{"id":122893,"date":"2022-02-15T11:48:54","date_gmt":"2022-02-15T10:48:54","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=122893"},"modified":"2022-02-15T11:48:54","modified_gmt":"2022-02-15T10:48:54","slug":"zivotna-sredina-farmaceutski-proizvodi-u-rekama-su-opasni-za-javno-zdravlje-pokazala-britanska-studija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=122893","title":{"rendered":"\u017divotna sredina: Farmaceutski proizvodi u rekama su opasni za javno zdravlje, pokazala britanska studija"},"content":{"rendered":"

U vodama su prona\u0111ene zna\u010dajne koli\u010dine paracetamola, lekova za dijabetes i epilepsiju, ali i nikotina i kofeina, nalazi su istra\u017eivanja. Me\u0111u rekama sa najve\u0107om koncentracijom farmaceutskih proizvoda je Plava reka u Tunisu, pokazuje studija.Zaga\u0111enost reka lekovima i farmaceutskim proizvodima predstavlja \u201eopasnost po \u017eivotnu sredinu i javno zdravlje”, navodi se u izve\u0161taju nau\u010dnika.<\/strong><\/p>\n

U vodama \u0161irom sveta prona\u0111ene su zna\u010dajne koli\u010dine paracetamola, nikotina, kofeina, kao i lekova za epilepsiju i dijabetes, pokazala je studija Univerziteta u Jorku.<\/p>\n

Istra\u017eivanje je me\u0111u najobimnijim na svetskom nivou.<\/p>\n

Reke u Pakistanu, Boliviji i Etiopiji su me\u0111u najzaga\u0111enijima. U najboljem stanju su reke na Islandu, Norve\u0161koj i u ki\u0161nim \u0161umama Amazonije.<\/p>\n

Ono \u0161to jeste dobro poznato je da rastvorene kontraceptivne pilule mogu uticati na razvoj i reprodukciju riba, a nau\u010dnici strahuju da bi pove\u0107ano prisustvo antibiotika u rekama moglo da ograni\u010di njihovu efikasnost kao lekova.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di su prikupili vi\u0161e od hiljadu uzoraka vode iz vi\u0161e od 100 zemalja.<\/p>\n

Ukupno, vi\u0161e od \u010detvrtine od 258 reka sadr\u017ei takozvane \u201eaktivne farmaceutske sastojke” \u0161to je nivo koji se smatra opasnim za vodene organizme.<\/p>\n

\u201eObi\u010dno, mi koristimo te hemikalije, one postignu neke \u017eeljene efekte na nama i zatim napuste na\u0161e telo”, rekao je doktor D\u017eon Vilkinskon, koji je vodio istra\u017eivanje, za BBC Njuz.<\/p>\n

\u201eOno \u0161to sada znamo je da \u010dak ni najsavremenija postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda ne mogu u potpunosti da razgra\u0111uju ova jedinjenja pre nego \u0161to zavr\u0161e u rekama ili jezerima.”<\/p>\n

Dva naj\u010de\u0161\u0107e otkrivena leka su karbamazepin, koji se koristi kod epilepsije i neurolo\u0161kih problema, i metformin, za le\u010denje dijabetesa.<\/p>\n

Prona\u0111ene su i visoke koncentracije takozvanog \u201e\u017eivotnog potro\u0161nog materijala” kao \u0161to su kofein (iz kafe) i nikotin (iz cigareta), kao i paracetamol protiv bolova.<\/p>\n

U Africi je u zna\u010dajnom postotku prona\u0111en i artemisinin, koji se koristi protiv malarije.<\/p>\n

\u201eMo\u017eemo re\u0107i da \u0107e [uticaj prisustva takvih lekova u rekama] verovatno biti negativan, ali morate da uradite pojedina\u010dne testove sa svakim od njih, a postoji relativno malo studija”, ka\u017ee doktorka Veronika Edmonds Braun, stru\u010dnjakinja za vodene ekosisteme sa britanskog univerziteta Hertford\u0161ir, za BBC Njuz.<\/p>\n

\u201eOvo mo\u017ee biti samo gore jer sve vi\u0161e koristimo farmakolo\u0161ka re\u0161enja za sve bolesti, kako fizi\u010dke tako i mentalne.”<\/p>\n

Izve\u0161taj pokazuje da pove\u0107ano prisustvo antibiotika u rekama mo\u017ee voditi ve\u0107oj otpornosti bakterija, \u0161to \u0107e smanjiti efikasnost lekova i posledi\u010dno dovesti do \u201eglobalne pretnje \u017eivotnoj sredini i javnom zdravlju”.<\/p>\n

Najzaga\u0111enije su vode u nerazvijenim i slabo razvijenim zemljama, u oblastima gde se ispu\u0161taju otpadne vode, uz lo\u0161e pre\u010di\u0161\u0107avanje ili u blizini farmaceutskih fabrika.<\/p>\n

\u201eVideli smo kontaminirane reke u Nigeriji i Ju\u017enoj Africi sa veoma visokim koncentracijama farmaceutskih proizvoda i to je u osnovi posledica nedostatka infrastrukture za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda”, rekao je doktor Mohamed Abdalah, vanredni profesor na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji.<\/p>\n

\u201eOvo najvi\u0161e zabrinjava, jer najugro\u017eenija populacija ima najmanji pristup zdravstvenoj za\u0161titi koja je ovome izlo\u017eena.”<\/p>\n

Sedam pitanja i odgovora o plastici koju svakodnevno koristimo<\/p>\n

Po\u010delo \u010di\u0161\u0107enje Potpe\u0107kog jezera od otpada<\/p>\n

Na pitanje \u0161ta se mo\u017ee u\u010diniti, glavni autor izve\u0161taja, doktor Vilkinson, ima pomalo sumornu perspektivu.<\/p>\n

\u201eBi\u0107e potrebno mnogo ljudi koji su mnogo pametniji od mene da se pozabave ovim problemom”, rekao je on.<\/p>\n

\u201eJedna od retkih stvari koje bi trenutno mogle da uti\u010du je pravilna upotreba lekova”, dodao je.<\/p>\n

To bi zna\u010dilo da se lekovi poput antibiotika te\u017ee nabavljaju i uz stro\u017ea ograni\u010denja u dozama.<\/p>\n

Kompletan izve\u0161taj objavljen je u nau\u010dnom \u010dasopisu Nacionalne akademije nauka.<\/p>\n

BBC News \u00a0D\u017eona Fi\u0161er – BBC dopisnik za<\/p>\n

Polluted riverDr John Wilkinson<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eVideli smo kontaminirane reke u Nigeriji i Ju\u017enoj Africi sa veoma visokim koncentracijama farmaceutskih proizvoda i to je u osnovi posledica nedostatka infrastrukture za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda”, rekao je doktor Mohamed Abdalah, vanredni profesor na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":122894,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[11],"tags":[1375,1685,1686],"class_list":["post-122893","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svet","tag-otpad","tag-vode","tag-zagadene"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/122893","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=122893"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/122893\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/122894"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=122893"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=122893"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=122893"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}