Istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Va\u0161ingtonu konstruisali su ultrakompaktnu kameru veli\u010dine zrna soli, koja daje snimke mnogo boljeg kvaliteta od ve\u0107ine fotoaparata.<\/p>\n
Dok tradicionalna kamera koristi seriju zakrivljenih staklenih ili plasti\u010dnih so\u010diva za prelamanje svetlosnih zraka u fokus, novi opti\u010dki sistem, koji su konstruisali istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Prinston i Va\u0161ington, oslanja se na tehnologiju koja se zove metapovr\u0161ina i mo\u017ee se proizvesti sli\u010dno kompjuterskom \u010dipu. \u0160iroka samo pola milimetra, metapovr\u0161ina ima 1,6 miliona cilindri\u010dnih stubova.<\/p>\n
Svaki stub ima jedinstvenu geometriju i funkcioni\u0161e kao opti\u010dka antena. Promena dizajna svakog stuba je neophodna da bi se ceo opti\u010dki talasni front pravilno oblikovao. Uz pomo\u0107 algoritama zasnovanih na ma\u0161inskom u\u010denju, interakcije stubi\u0107a sa svetlom se kombinuju i proizvode \u0161irokougaone slike visokog kvaliteta i u punoj boji, prenosi Sajens alert.<\/p>\n
Ova izuzetno mala naprava trebalo bi da bude od pomo\u0107i u \u010ditavom nizu istra\u017eivanja, od omogu\u0107avanja minijaturnim robotima da istra\u017euju svet, do pru\u017eanja prilike stru\u010dnjacima da bolje vide \u0161ta se de\u0161ava unutar ljudskog tela.<\/p>\n
\u201eBio je izazov dizajnirati i konfigurisati ove male mikrostrukture da rade ono \u0161to \u017eelimo\u201c, ka\u017ee kompjuterski nau\u010dnik Itan \u010ceng sa Univerziteta Prinston.<\/p>\n
\u201eZa ovaj specifi\u010dan zadatak pravljenja \u0161irokougaonih RGB snimaka, donedavno nismo znali kako uklopiti milione nano-struktura zajedno sa algoritmima za naknadnu obradu\u201c, dodaje \u010ceng.<\/p>\n
Jedan od posebnih trikova kod ove kamere jeste i na\u010din na koji kombinuje hardver sa softverom kako bi se pobolj\u0161ao kvalitet snimka: algoritmi za obradu signala koriste tehnike ma\u0161inskog u\u010denja da bi smanjili zamu\u0107enje i druga izobli\u010denja koja se ina\u010de javljaju kod kamera ove veli\u010dine.<\/p>\n
Osim toga, ove algoritme je mogu\u0107e koristiti ne samo za pobolj\u0161anje kvaliteta snimka, ve\u0107 i za automatsko otkrivanje zadatih objekata, poput znakova bolesti unutar nekog organa u ljudskom telu.<\/p>\n
Silicijum nitrid nalik staklu od kojeg je napravljena metapovr\u0161ina jeste materijal koji se uklapa u konvencionalne proizvodne procese elektronike, \u0161to zna\u010di da se za proizvodnju ovih maju\u0161nih kamera mo\u017ee koristi ve\u0107 postoje\u0107a oprema.<\/p>\n
Iako je pred nau\u010dnicima jo\u0161 mnogo posla da bi ovaj izum iz laboratorije dospeo do komercijalne proizvodne linije, za sada je dobra vest da je ovakav poduhvat mogu\u0107.<\/p>\n
Jo\u0161 jedna potencijalna upotreba ovakvih minijaturnih kamera mogla bi da bude da se koriste kao pokrivni sloj za pretvaranje ve\u0107ih povr\u0161ina u kamere i tako , na primer, zamene konvencionalne kamere na laptopovima ili na pametnim telefonima.<\/p>\n
\u201eMogli bismo da pretvorimo odre\u0111ene povr\u0161ine u kamere koje imaju ultravisoku rezoluciju, tako da vam vi\u0161e ne bi bile potrebne tri kamere na pole\u0111ini telefona, ve\u0107 bi cela pole\u0111ina va\u0161eg telefona postala jedna ogromna kamera\u201c, obja\u0161njava kompjuterski nau\u010dnik Feliks Hajd sa Univerziteta Prinston.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: RTS, SCIENCE ALERT<\/p>\n
Foto: Princeton University<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Va\u0161ingtonu konstruisali su ultrakompaktnu kameru veli\u010dine zrna soli, koja daje snimke mnogo boljeg kvaliteta od ve\u0107ine fotoaparata. Dok tradicionalna kamera koristi seriju zakrivljenih staklenih ili plasti\u010dnih so\u010diva za prelamanje svetlosnih zraka u fokus, novi opti\u010dki sistem, koji su konstruisali istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Prinston i Va\u0161ington, oslanja se na […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":118323,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-118322","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/118322","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=118322"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/118322\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/118323"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=118322"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=118322"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=118322"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}