On je znao preko pet stotina ofanzivnih kombinacija, ali je sve zasnivao na eskiviranju”, pri\u010da Salih \u0110erlek koji se rado se\u0107a bokserskog stasavanja.<\/p>\n
Na po\u010decima se dru\u017eio sa Edipom \u0160e\u0107ovi\u0107em koji je bio omladinski \u0161ampion Srbije u boksu i svetski prvak u verziji EBU. \u201eMnogo me pogodilo kad sam \u010duo da je moj drug ubijen 2008. u Be\u010du”, ka\u017ee Car, a kao najtu\u017eniji trenutak tokom karijere navodi ne\u0161to \u0161to se desilo u Kragujevcu: \u201eNa\u0161 drug, reprezentativac Mujo Bajrovi\u0107, koji je pored boksa diplomirao knji\u017eevnost, spremao se za me\u010d, ali… dobio je telegram. Javili su mu da mu je otac preminuo. Morao je da ide. Taj tren kad je primio tu\u017enu vest ostao mi je u se\u0107anju. Sport ipak nije ve\u0107i od \u017eivota i od porodice.”<\/p>\n
Svi smo jedna rukavica<\/strong><\/h4>\nPrijateljstva u boksu postoje, neguju se i traju decenijama. \u201e\u010cak ni ratovi nisu udaljili boksere”, ka\u017ee \u0110erlek. \u201ePo\u0161tujemo se i volimo kao bra\u0107a. Mostovi me\u0111u bokserima nisu poru\u0161eni i granice me\u0111u nama ne postoje.”<\/p>\n
<\/p>\n
\n<\/p>\n
U ringu<\/div>\n<\/div>\nA gde se bokseri dru\u017ee? Idu jedni prema drugima!<\/p>\n
\u201eOdemo u Kragujevac kod Mirka Puzovi\u0107a i Milivoja Labudovi\u0107a. Skoknemo u Leskovac kod Belog Spasi\u0107a, u Prokuplju vidimo Bratislava Risti\u0107a i Fazliju \u0160a\u0107irovi\u0107a… U Pri\u0161tini su Nazim Ga\u0161i, Mehmet Bogujevci, D\u017eevdet Peci… Idemo jedni drugima, dru\u017eimo se, sednemo, zapevamo… Pravo da ti ka\u017eem, u ringu jeste bilo rivalstvo, \u017eestoko smo se tukli, ali smo u\u010dvrstili prijateljstva. Mi smo na strani boksa, o politici mnogo ne pri\u010damo, a i kad pri\u010damo nema sva\u0111e – svi smo jedna rukavica”, ka\u017ee \u0110erlek.<\/p>\n
Na pitanje ko mu je bili najte\u017ei rivali, odmah ka\u017ee: \u201eDragan Asanovi\u0107 iz Partizana, Smail Musi\u0107 iz ni\u0161kog Radni\u010dkog i Damir \u0160karica iz Rijeke.”<\/p>\n
O finansijama u boksu Car tiho ka\u017ee: “Ranije je imalo ne\u0161to, sad nema skoro ni\u0161ta.”<\/p>\n
\n<\/p>\n
Salih \u0110erlek sa D\u017eejlanom Toski\u0107em<\/div>\n<\/div>\nOn \u017eali \u0161to mnoga talentovana deca umesto u boks idu u neke nove borila\u010dke sportove gde ih mame i gde se mnogi povre\u0111uju: \u201eBoks jeste plemenita ve\u0161tina, a sada imamo stalno neke me\u010deve gde se tuku nespremni momci rukama i nogama, retko mo\u017ee\u0161 da vidi\u0161 dobru tehniku. Sve je na juri\u0161”.<\/p>\n
Svakome sve \u0161to zna<\/strong><\/h4>\nCar je od 1994. godine bokserski trener, ali kakav trener? Te\u0161ko je na\u0107i uspe\u0161nijeg.<\/p>\n
U toj maloj sali, pored novopazarske gimnazije, stasali su mogi \u0161ampioni. Stare strunja\u010de, stari d\u017eakovi, na bokserima stare rukavice, ali Car je godinama, svakoga dana, bio sa njima.<\/p>\n
\n<\/p>\n
Salih \u0110erlek i \u0160erif Gurdijeljac<\/div>\n<\/div>\n\u201eJa i danas svakodnevno radim na ruke. Navu\u010dem prace i postavljam tamo gde oni treba da udaraju. Dajem svakome sve \u0161to znam”, pri\u010da \u0110erlek. \u201ePonekad se desi da talenat odmah ekspolodira, a ponekad talenat sporo zri. Neki su jaki, a neki hrabri. Svaki bokser je pri\u010da za sebe. Treba im pri\u0107i i bodriti ih. Sve su to osetljivi, ali ponosni momci.”<\/p>\n
“Mlad bokser ponekad pretera, ako si mu previ\u0161e blizak ho\u0107e da pre\u0111e granicu, a tada trener lako izgubi autoritet”, ka\u017ee Car i pokazuje fotografije svojih \u010duvenih u\u010denika koji su se okitili mnogim medaljama: D\u017eevad Ibrovi\u0107, Selever Lekpek, Edin Ademovi\u0107, Samir Kurtagi\u0107…<\/p>\n
