Vazdu\u0161ni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tada\u0161nju SRJ, po\u010deli su na dana\u0161nji dan pre 23 godine. Za 78 dana poginulo je izme\u0111u 1.200 i 2.500 ljudi.<\/p>\n
Odluka o bombardovanju tada\u0161nje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tada\u0161njem komandantu savezni\u010dkih snaga, ameri\u010dkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.<\/p>\n
Klark je kasnije u knjizi “Moderno ratovanje” napisao – ne samo da je planiranje vazdu\u0161ne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. godine, ve\u0107 i da je zavr\u0161eno krajem avgusta te godine.<\/p>\n
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budu\u0107em statusu pokrajine Kosovo i Metohija.<\/p>\n
Nakon \u0161to je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skup\u0161tina Srbije, koja je predlo\u017eila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno re\u0161enje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 zapo\u010deo vazdu\u0161ne udare krstare\u0107im raketama i avijacijom, na vi\u0161e podru\u010dja Srbije i Crne Gore.<\/p>\n
Devetnaest zemalja Alijanse po\u010delo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz \u010detiri vazduhoplovne baze u Italiji, podr\u017eane strate\u0161kim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su ga\u0111ane kasarne i jedinice protivvazdu\u0161ne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Pri\u0161tini i na drugim mestima.<\/p>\n
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije na\u0161ao na meti snaga NATO-a.<\/p>\n
U bombardovanju je uni\u0161teno i o\u0161te\u0107eno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. O\u0161te\u0107eno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 de\u010djih vrti\u0107a, 69 \u0161kola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.<\/p>\n
U no\u0107i 23. aprila 1999. godine u dva sata i \u0161est minuta nakon pono\u0107i, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slu\u010daj da je medijska ku\u0107a progla\u0161ena za legitimni vojni cilj.<\/p>\n
Tokom bombardovanja izvr\u0161eno je 2.300 vazdu\u0161nih udara na 995 objekata \u0161irom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.<\/p>\n
NATO je lansirao 1.300 krstare\u0107ih raketa, izru\u010dio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno vi\u0161e stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiroma\u0161enim uranijumom.<\/p>\n
Uni\u0161tena je tre\u0107ina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pan\u010devu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.<\/p>\n
Posle vi\u0161e diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okon\u010dano potpisivanjem Vojnotehni\u010dkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom po\u010delo povla\u010denje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.<\/p>\n
Po\u0161to je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na podru\u010dje sela Kokole\u010d u 13.30.<\/p>\n
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upu\u0107eno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da \u010duvaju mir, bezbednost i povratak vi\u0161e stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne defini\u0161e naj\u0161iri stepen njene autonomije.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: RTS<\/p>\n
Foto: N1<\/p>\n