Za razliku od drugih, tr\u017ei\u0161te nekretnina ostalo je imuno na pandemiju korona virusom, odnosno interesovanje za kupovinu nije opalo, pa su cene kvadrata u Srbiji porasle u proseku za oko 15 posto. Zbog toga \u0107e u gotovo svim lokalnim samoupravama do\u0107i uglavnom do pove\u0107anja poreza na imovinu u 2022. godini.<\/p>\n
Koliko \u0107e taj namet biti uve\u0107an za sada je neizvesno jer lokalne samouprave jo\u0161 uvek nisu usvojile odluke o prose\u010dnoj ceni kvadrata ali ono \u0161to je izvesno to je da bi ovi dokumenti trebalo da se donosu do kraja ovog ili po\u010detkom slede\u0107eg meseca. Dodu\u0161e, predloge osnovice su neki gradovi i op\u0161tine ve\u0107 uradili, poput Ni\u0161a i Kragujevca, ali ovi dokumenti jo\u0161 uvek nisu usvojeni.<\/p>\n
I bez tih zvani\u010dnih dokumenata jasno je da \u0107e osnovica za obra\u010dun poreza biti za ve\u0107inu poreskih obveznika u 2022. godini uve\u0107ana jer gotovo da nema sredine u Srbiji u kojoj nije zabele\u017een skok cena kvadrata. Ipak, kao i ranijih godina, postoje nekretnine u nekim zonama koje nisu bile interesantne za kupce, pa oni koji u njima \u017eive, plati\u0107e manji iznos od onog u ovoj godini.<\/p>\n
Ono \u0161to \u0107e izgleda ostati isto kao pro\u0161le godine to su stope poreza, koje, bar po najavama lokalaca, ne\u0107e biti uve\u0107ane a kre\u0107u se izme\u0111u 0,3 i 0,4 odsto.<\/p>\n
– Preliminarni podaci ukazuju da bi osnovica za obra\u010dun poreza na imovinu za slede\u0107u godinu trebalo da bude ne\u0161to ve\u0107a. U kojoj meri, zavisi od vi\u0161e faktora jer se osnovica za obra\u010dun poreza na imovinu odre\u0111uje prema vrsti nepokretnosti, povr\u0161ini, kao i prose\u010dnoj ceni kvadrata po zonama. Treba da se zna da o podeli op\u0161tina na zone i ceni kvadrata odlu\u010duje svaka lokalna samouprava i to u zavisnosti od proseka vrednosti nekretnina u transakcijama u periodu od 1.oktobra 2020. do 30 septembra 2021. godine. Va\u017eno je da se ka\u017ee da rast cena kvadrata nije isti po zonama u istoj lokalnoj samoupravi, a razlikova\u0107e se i u odnosu na to o kojoj vrsti nepokretnosti se radi – isti\u010du iz lokalnih poreskih administracija koje je kontaktirao \u201cBlic\u201d.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci za nekretnine ka\u017eu da je promet vikendicama u pro\u0161loj godini do\u017eiveo ekspanziju zbog \u010dega se mo\u017ee o\u010dekivasti zna\u010dajano pove\u0107anje poreza na ove nepokretnosti.<\/p>\n
-Ta vrsta objekata do\u017eivela je pravi \u201cbum\u201c na tr\u017ei\u0161tu. Mo\u017ee se desiti da porez na imovinu za takve objekte bude mnogo skuplji nego ranije \u2013 smatra \u010dlan UO Udru\u017eenja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasi\u0107.<\/p>\n
Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost mo\u017ee da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do jedan odsto godi\u0161nje, a najvi\u0161e 40 odsto.<\/p>\n
Oporeziva\u0107e se i nasle\u0111eni bitkon<\/p>\n
Od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasle\u0111ene, odnosno poklonjene digitalne imovine. Naime, stari zakon odre\u0111ivao je porez na poklon, novac, \u0161tedne uloge, nepokretnosti i sli\u010dno, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. To zna\u010di ako se nasle\u0111uje bitkoin, i on \u0107e biti predmet oprezivanja. Istovremeno, kod prodaje kriptovaluta sada se pla\u0107a i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti i iznosi 15 odsto.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: SHUTTERSTOCK \/ RAS SRBIJA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za razliku od drugih, tr\u017ei\u0161te nekretnina ostalo je imuno na pandemiju korona virusom, odnosno interesovanje za kupovinu nije opalo, pa su cene kvadrata u Srbiji porasle u proseku za oko 15 posto. Zbog toga \u0107e u gotovo svim lokalnim samoupravama do\u0107i uglavnom do pove\u0107anja poreza na imovinu u 2022. godini. Koliko \u0107e taj namet biti […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":116318,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-116317","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/116317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=116317"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/116317\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/116318"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=116317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=116317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=116317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}