\u201eSada je moj pulen veltera\u0161 D\u017eejlan Toski\u0107, \u0161ampion Srbije i u\u010desnik svetskog prvenstva, a daleko su dogurali u profesionalnom boksu Enad Li\u010dina i biv\u0161i svetski prvak u IBF verziji \u0160eka Gurdijeljac. Sre\u0107an sam, jer sam svakom od njih ne\u0161to i ja dao, makar jedan trun mog znanja i iskustva”, ka\u017ee Car koji odavno ne broji sve medalje svojih pulena niti sva priznanja koja je kao trener dobio.<\/p>\n
\u201eI da se ponovo rodim, opet bih mladost proveo u ringu, a ostatak \u017eivota pored ringa”, ka\u017ee Car.<\/p>\n
On je poznat po tome \u0161to je stalno smi\u0161ljao \u0161ifre u jeziku: npr. kro\u0161e je na jednom turniru zvao Banjska. \u201eNije isto voditi me\u010d kada protivnik zna jezik i kada stranac ne zna. Smi\u0161ljao sam jezik za svaku priliku, a taj jezik je bokser morao da nau\u010di kako bi primenio ono \u0161to mu ka\u017eem”.<\/p>\n
Na pitanje koliko su, od dve stotine boksera koje je trenirao, sami bokseri svesni zna\u010daja jednog trenera i da li isti\u010du u svojim uspesima i znanje i savete svog u\u010ditelja, Car \u0107uti. Ne\u0107e da odgovori na to pitanje. Kao da je neku gorku re\u010d progutao.<\/p>\n
Pi\u0161e: Enes Halilovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n
A gde se bokseri dru\u017ee? Idu jedni prema drugima!<\/p>\n
\u201eOdemo u Kragujevac kod Mirka Puzovi\u0107a i Milivoja Labudovi\u0107a. Skoknemo u Leskovac kod Belog Spasi\u0107a, u Prokuplju vidimo Bratislava Risti\u0107a i Fazliju \u0160a\u0107irovi\u0107a… U Pri\u0161tini su Nazim Ga\u0161i, Mehmet Bogujevci, D\u017eevdet Peci… Idemo jedni drugima, dru\u017eimo se, sednemo, zapevamo… Pravo da ti ka\u017eem, u ringu jeste bilo rivalstvo, \u017eestoko smo se tukli, ali smo u\u010dvrstili prijateljstva. Mi smo na strani boksa, o politici mnogo ne pri\u010damo, a i kad pri\u010damo nema sva\u0111e – svi smo jedna rukavica”, ka\u017ee \u0110erlek.<\/p>\n
Na pitanje ko mu je bili najte\u017ei rivali, odmah ka\u017ee: \u201eDragan Asanovi\u0107 iz Partizana, Smail Musi\u0107 iz ni\u0161kog Radni\u010dkog i Damir \u0160karica iz Rijeke.”<\/p>\n
O finansijama u boksu Car tiho ka\u017ee: “Ranije je imalo ne\u0161to, sad nema skoro ni\u0161ta.”<\/p>\n
<\/p>\n
On \u017eali \u0161to mnoga talentovana deca umesto u boks idu u neke nove borila\u010dke sportove gde ih mame i gde se mnogi povre\u0111uju: \u201eBoks jeste plemenita ve\u0161tina, a sada imamo stalno neke me\u010deve gde se tuku nespremni momci rukama i nogama, retko mo\u017ee\u0161 da vidi\u0161 dobru tehniku. Sve je na juri\u0161”.<\/p>\n
Svakome sve \u0161to zna<\/strong><\/h4>\nCar je od 1994. godine bokserski trener, ali kakav trener? Te\u0161ko je na\u0107i uspe\u0161nijeg.<\/p>\n
U toj maloj sali, pored novopazarske gimnazije, stasali su mogi \u0161ampioni. Stare strunja\u010de, stari d\u017eakovi, na bokserima stare rukavice, ali Car je godinama, svakoga dana, bio sa njima.<\/p>\n
\n<\/p>\n
Salih \u0110erlek i \u0160erif Gurdijeljac<\/div>\n<\/div>\n\u201eJa i danas svakodnevno radim na ruke. Navu\u010dem prace i postavljam tamo gde oni treba da udaraju. Dajem svakome sve \u0161to znam”, pri\u010da \u0110erlek. \u201ePonekad se desi da talenat odmah ekspolodira, a ponekad talenat sporo zri. Neki su jaki, a neki hrabri. Svaki bokser je pri\u010da za sebe. Treba im pri\u0107i i bodriti ih. Sve su to osetljivi, ali ponosni momci.”<\/p>\n
