{"id":123046,"date":"2022-02-17T11:13:44","date_gmt":"2022-02-17T10:13:44","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=123046"},"modified":"2022-02-17T11:13:44","modified_gmt":"2022-02-17T10:13:44","slug":"gradani-srbije-sve-vise-dizu-kredite-nekada-smo-bankama-prosecno-dugovali-1-000e-a-danas-je-ta-brojka-porasla","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=123046","title":{"rendered":"Gra\u0111ani Srbije sve vi\u0161e di\u017eu kredite: Nekada smo bankama prose\u010dno dugovali 1.000\u20ac, a danas je ta brojka porasla!"},"content":{"rendered":"

Pre samo dve godine gra\u0111ani Srbije su u proseku bili zadu\u017eeni oko hiljadu evra, a oni sada u proseku bankama duguju 1.650 evra.Po korisniku bankarskog ra\u010duna navodno oko dve hiljade evra.<\/strong><\/p>\n

Za to su zaslu\u017ene niske kamate, rast standarda, odnosno ve\u0107e zarade. Prema podacima Udru\u017eenja banaka Srbije (UBS) gra\u0111ani trenutno otpla\u0107uju \u010dak 145.290 stambenih zajmova. Prose\u010dan iznos stambenog kredita je 3,7 miliona dinara \u0161to je oko 31.000 evra.Ka\u0161njenje u njihovoj otplati iznosi 0,9 odsto. Za dve godine kreditni rast stambenih zajmova je 16,8 procenata.<\/strong><\/p>\n

Podatak da je prose\u010dni iznos stambenog kredita 31.000 evra ukazuje da su gra\u0111ani bili oprezni i da se za krov nad glavom nisu zadu\u017eivali za velike sume. Oprez je razumljiv, jer je re\u010d o obavezi na 20 i neretko 30 godina. Kreditni bum nije samo zabele\u017een kod stambenih zajmova, ve\u0107 i kod gotovinskih. Za godinu dana gra\u0111ani su ih uzeli u vrednosti od \u010dak 500 miliona evra.<\/p>\n

Na\u0161i gra\u0111ani su me\u0111u najmanje zadu\u017eenim u regionu, a tu se poredimo sa zemljama biv\u0161e velike dr\u017eave. Podaci tamo\u0161njih centralnih banaka pokazuju da su kreditno najzadu\u017eeniji Slovenci koji duguju oko 5.500 evra, slede ih Hrvati sa vi\u0161e od 4.400 evra, pa Crnogorci sa oko 2.400.<\/p>\n

Kolika plata toliki i dugovi, jer su na za\u010delju zadu\u017eenosti gra\u0111ani onih zemalja u kojima su i prose\u010dne plate niske. Tako u BiH duguju oko 1.600 evra, a Makedonci 1.500.<\/p>\n

Ljubodrag Savi\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ka\u017ee da podatak o prose\u010dnoj zadu\u017eenosti svih gra\u0111ana kod banaka nije relevantan, ne pokazuje pravo stanje, ve\u0107 da je mnogo bitniji onaj koliko duguju samo oni gra\u0111ani koji uzimaju zajmove, kreditne kartice, dozvoljene minuse. A taj podatak je sasvim druga\u010diji i vi\u0161estruko ve\u0107i.<\/p>\n

Gra\u0111ani u proseku zadu\u017eeni 1.650 evra<\/p>\n

“To \u0161to ljudi uzimaju vi\u0161e kredite mo\u017ee da se tuma\u010di dvostruko. S jedne strane da nam raste standard pa da ljudi procenjuju da je sada pravo vreme da re\u0161e stambeno pitanje. Ne treba zanemariti \u010dinjenicu da je cena stanova nikad ve\u0107a. S druge strane, jedan broj kredita je uzet upravo da bi se vratili veliki dugovi, a re\u010d je o zajmovima za refinansiranje. Ne mo\u017eemo da zaklju\u010dimo da Srbiji sada ide bolje, veliki broj kredita se uzima iz iznudice. Po logici stvari kada \u010dovek uzme kredit to zna\u010di da on nema dovoljno sredstava i da se zadu\u017euje na teret budu\u0107nosti. Mi \u017eivimo u nesigurnom vremenu \u0161to vidimo po me\u0111unarodnoj situaciji zbog Ukrajine, u tr\u017ei\u0161noj privredi gde nema sigurnosti radnog mesta”, navodi Savi\u0107.<\/p>\n

Zoran Grubi\u0161i\u0107, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji ka\u017ee da ovoliko zadu\u017eivanje stanovni\u0161tva nije opasno.<\/p>\n

“Trend je o\u010dekivan i primeren privrednom rastu poslednjih godina. Mereno i prema zadu\u017eenosti na\u0161ih suseda ne mo\u017eemo re\u0107i da su na\u0161i gra\u0111ani posegnuli za vi\u0161e zajmova od njih, a to su Hrvatska, BiH. Krediti podr\u017eavaju potro\u0161nju i sam ekonomski rast. Do pre nekoliko godina u ukupnoj masi zajmova gra\u0111anstvu najve\u0107i udeo imali su gotovinski krediti, ve\u0107i nego stambeni. Sada se situacija menja i udeo stambenih se pove\u0107ava \u0161to je dobro, jer su to sigurniji krediti, manje rizi\u010dni finansijskom sektoru. Po pravilu kod njih je ka\u0161njenje u otplati mnogo manje”, napominje Grubi\u0161i\u0107.<\/p>\n

Da rast zadu\u017eenosti stanovni\u0161tva mo\u017ee da bude opasan uvidela je pre nekoliko godina Narodna banka koja je reagovala tako \u0161to je skratila rok za otplatu gotovinskih zajmova. Oni se mogu sada otpla\u0107ivati samo na \u0161est godina, s tim da ukupna kreditna optere\u0107enja ne mogu biti ve\u0107a od 60 odsto zarade, a u slu\u010daju manjih primanja i 40 odsto.<\/p>\n

 <\/p>\n

AUTOR Uro\u0161 Mateji\u0107<\/p>\n

IZVOR: MONDO\/STEFAN STOJANOVI\u0106\/GORAN SIVA\u010cKI<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“To \u0161to ljudi uzimaju vi\u0161e kredite mo\u017ee da se tuma\u010di dvostruko. S jedne strane da nam raste standard pa da ljudi procenjuju da je sada pravo vreme da re\u0161e stambeno pitanje. Ne treba zanemariti \u010dinjenicu da je cena stanova nikad ve\u0107a. S druge strane, jedan broj kredita je uzet upravo da bi se vratili veliki dugovi, a re\u010d je o zajmovima za refinansiranje. Ne mo\u017eemo da zaklju\u010dimo da Srbiji sada ide bolje, veliki broj kredita se uzima iz iznudice. Po logici stvari kada \u010dovek uzme kredit to zna\u010di da on nema dovoljno sredstava i da se zadu\u017euje na teret budu\u0107nosti. Mi \u017eivimo u nesigurnom vremenu \u0161to vidimo po me\u0111unarodnoj situaciji zbog Ukrajine, u tr\u017ei\u0161noj privredi gde nema sigurnosti radnog mesta”, navodi Savi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":123047,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[1063,1575,1737,1736],"class_list":["post-123046","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-kamate","tag-krediti","tag-otplata","tag-zaduzenja-gradana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/123046","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=123046"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/123046\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/123047"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=123046"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=123046"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=123046"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}