Pripreme za izdavanje jedinstvenih radnih dozvola u okviru inicijative Otvoreni Balkan, za gra\u0111ane Srbije, Severne Makedonije i Albanije, bi\u0107e prema obe\u0107anjima vlada tri zemlje zavr\u0161ene u prvom kvartalu ove godine, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko \u010cade\u017e.
\nIstakao je, u izjavi za Tanjug, da je potpisivanje \u0161est sporazuma na samitu u Tirani u decembru u\u010dinilo Otvoreni Balkan \u017eivim.<\/p>\n
\u010cade\u017e ka\u017ee da se na terenu ve\u0107 primenjuju pojedini dogovori u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, kao \u0161to je uskla\u0111ivanje radnih vremena svih slu\u017ebi na grani\u010dnim prelazima, uklju\u010duju\u0107i i veterinarske i fitosanitarne, koje sada rade u re\u017eimu 24\/7.<\/p>\n
Nagla\u0161ava da je uskla\u0111ivanje radnih vremena grani\u010dnih slu\u017ebi od velike pomo\u0107i privrednicima Srbije, Albanije i Severne Makedonije i da sada mogu me\u0111usobno br\u017ee i lak\u0161e da uvoze i izvoze robu.<\/p>\n
“Tako\u0111e, nadle\u017ene veterinarske i fitosanitarne slu\u017ebe usaglasile su se da jedna drugoj priznaju dokumentaciju, \u0161to zna\u010di da vi\u0161e nema i ne\u0107e biti \u010dekanja na granicama zbog uzorkovanja robe \u017eivotinjskog i biljnog porekla. Izuzetak su rizi\u010dni proizvodi, \u0161to je manje od sedam odsto ukupne robe koju razmenjuju tri zemalje”, ukazao je \u010cade\u017e.<\/p>\n
To je, ka\u017ee, velika promena za privredu, jer su dosada\u0161nje procedure, zadr\u017eavale kamione na grani\u010dnim prelazima.<\/p>\n
\u010cade\u017e podse\u0107a da su se tri zemlje u Tirani, izme\u0111u ostalog, obavezale i na uvo\u0111enje jedinstvene radne dozvole.<\/p>\n
Smatra da je to “revolucionaran potez”, koji bi trebalo da za\u017eivi na terenu u prvom kvartalu 2022. godine, dakle, do kraja marta.<\/p>\n
“Na taj rok su se vlade obavezale, a sledi ratifikacija sporazuma u parlamentima sve tri zemlje. Lideri i vlade su potvrdili da to mo\u017ee da se zavr\u0161i u najavljenom roku, kako bi gra\u0111ani, ve\u0107 posle prvog kvartala, mogli da se na najjednostavniji na\u010din registruju i rade u druge dve zemlje Otvorenog Balkana”, naveo je \u010cade\u017e.<\/p>\n
Ukazao je da sve tri zemlje imaju problem sa nedostatkom radne snage u razli\u010ditim sektorima, Srbija na primer u gra\u0111evinskoj industriji, a Albanija, recimo, u oblasti turizma.<\/p>\n
“Za\u0161to ne bi studenti iz Beograda, Novog Sada i ostalih delova Srbije preko leta radili na albanskoj obali ili njihovi gra\u0111evinski radnici, in\u017eenjeri, elektri\u010dari, dolazili da rade kod nas?”, zapitao je \u010cade\u017e.<\/p>\n
Do kraja marta, dodao je, po\u010de\u0107e da se izdaje i Open Balkan ID broj, koji je u funkciji primene jedinstvene radne dozvole. To \u0107e, obja\u0161njava gra\u0111anima omogu\u0107iti da se lak\u0161e registruju, da od eUprave u svojoj zemlji dobiju eID broj i s tim brojem se prijave za dobijanje radne dozvole u drugoj zemlji Otvorenog Balkana.<\/p>\n
\u010cade\u017e je dodao i da \u0107e, nakon potpisivanja sporazuma u Tirani, sve tri zemlje kompanijama priznavati status “autorizovani ekonomski operater” (AEOS) ste\u010den u mati\u010dnoj dr\u017eavi. On podrazumeva da su ispunile sve doma\u0107e i me\u0111unarodne standarde da carinjenje i neophodne kontrole obave kod ku\u0107e, u svojim magacinama, a da dokumentaciju grani\u010dnoj slu\u017ebi dostave elektronski.<\/p>\n
