Evropska unija poo\u0161trava direktivu o minimalnoj plati \u2013 ve\u0107 u utorak, 7. juna, mogao bi da bude potpisan politi\u010dki dogovor o meri izglasanoj u Evropskom parlamentu pre skoro godinu dana, \u010diji je cilj da garantuje prihode koji mogu da obezbede pristojan \u017eivotni standard za radnike i njihove porodice u svim zemljama Evrope. Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i \u0160vedskoj.<\/p>\n
Prema poslednjim podacima Evrostata (Kancelarija za statistiku Evropske unije), minimalna plata u Evropi se kre\u0107e izme\u0111u 332 evra mese\u010dno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.<\/p>\n
Evropska unija poo\u0161trava direktivu o minimalnoj plati \u2013 ve\u0107 u utorak, 7. juna, mogao bi da bude potpisan politi\u010dki dogovor o meri izglasanoj u Evropskom parlamentu pre skoro godinu dana, \u010diji je cilj da garantuje prihode koji mogu da obezbede pristojan \u017eivotni standard za radnike i njihove porodice u svim zemljama Evrope. Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i \u0160vedskoj.<\/p>\n
U Francuskoj, u kojoj je u toku galopiraju\u0107a inflacija, minimalac se pove\u0107ao tri puta (ukupno za 5,9 odsto), a sindikat koji \u0161titi prava radnika bori se za to da dostigne 2.000 evra mese\u010dno.<\/p>\n
U \u0160paniji je minimalna plata dostigla 1.000 evra za 14 mese\u010dnih prihoda, dok je u Portugaliji sindikat tra\u017eio pove\u0107anje sa 705 na 800 evra. U Italiji, bez obzira na zahtev Evrope i bez obzira na ogromnu inflaciju te dugove koje zemlja ima usled pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba, politi\u010dari su podeljeni po tom pitanju.<\/p>\n
Po poslednjim prora\u010dunima, \u0160vajcarci u proseku zara\u0111uju\u00a0vi\u0161e od zaposlenih u drugim zemljama: 67.658,78 evra godi\u0161nje, \u0161to je trostruko vi\u0161e od prose\u010dne zarade Italijana, dok Islan\u0111ani, Norve\u017eani i stanovnici Luksemburga u proseku zara\u0111uju oko 40.000 evra godi\u0161nje.<\/p>\n
Prose\u010dna godi\u0161nja plata u Nema\u010dkoj je oko 31.000 evra, Francuzi u proseku zara\u0111uju oko 21.000 evra, ba\u0161 poput Italije i \u0160panije, od kojih manje zara\u0111uju Rumuni, Letonci, Ma\u0111ari i Hrvati \u2013 manje od 10.000 evra godi\u0161nje.<\/p>\n
Prema poslednjim analizama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je uzela u obzir kretanje srednjih primanja u Evropi u poslednjih 30 godina, Italija je na nezavidnom mestu u odnosu na ostale zemlje i tako\u0111e je jedina zemlja u kojoj se plate smanjuju umesto da se pove\u0107avaju.<\/p>\n
Italije je tako do\u017eivela smanjenje plata za 2,9 odsto, za razliku od \u0160panije u kojoj su one porasle za 6,2 odsto, Holandije sa porastom od 15,5 odsto, Francuske sa 31,1 odsto i Nema\u010dke gde su cene porasle za 33,7 odsto.<\/p>\n
Na listi deset zemalja \u010diji zaposleni imaju najve\u0107u prose\u010dnu zaradu nalaze se: \u0160vajcarska sa 4.900 evra mese\u010dno, zatim Danska \u2013 3.914 evra, Norve\u0161ka \u2013 3.795 evra, Luksemburg \u2013 3.573 evra, Island \u2013 3.221 evro, Austrija \u2013 3.104 evra, Irska \u2013 3.041 evro, Nema\u010dka \u2013 2.952 evra, Francuska \u2013 2.791 evro i \u0160vedska sa 2.770 evra.<\/p>\n
\u0160vajcarska je tako\u0111e i lider po kvalitetu \u017eivota, ne samo zbog visokih plata ve\u0107 i zbog sigurnosti, usluga u privatnom i javnom sektoru, te odnosu gra\u0111ana prema prirodnom ambijentu.<\/p>\n
Po podacima Evrostata, prose\u010dna godi\u0161nja zarada Italijana je 21.462,62 evra \u0161to je oko 1.533 evra mese\u010dno za 14 plata. Ipak treba uzeti u obzir da nemaju svi radnici 14 primanja kao i da se plate drasti\u010dno razlikuju od juga ka severu zemlje.<\/p>\n
Ova suma se tako\u0111e menja kada se uporede plate koje primaju mu\u0161karci sa platama \u017eena: razlike su velike jer su \u017eene koje rade iste poslove kao i mu\u0161karci manje pla\u0107ene od njih.<\/p>\n
