Ovog utorka (12.7.) na tr\u017ei\u0161tu novca jedan evro vredi jedan dolar, \u0161to je najslabija vrednost evropske valute u dvadeset godina. Ta\u010dnije, evro je i dalje za nijansu ja\u010di od dolara po\u0161to se za jedan evro dobija 1,0011 dolara.<\/p>\n
Apsolutno najni\u017ei kurs je vladao nedugo nakon uvo\u0111enja zajedni\u010dke valute, po\u010detkom maja 2001. kad je evro vredeo samo 83,8 ameri\u010dkih centi.<\/p>\n
Sada\u0161nji kurs je pre svega odraz opreznosti svetskog tr\u017ei\u0161ta kapitala kada je re\u010d o stanju u zoni evra. Evropa je mnogo te\u017ee pogo\u0111ena te\u0161ko\u0107ama u snabdevanju energijom od SAD.<\/p>\n
Uprkos zna\u010dajnim poskupljenjima, Evropska centralna banka zaostaje za merama drugih zemalja – referentnu kamatnu stopu podigla je ne samo ameri\u010dka banka Fed, nego na primer i Velika Britanija ili \u0160vajcarska.<\/p>\n
Zato vrednost evra opada ve\u0107 nedeljama, ne samo prema u odnosu na ameri\u010dki dolar, ve\u0107 i na kineski juan i druge valute.<\/p>\n
Ipak ne de\u0161ava ni\u0161ta dramati\u010dno jer u privredi Evrope nema ozbiljnijih te\u0161ko\u0107a. “Stanje je jo\u0161 dobro, ali je veoma krhko”, smatra Ulrih Lojhtman, stru\u010dnjak za devizno tr\u017ei\u0161te banke Komercbank.<\/p>\n
Vi\u0161e se ne isplati \u010dak ni izvoznicima<\/strong><\/h3>\nS druge strane, manja vrednost evra ne mora biti nedostatak. Roba proizvedena u zoni evra je jeftinija na svetskom tr\u017ei\u0161tu \u0161to bi zemlji-izvoznici kao \u0161to je Nema\u010dka moglo biti \u010dak i od koristi.<\/p>\n
Ali problem je u tome \u0161to se energenti, i ve\u0107ina sirovina na svetskom tr\u017ei\u0161tu, obra\u010dunavaju u dolarima.<\/p>\n
“Sve dok delove ili sirovine uvozite iz zemalja van Evrope ili ako vam za proizvodnju treba mnogo energije, ta ra\u010dunica pada u vodu”, ka\u017ee Sonja Marten iz banke DZ.<\/p>\n
A upravo to se de\u0161ava i sa nema\u010dkom privredom. Zbog rasta cena energenata koje ova zemlja mora da uvozi, ovog maja je spoljnotrgovinski bilans bio negativan – \u0161to se gotovo ne pamti u Nema\u010dkoj.<\/p>\n
Minus u odnosu na uvoz iznosi, dodu\u0161e, nekih 900 miliona eura – pri volumenu izvoza od 124,7 milijardi evra to nije toliko dramati\u010dno jer i izvoz neprestano raste, ali je o\u010dito da \u010dak i Nema\u010dka vi\u0161e nema nikakve koristi od “jeftinog” evra.<\/p>\n
Ako ni\u0161ta drugo, onda bi ve\u0107 i to za Evropsku centralnu banku (ECB) trebalo da bude razlog da “pritisne ko\u010dnicu” i smanji volumen novca u opticaju. Jer, ra\u010dun u dolarima za naftu ili gas mu\u010di ba\u0161 sve dr\u017eave.<\/p>\n
Ne mo\u017ee sve da ostane na re\u010dima<\/strong><\/h3>\nAli, iz Frankfurta se zasad \u010duju samo najave da \u0107e to u\u010diniti. “ECB mo\u017ee najpre da poku\u0161a da interveni\u0161e verbalno”, smatra Sonja Marten.<\/p>\n
Ali njeno iskustvo ka\u017ee i da su takve pretnje dobra prilika za \u0161pekulante na svetskim berzama, a nekakav dugoro\u010dni u\u010dinak se ne posti\u017ee samo re\u010dima.<\/p>\n
Ipak, krivulja odnosa evra i dolara se u poslednje vreme uporno spu\u0161ta, ali pokazuje i \u010dudne skokove i padove koji te\u0161ko mogu da se objasne aktuelnim doga\u0111ajima u svetu.<\/p>\n
“To pokazuje nervozu na tr\u017ei\u0161tu”, ka\u017ee Marten.<\/p>\n
