{"id":120077,"date":"2022-01-12T10:47:21","date_gmt":"2022-01-12T09:47:21","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=120077"},"modified":"2022-01-12T10:47:21","modified_gmt":"2022-01-12T09:47:21","slug":"rast-cena-poljoprivrednih-proizvoda-nastavice-se-i-u-2022-godini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=120077","title":{"rendered":"Rast cena poljoprivrednih proizvoda nastavi\u0107e se i u 2022. godini"},"content":{"rendered":"

Agroekonomski analiti\u010dar Milan Prostran \u010ditav radni vek bavio se osetljivim pitanjima agrarne politike. Na razli\u010ditim funkcijama u saveznoj vladi (SFRJ) proveo je 25 godina, a svoju karijeru nastavio je u Privrednoj komori Jugoslavije, a kasnije i Privrednoj komori Srbije, gde se posvetio ovom sektoru kao sekretar za poljoprivredu.<\/strong><\/p>\n

Poku\u0161avaju\u0107i da odbrani agrar kao najrealniji sektor privrede Srbije, sakupljao je argumente kako u zemlji, tako i u svetu, izu\u010davaju\u0107i ameri\u010dku i evropsku poljoprivredu. Od prvog zelenog plana iz 1972. godine, pa do brojnih nau\u010dnih radova, preokupacija ovog agroekonomskog analiti\u010dara ostali su ekonomski polo\u017eaj malih i srednjih farmera, aspekti finansiranja poljoprivrede, savremene agrotehni\u010dke politike i uop\u0161te bolje razumevanje ovog sektora, koji prema njegovom mi\u0161ljenju, u ukupnom bud\u017eetu Republike Srbije, mora da ima bar onoliko u\u010de\u0161\u0107e koliko poljoprivreda u\u010destvuje u kreiranju bruto dru\u0161tvenog proizvoda, a koji je sada za tri-\u010detiri procenta manji.<\/p>\n

Pitali smo Milana Prostrana, \u0161ta je po njegovom mi\u0161ljenju obele\u017eilo 2021. godinu?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Doga\u0111aj godine su, pre svega, visoke cene svih sirovina na svetskom tr\u017ei\u0161tu, kao globalni problem, a posebno poljoprivrednih proizvoda, kojima se kraj ne nazire bar jo\u0161 godinu dana. Rast cena verovatno u narednom periodu ne\u0107e i\u0107i u tako visokom procentualnom delu, ali \u0107e i dalje to biti doga\u0111aj dana i godine.<\/p>\n

Li\u010dnost godine<\/strong><\/p>\n

\u2013 To su na\u0161i poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di koji su u jednoj te\u0161koj godini, kako klimatskoj, tako i ekonomskoj, ipak ostvarili solidan fizi\u010dki rast poljoprivredne proizvodnje. Fondove su napunili hranom da mi kao dr\u017eava mo\u017eemo da izdr\u017eimo i svakako jedan deo izvezemo. Nosioci tog rezultata su, pre svega, primarni poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di, posebno srednja i mala gazdinstva, koja su i u ovim te\u0161kim uslovima opstali.<\/p>\n

Najbolji poslovni potez godine<\/strong><\/p>\n

\u2013 To \u0161to je dr\u017eava poku\u0161ala ekonomskim merama da smiri cenovni trend koji je zaista zabrinjavaju\u0107i, bez obzira \u0161to to nije popularno u uslovima liberalnog kapitalizma i slobodnog tr\u017ei\u0161ta. Rekao bih da je dr\u017eava, pre svega sa trgovcima, napravila \u201cpre\u0107utni\u201d dogovor, da cene osnovnih prehrambenih proizvoda bar u narednih \u0161est meseci ne rastu nekim velikim tempom. To je, po meni, jedan iznena\u0111uju\u0107i potez dr\u017eave, koji je dobar. Nikada nisam o\u010dekivao da \u0107e posle 2001. godine, kada su ukinute garantovane cene poljoprivrednih proizvoda i kada je prakti\u010dno zakon o cenama potpuno \u201cskinut\u201d, do\u0107i do ovakvog poteza, koji treba razumeti u ovim vanrednim oklnostima.<\/p>\n