Iznos se tako\u0111e menja i s obzirom na godi\u0161te zaposlenog i sektora u kojima rade. Po podacima INPS-a u Italiji najvi\u0161e zara\u0111uju mu\u0161karci izme\u0111u 55 i 59 godina \u2013 njihova prose\u010dna godi\u0161nja plata je oko 32.000 evra, dok oni koji imaju izme\u0111u 60 i 64 godine zara\u0111uju oko 30.000, a osobe preko 65 godina zara\u0111uju oko 22.514 evra godi\u0161nje.<\/p>\n
Podaci tako\u0111e pokazuju da mladi izme\u0111u 20 i 30 godina zara\u0111uju prose\u010dno oko 11.456 evra godi\u0161nje bruto, ako su mu\u0161karci, i oko 8.063 evra bruto ako su \u017eene. Te sume rastu sa godinama, i u zavisnosti od sektora rada. Pro\u0161le godine plate su pove\u0107ane u sektoru bankarstva za 7,5 odsto, kao i u sektoru finansija i osiguranja, dok su zaposleni u privatnom sektoru ostali na 23.000 evra a zaposleni u javnom sektoru na 33.500 evra bruto.<\/p>\n
Najni\u017eu platu, oko 7.000 evra godi\u0161nje primaju poljoprivredni radnici i zaposleni u doma\u0107instvima. Italija je iznad evropskog proseka indeksa siroma\u0161tva radnika. Naime u ovoj zemlji je siroma\u0161no 11,6 odsto osoba koje rade dok se taj procent u Evropi zaustavlja na 9,2.<\/p>\n
Zbog galopiraju\u0107e inflacije, plate rastu u skoro celoj Evropi, osim u Italiji u kojoj se, bez obzira na ogroman rast cena, to nije desilo.<\/p>\n
“U Evrozoni je inflacija dostigla 7,5 odsto, \u0161to \u0107e dovesti i do porasta plata u ovoj godini za 3 odsto”, izjavio je ekonomista i \u0161ef Centralne evropske banke Filip Lejn, rekav\u0161i da se tako ne\u0161to nije dogodilo u poslednjih deset godina.<\/p>\n
Tako da, ako je pro\u0161le godine minimalac u Francuskoj bio pove\u0107an tri puta (ukupno oko 5,9 odsto) a sindikati su naumili da do\u0111u do 2.000 evra, u \u0160paniji je taj iznos dostigao 1.000 evra, a u Portugaliji se o\u010dekuje pove\u0107anje sa 705 evra na 800.<\/p>\n
U Nema\u010dkoj, 85.000 radnika \u010deli\u010dana poku\u0161ava da dogovori pove\u0107anje od 8,2 odsto, dok su zaposleni u hemijskom i farmaceutskom sektoru dobili ukupnu sumu od 1.400 evra. Minimalna plata \u0107e porasti sa 10 na 12 evra na sat a u Danskoj sa 10 na 14 evra po satu kako to tra\u017ei sindikat.<\/p>\n
Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Visentini, objasnio je da su “minimalne plate najve\u0107e u Nema\u010dkoj, Austriji i Francuskoj, ali se trenutno radi i na velikim kampanjama u Belgiji, \u0160paniji i Portugaliji i to na dva fronta, \u0161tite\u0107i najsiroma\u0161nije kategorije pove\u0107anjem plata po zakonu i istovremeno pove\u0107avaju\u0107i platu svaki put kada do\u0111e do obnavljanja ugovora”.<\/p>\n
Za razliku od najve\u0107eg broja evropskih zemalja, u Italiji ne postoji tzv. minimalna plata i od 1990. godine do danas plate su \u010dak i smanjene. Italijanske firme su odbile reviziju oko pove\u0107anja plata, Generalna konfederacija italijanske industrije je rekla “NE” zahtevu ministra rada, a polovina zaposlenih u Italiji \u010deka obnovu ugovora.<\/p>\n
Italijanska politika nije u stanju da se dogovori o zakonom stabilizovanoj minimalnoj plati ispod koje je nemogu\u0107e si\u0107i i koja uzima u obzir tro\u0161kove \u017eivota i rast cena. To bi pomoglo svim onim radnicima koji su pla\u0107eni izuzetno malo, naro\u010dito mladima.<\/p>\n
S obzirom na inflaciju koja je u maju dostigla rekord kakav nije vi\u0111en od 1986. godine, minimalac utvr\u0111en zakonom trebalo bi\u00a0da je prioritet u Italiji, no na\u017ealost to nije tako.<\/p>\n
\u010cak se ni sami sindikati ne sla\u017eu oko minimalca, dok jedino Italijani imaju jasne ideje. Po nedavnom istra\u017eivanju instituta za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta, 86 odsto ispitanika \u017eeli da se uvede zakonski minimalac.<\/p>\n