Ritam se jo\u0161 uvek diktira s druge strane Atlantika. Zbog politike ameri\u010dkih Federalnih rezervi, ali i iz drugih razloga izgleda da investitori i \u0161pekulanti imaju vi\u0161e poverenja u ameri\u010dke vrednosne papire, a ve\u0107 i zbog toga im trebaju dolari.<\/p>\n
\u0160ta \u0107e se desiti ako ECB, kao \u0161to je vi\u0161e puta najavila, podigne kamatnu stopu u julu, mo\u017eda \u010dak i zna\u010dajnije nego \u0161to se o\u010dekivalo?<\/p>\n
Tr\u017ei\u0161te je nervozno<\/strong><\/h3>\nJo\u0161 se nije rodio onaj ko bi mogao da ta\u010dno sagleda raspolo\u017eenje tr\u017ei\u0161ta i predvidi ishod.<\/p>\n
Mihael Hajze, ekonomista iz firme HQ Trust, lako mo\u017ee da zamisli da u nekom trenutku ponovo po\u010dne sna\u017ean rast evra koji bi mogao da se vrati na cenu od 1,10 dolara pa i vi\u0161e. Jer, on smatra da je vrednost dolara trenutno precenjena.<\/p>\n
Finansijska tr\u017ei\u0161ta najvi\u0161e mu\u010di neizvesnost, pogotovo kad je re\u010d o isporuci ruskog gasa tr\u017ei\u0161tu Evrope.<\/p>\n
Ali ako tu ne bude drasti\u010dnih poteza, Ulrih Lojhtman smatra da bi evru u dogledno vreme opet mogla da sko\u010di vrednost.<\/p>\n
“Ovako nizak kurs evra u svakom slu\u010daju ne smatram opravdanim”, ka\u017ee ekonomista Komercbank![\"\"](\"https:\/\/logs1279.xiti.com\/hit.xiti?s=531599&s2=27&p=rts.rs::Volltexte::rts.rs_Volltexte_JS&di=&an=&ac=&x1=1&x2=27&x5=rts.rs_Volltexte_JS&x6=1&x8=ser-VEU-Volltexte-JavaScript-rts.rs-dwde&x10=rts.rs::Volltexte\")
\u00a0.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sada\u0161nji kurs je pre svega odraz opreznosti svetskog tr\u017ei\u0161ta kapitala kada je re\u010d o stanju u zoni evra. Evropa je mnogo te\u017ee pogo\u0111ena te\u0161ko\u0107ama u snabdevanju energijom od SAD.<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":102718,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-132310","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/132310","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=132310"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/132310\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/102718"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=132310"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=132310"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=132310"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Ali, iz Frankfurta se zasad \u010duju samo najave da \u0107e to u\u010diniti. “ECB mo\u017ee najpre da poku\u0161a da interveni\u0161e verbalno”, smatra Sonja Marten.<\/p>\n
Ali njeno iskustvo ka\u017ee i da su takve pretnje dobra prilika za \u0161pekulante na svetskim berzama, a nekakav dugoro\u010dni u\u010dinak se ne posti\u017ee samo re\u010dima.<\/p>\n
Ipak, krivulja odnosa evra i dolara se u poslednje vreme uporno spu\u0161ta, ali pokazuje i \u010dudne skokove i padove koji te\u0161ko mogu da se objasne aktuelnim doga\u0111ajima u svetu.<\/p>\n
“To pokazuje nervozu na tr\u017ei\u0161tu”, ka\u017ee Marten.<\/p>\n
Ritam se jo\u0161 uvek diktira s druge strane Atlantika. Zbog politike ameri\u010dkih Federalnih rezervi, ali i iz drugih razloga izgleda da investitori i \u0161pekulanti imaju vi\u0161e poverenja u ameri\u010dke vrednosne papire, a ve\u0107 i zbog toga im trebaju dolari.<\/p>\n
\u0160ta \u0107e se desiti ako ECB, kao \u0161to je vi\u0161e puta najavila, podigne kamatnu stopu u julu, mo\u017eda \u010dak i zna\u010dajnije nego \u0161to se o\u010dekivalo?<\/p>\n