“Mlad bokser ponekad pretera, ako si mu previ\u0161e blizak ho\u0107e da pre\u0111e granicu, a tada trener lako izgubi autoritet”, ka\u017ee Car i pokazuje fotografije svojih \u010duvenih u\u010denika koji su se okitili mnogim medaljama: D\u017eevad Ibrovi\u0107, Selever Lekpek, Edin Ademovi\u0107, Samir Kurtagi\u0107…<\/p>\n
\u201eSada je moj pulen veltera\u0161 D\u017eejlan Toski\u0107, \u0161ampion Srbije i u\u010desnik svetskog prvenstva, a daleko su dogurali u profesionalnom boksu Enad Li\u010dina i biv\u0161i svetski prvak u IBF verziji \u0160eka Gurdijeljac. Sre\u0107an sam, jer sam svakom od njih ne\u0161to i ja dao, makar jedan trun mog znanja i iskustva”, ka\u017ee Car koji odavno ne broji sve medalje svojih pulena niti sva priznanja koja je kao trener dobio.<\/p>\n
\u201eI da se ponovo rodim, opet bih mladost proveo u ringu, a ostatak \u017eivota pored ringa”, ka\u017ee Car.<\/p>\n
On je poznat po tome \u0161to je stalno smi\u0161ljao \u0161ifre u jeziku: npr. kro\u0161e je na jednom turniru zvao Banjska. \u201eNije isto voditi me\u010d kada protivnik zna jezik i kada stranac ne zna. Smi\u0161ljao sam jezik za svaku priliku, a taj jezik je bokser morao da nau\u010di kako bi primenio ono \u0161to mu ka\u017eem”.<\/p>\n
Na pitanje koliko su, od dve stotine boksera koje je trenirao, sami bokseri svesni zna\u010daja jednog trenera i da li isti\u010du u svojim uspesima i znanje i savete svog u\u010ditelja, Car \u0107uti. Ne\u0107e da odgovori na to pitanje. Kao da je neku gorku re\u010d progutao.<\/p>\n
Pi\u0161e: Enes Halilovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n
\u201eJa i danas svakodnevno radim na ruke. Navu\u010dem prace i postavljam tamo gde oni treba da udaraju. Dajem svakome sve \u0161to znam”, pri\u010da \u0110erlek. \u201ePonekad se desi da talenat odmah ekspolodira, a ponekad talenat sporo zri. Neki su jaki, a neki hrabri. Svaki bokser je pri\u010da za sebe. Treba im pri\u0107i i bodriti ih. Sve su to osetljivi, ali ponosni momci.”<\/p>\n
“Mlad bokser ponekad pretera, ako si mu previ\u0161e blizak ho\u0107e da pre\u0111e granicu, a tada trener lako izgubi autoritet”, ka\u017ee Car i pokazuje fotografije svojih \u010duvenih u\u010denika koji su se okitili mnogim medaljama: D\u017eevad Ibrovi\u0107, Selever Lekpek, Edin Ademovi\u0107, Samir Kurtagi\u0107…<\/p>\n
\u201eSada je moj pulen veltera\u0161 D\u017eejlan Toski\u0107, \u0161ampion Srbije i u\u010desnik svetskog prvenstva, a daleko su dogurali u profesionalnom boksu Enad Li\u010dina i biv\u0161i svetski prvak u IBF verziji \u0160eka Gurdijeljac. Sre\u0107an sam, jer sam svakom od njih ne\u0161to i ja dao, makar jedan trun mog znanja i iskustva”, ka\u017ee Car koji odavno ne broji sve medalje svojih pulena niti sva priznanja koja je kao trener dobio.<\/p>\n
\u201eI da se ponovo rodim, opet bih mladost proveo u ringu, a ostatak \u017eivota pored ringa”, ka\u017ee Car.<\/p>\n
On je poznat po tome \u0161to je stalno smi\u0161ljao \u0161ifre u jeziku: npr. kro\u0161e je na jednom turniru zvao Banjska. \u201eNije isto voditi me\u010d kada protivnik zna jezik i kada stranac ne zna. Smi\u0161ljao sam jezik za svaku priliku, a taj jezik je bokser morao da nau\u010di kako bi primenio ono \u0161to mu ka\u017eem”.<\/p>\n
Na pitanje koliko su, od dve stotine boksera koje je trenirao, sami bokseri svesni zna\u010daja jednog trenera i da li isti\u010du u svojim uspesima i znanje i savete svog u\u010ditelja, Car \u0107uti. Ne\u0107e da odgovori na to pitanje. Kao da je neku gorku re\u010d progutao.<\/p>\n
Pi\u0161e: Enes Halilovi\u0107<\/p>\n