I dok je Evropska unija na korak do politi\u010dkog dogovora oko direktive, evropski komesar za ekonomiju Paolo \u0110entiloni izjavio je za dnevni list\u00a0La Stampa da je k<\/em>upovna mo\u0107 s obzirom na plate dramati\u010dno smanjena.<\/p>\n “Pove\u0107anje razlika u stale\u017eima postaje ogromno tako da to ne sme da bude ignorisano i potrebno je doneti i u Italiji zakon o minimalcu kojim \u0107e biti garantovana prava radnika. Potrebno je i podi\u0107i takse velikim multinacionalnim kompanijama koje izlaze kao pobednici iz ovog kriznog perioda, prvo pandemija a sada rat”, rekao je\u00a0\u0110entiloni.<\/p>\n Jedna od solucija bilo bi\u00a0i smanjivanje poreza na zarade koji ima veliki uticaj na italijanske plate, jer je razlika izme\u0111u bruto plate koju treba da plati poslodavac i neto zarade koja ostaje zaposlenom astronomska.<\/p>\n \u0160to se Evrope ti\u010de, na prvom mestu po porezu je Belgija sa 52,6 odsto, zatim Nema\u010dka sa 48,1 odsto, Austrija sa 47,8 odsto, Francuska sa 47 odsto i Italija sa 46,5 odsto. No, smanjenje poreza bi italijansku vladu ko\u0161talo mnogo. Ukoliko bi dali radnicima po 100 evra vi\u0161e svakog meseca to bi zemlju ko\u0161talo 16 milijardi evra.<\/p>\n S obzirom na veoma niske plate u Italiji i nikakve perspektive za mlade, bele\u017ei se veliki “odliv mozgova”, samo u 2019. godini zemlju je napustilo 70.000 ljudi. U poslednjih 10 godina skoro pola miliona mladih je napustilo Italiju da bi na\u0161lo bolje pla\u0107ene poslove u drugim zemljama Evrope. Situacija je najte\u017ea na jugu gde se najvi\u0161e i ose\u0107a nedostatak posla.<\/p>\n Vilijam Rasel je kreirao jednu vrstu digitrona koji se zove\u00a0Salary calculator, koji se bazira na podacima\u00a0Glassdoor-a\u00a0na osnovu koga je mogu\u0107e prona\u0107i informacije o srednjim platama za 36 vrsta poslova, od nastavnika preko medicinskih sestara, advokata i zaposlenog u baru.<\/p>\n Sve plate iz 38 zemalja po podacima OECD-a su prera\u010dunate u dolare i funte. Na primer, jedna medicinska sestra u Portugaliji zara\u0111uje 14.000 dolara dok u Ju\u017enoj Koreji zara\u0111uje 33.000, a u Americi 66.000.<\/p>\n I dok informati\u010dar koji pravi softver u Kolumbiji zara\u0111uje ne\u0161to manje od 15.000 evra u \u0160vajcarskoj je njegova plata 107.000 godi\u0161nje. I mada je \u0160vajcarska zemlja sa najve\u0107om platom u Evropi potrebno je uzeti u obzir i mnoge druge stvari, a to su i tro\u0161kovi \u017eivota u svakoj zemlji (kakvo je zdravstveno osiguranje, da li je potrebno grejati ve\u0107im delom godine, kakav je gradski prevoz i koliko je udaljen posao od ku\u0107e, da li postoje niskobud\u017eetni letovi, ima li pijaca itd.).<\/p>\n Na primer, u Turskoj su tro\u0161kovi \u017eivota vrlo niski tako da su i plate niske: ukoliko, kako je to izra\u010dunao\u00a0Quartz at Work, advokat u Istanbulu zara\u0111uje malo, oko 7.400 dolara godi\u0161nje to je, s obzirom na niske tro\u0161kove \u017eivota u toj zemlji, isto kao da u Rejkjaviku zara\u0111uje 64.000 dolara godi\u0161nje.<\/p>\n Izvor: RTS<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0160vajcarska je lider po kvalitetu \u017eivota, ne samo zbog visokih plata ve\u0107 i zbog sigurnosti, usluga u privatnom i javnom sektoru, te odnosu gra\u0111ana prema prirodnom ambijentu.<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":116004,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-130446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/130446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=130446"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/130446\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/116004"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=130446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=130446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=130446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Porez na platu<\/strong><\/h3>\n
Mladi napu\u0161taju zemlju, ali kako izabrati gde oti\u0107i<\/strong><\/h3>\n