On nije popularan za prera\u0111iva\u010de i, naravno, za trgovce, ali dr\u017eava bi mogla nekom vrstom kompenzacije u narednom periodu \u2013 kroz poresku politiku ili kroz neke druge olak\u0161ice, da taj umanjeni dohadak zbog dr\u017eanja cena pod kontrolom nadomesti.<\/p>\n

Poslovni proma\u0161aj godine<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ono \u0161to je ve\u0107 dugogodi\u0161nji proma\u0161aj je slabo upravljanje poljoprivrednim zemlji\u0161tem u vlasni\u0161tvu dr\u017eave. Dakle, gazdovanje dr\u017eave nikada nije bilo na adekvatnom nivou i dr\u017eava bi morala da uvede mnogo vi\u0161e reda. Generalno, odnos prema poljoprivrednom zemlji\u0161tu je ve\u0107 vi\u0161e od 20 godina nedoma\u0107inski i neadekvatan. Od neprimerene privatizacije tog osnovnog \u017eivotnog resursa, pored vode i vazduha, pa nadalje, sve to ostavlja velike posledice.<\/p>\n

I dalje ostaje otvoreno pitanje kako upravljati i odr\u017eati plodnost zemlji\u0161ta jer to je ono na \u010demu treba bazirati i agrarnu politiku i, naravno, na\u0161u ukupnu ekonomsku politiku jer bez poljoprivrednog zemlji\u0161ta bismo jo\u0161 vi\u0161e upadali u problem globalne krize koja \u0107e trajati ko zna koliko dugo, a koju \u0107e bogati bolje iskoristiti, dok \u0107e siroma\u0161ni sve vi\u0161e postajati deo nekog kolonijalnog sveta, koji niko ne bi \u017eeleo da do\u017eivi.<\/p>\n

O\u010dekivanja u 2022. godini<\/strong><\/p>\n

\u2013 Poljoprivredna 2022. godina po\u010dela je dosta dobro. Ona uvek kod nas, po nekom pravilu, po\u010dinje 1. oktobra teku\u0107e godine i zavr\u0161ava se 1. oktobra naredne, a u EU od 1. jula teku\u0107e do 1. jula naredne godine. Zbog relativno povoljnih klimatskih uslova ona je po\u010dela dosta dobro, pogotovo kada su u pitanju osnovni proizvodi u jesenjoj setvi. Dakle, p\u0161enice je zasejano na vi\u0161e od 600.000 hektara, u dobrom je stanju, uz dosta skromnu agrotehniku, koja \u0107e imati negativne efekte na neku vi\u0161u produktivnost.<\/p>\n

Sa tom jesenjom setvom smo uz malu upotrebu \u0111ubriva, skromnu obradu zemlji\u0161ta, ipak po\u010deli i u ovim nepovoljnim klimatskim i ekonomskim uslovima dosta dobro i ovu proizvodnu godinu. Od toga \u0107e zavisiti da li \u0107e na\u0161i farmeri imati novca da kupe mineralna \u0111ubriva za prole\u0107nu setvu i prehranjivanje jesenjih useva i da li \u0107e im dr\u017eava prite\u0107i u pomo\u0107 i izvr\u0161iti neku vrstu regresiranja mineralnih \u0111ubriva \u010dija je cena oti\u0161la do nevi\u0111enih razmera, pre svega zbog visoke cene gasa, koja iz dana u dan pravi cenovnu senzaciju i tome se ne vidi kraj.<\/p>\n

Autor: Marija Jovanovi\u0107<\/p>\n

Foto: Youtube printscreen<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Doga\u0111aj godine su, pre svega, visoke cene svih sirovina na svetskom tr\u017ei\u0161tu, kao globalni problem, a posebno poljoprivrednih proizvoda, kojima se kraj ne nazire bar jo\u0161 godinu dana. Rast cena verovatno u narednom periodu ne\u0107e i\u0107i u tako visokom procentualnom delu, ali \u0107e i dalje to biti doga\u0111aj dana i godine.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":120078,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[222,856,910],"class_list":["post-120077","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-poljoprivreda","tag-poskupljenje","tag-proizvodi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/120077","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=120077"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/120077\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/120078"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=120077"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=120077"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=120077"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}