Time su se, objasnio je \u010cade\u017e, stekli uslovi da takve kompanije prelaze granice bez zadr\u017eavanja. Ne samo zato \u0161to sada sve tri zemlje imaju me\u0111usobno potpisane sporazume o priznavanju AEOS statusa, ve\u0107 i zbog toga \u0161to su se obavezale da uspostave dodatne trake na grani\u010dnim prelazima za kamione tih kompanija.<\/p>\n
“O\u010dekujemo da to bude u prvoj polovini 2022. godine. Da se ne bi \u010dekalo na zavr\u0161etak gra\u0111evinskih radova, predlo\u017eili smo i mislim da \u0107e to biti prihva\u0107eno odmah posle praznika, da jedna od postoje\u0107ih traka bude obele\u017eena za autorizovane ekonomske operatere. Njome bi prvo prolazili kamioni kompanija sa tim statusom, a kada njih nema i roba drugih kompanija”, najavio je \u010cade\u017e.<\/p>\n
Izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010di\u0107a da \u0107e te tri zemlje jednog dana mo\u017eda napraviti carinsku uniju, \u010cade\u017e vidi kao “logi\u010dan korak”.<\/p>\n
“Carinska unija jeste slede\u0107i stepen, mo\u017eda i najvi\u0161i stepen kada je re\u010d o jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu, koji podrazumeva zajedni\u010dku carinsku politiku prema svim spoljnotrgovinskim partnerima i prakti\u010dno defini\u0161e, kao i u EU, jedinstveno tr\u017ei\u0161te u naj\u0161irem mogu\u0107em smislu”, naveo je \u010cade\u017e.<\/p>\n
Na pitanje da li iz regiona sti\u017eu poruke o mogu\u0107em pridru\u017eivanju inicijativi Otvoreni Balkan, \u010cade\u017e odgovara da je to \u017eelja privrednika iz svih ekonomija regiona.<\/p>\n
“Privreda je za to, nema sumnje. U stalnoj smo komunikaciji i sa kosovskim i sa kompanijama iz BiH i Crne Gore”, rekao je \u010cade\u017e Tanjugu.<\/p>\n
Uveren je da \u0107e rezultati tri zemlje koje su prve krenule u izgradnju zajedni\u010dkog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 slede\u0107e godine pokrenuti i ostale da se priklju\u010de inicijativi koja je, ina\u010de, u startu osmi\u0161ljena za ceo Zapadni Balkan.<\/p>\n
Podse\u0107a da su tri lidera na samitu u Tirani, jo\u0161 jednom potvrdili da je incijativa otvorena za ceo region i pozvali ostale da se \u0161to pre pridru\u017ee Albaniji, Srbiji i Severnoj Makedoniji u izgradnji Otvorenog Balkana.<\/p>\n
<\/p>\n
Foto: Tanjug (Rade Preli\u0107)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pripreme za izdavanje jedinstvenih radnih dozvola u okviru inicijative Otvoreni Balkan, za gra\u0111ane Srbije, Severne Makedonije i Albanije, bi\u0107e prema obe\u0107anjima vlada tri zemlje zavr\u0161ene u prvom kvartalu ove godine, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko \u010cade\u017e. Istakao je, u izjavi za Tanjug, da je potpisivanje \u0161est sporazuma na samitu u Tirani u decembru […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":119540,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-119535","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/119535","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=119535"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/119535\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/119540"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=119535"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=119535"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=119535"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}