{"id":121556,"date":"2022-01-30T13:23:41","date_gmt":"2022-01-30T12:23:41","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=121556"},"modified":"2022-01-30T13:23:41","modified_gmt":"2022-01-30T12:23:41","slug":"nude-500-evra-za-dolazak-na-razgovor-za-posao-ko-prode-u-drugi-krug-dobija-jos-1-000","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=121556","title":{"rendered":"Nude 500 evra za dolazak na razgovor za posao, ko pro\u0111e u drugi krug – dobija jo\u0161 1.000"},"content":{"rendered":"

Kompanije u evrozoni postale su o\u010dajne u potrazi za radnicima, naro\u010dito u vrlo tra\u017eenim zanimanjima poput informati\u010dkih.<\/p>\n

Zato su uvele nov\u010dane bonuse za pojedine faze procesa selekcije.<\/div>\n
\n
<\/ins><\/ins><\/ins><\/p>\n
\"\"<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n
“Financial Times” navodi primer “Deutsche Familienversicherunga”, brzorastu\u0107e osiguravaju\u0107e ku\u0107e, \u010diji se osniva\u010d Stefan Knol dosetio donedavno nezamisliivog na\u010dina privla\u010denja potencijalnih zaposlenih.<\/div>\n
<\/div>\n
\n
Kandidatima \u010dije biografije izdvoji nudi 500 evra ako do\u0111u na prvi razgovor za posao. Prolazak u drugi krug intervjua donosi jo\u0161 1.000 evra, a uspe\u0161an zavr\u0161etak \u0161estomese\u010dnog probnog roka Knolova kompanija nagra\u0111uje sa \u010dak 5.000 evra.<\/div>\n
<\/div>\n
“Posebno je te\u0161ko prona\u0107i bilo koga sa IT ve\u0161tinama. Takmi\u010dimo se sa d\u017einovima poput Alijanca koji bez mnogo problema mogu zaposliti stotine stru\u010dnjaka iz celog sveta. Me\u0111utim, mi nismo zainteresovani za zaposlene iz, na primer, Indije, ve\u0107 \u017eelimo ljude odavde, iz Frankfurta<\/em>“, ka\u017ee Knol.<\/div>\n
<\/div>\n
Njegov neuobi\u010dajeni pristup zapo\u0161ljavanju pokazuje koliko se nesta\u0161ica radne snage pro\u0161irila Nema\u010dkom, ali i ostatkom Evrope.<\/div>\n
<\/div>\n
Nesta\u0161ica radnika posebno je vidljiva u delatnostima IT-ja i zdravstvene nege. Radnika nedostaje i u gra\u0111evinarstvu usled ekspanzije gra\u0111evinske aktivnosti. I ugostiteljima je te\u0161ko da prona\u0111u radnike, pre svega zbog neizvesnog smera pandemije koja ta radna mesta \u010dini posebno nesigurnim zbog mogu\u0107ih novih epidemiolo\u0161kih mera.<\/div>\n
<\/div>\n
Me\u0111utim, nedostatak radnika primetan je i u ostalim sektorima. Anketa me\u0111u 9.000 nema\u010dkih kompanija koju su u oktobru sproveli razvojna banka KfW i ekonomski institut Ifo pokazala je da 43 odsto njih ima problema sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. To je najvi\u0161i udeo od ujedinjenja Nema\u010dke 1990. godine.<\/div>\n
<\/div>\n
U Francuskoj 54 odsto kompanija iz uslu\u017enog sektora ima problema sa zapo\u0161ljavanjem, najvi\u0161e od 2000. godine. Me\u0111utim, dr\u017eave evrozone sada imaju priliku da sre\u017eu i nezaposlenost koja je jedan od najve\u0107ih ekonomskih problema u tom podru\u010dju jo\u0161 od prethodne krize 2008. godine.<\/div>\n
<\/div>\n
Podse\u0107anja radi, nakon 2008. nezaposlenost u evrozoni rasla je \u010detiri godine. Sada je rekordno niska, sniziv\u0161i se u novembru pro\u0161le godine na 7,2 odsto. \u0160tavi\u0161e, primetno pada i nezaposlenost mladih, pa se spustila na istorijski niskih 15,5 odsto.<\/div>\n
<\/div>\n
Superbrzi oporavak<\/strong><\/div>\n
<\/div>\n
I sve to uprkos \u010dinjenici da je zavr\u0161en glavni deo programa o\u010duvanja radnih mesta u vreme pandemije. Evropska centralna banka procenila je da je u oktobru prethodne godine jo\u0161 samo 1,8 odsto radnika u evrozoni bilo “na \u010dekanju” zbog posledica pandemije, nasuprot 20 odsto u aprilu 2020. godine.<\/div>\n
<\/div>\n
“Ovo je bio superbrzi oporavak tr\u017ei\u0161ta rada u Evropi. Broj zaposlenih nastavi\u0107e da raste i u 2022. \u0161to \u0107e nezaposlenost u\u010diniti rekordno niskom<\/em>“, isti\u010de Katarina Utermel, starija ekonomistkinja Alijanca.<\/div>\n
<\/div>\n
Oni zara\u0111uju vi\u0161e od direktora svetskih kompanija<\/strong><\/div>\n
<\/div>\n
Iako omikron varijanta koronavirusa mo\u017ee delimi\u010dno da pokvari optimisti\u010dne prognoze, ekonomisti ipak o\u010dekuju da \u0107e zaposlenost nastaviti da raste, podstaknuta i evropskim planom oporavka vrednim 800 milijardi evra.<\/div>\n
<\/div>\n
Za razliku od SAD i Velike Britanije, u nekim evropskim dr\u017eavama, poput \u0160panije i Francuske, zaposlenost je prema\u0161ila pretpandemijske nivoe. U Italiji i Nema\u010dkoj vrlo je blizu tih nivoa. Na nivou cele EU, udeo zaposlenih je na rekordno visokih 73,5 odsto.<\/div>\n
<\/div>\n
Ali, rast zaposlenosti prati i pobolj\u0161anje radnih uslova. Na primer, francuski poslodavci sve vi\u0161e nude ugovore na neodre\u0111eno vreme, odmi\u010du\u0107i se od nesigurnog rada, ka\u017ee Filip Marten, predsednik nezavisnog Ve\u0107a za ekonomske analize koje savetuje tamo\u0161nju vladu.<\/div>\n
<\/div>\n
Ugovore na odre\u0111eno vreme namerava da smanji i \u0160panija, nakon dogovora poslodavaca i sindikata koji jo\u0161 treba da bude potvr\u0111en u parlamentu. No, tamo\u0161nji ekonomisti smatraju da te reforme nisu dovoljno ambiciozne da bi re\u0161ile strukturne probleme \u0161panskog tr\u017ei\u0161ta rada.<\/div>\n
<\/div>\n
Izvor:021.rs, Foto: Pixabay<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kompanije u evrozoni postale su o\u010dajne u potrazi za radnicima, naro\u010dito u vrlo tra\u017eenim zanimanjima poput informati\u010dkih.<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":121557,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9,8],"tags":[1344,1343,602],"class_list":["post-121556","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-ekonomija","tag-evrozona","tag-it","tag-posao"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/121556","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=121556"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/121556\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/121557"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=121556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=121556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=121556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}