Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog organizovalo je danas prvi od dva sastanka sa predstavnicima svih nacionalnih manjina, posve\u0107en informativnoj i segmentiranoj kampanji za pristupanje popisu stanovni\u0161tva, koji \u0107e biti obavljen od 1. do 31. oktobra.<\/p>\n
Dana\u0161njem sastanku prisustvuju predstavnici 11 od 23 manjine.<\/p>\n
Ministarstvo je, kako je podsetila resorna ministarka Gordana \u010comi\u0107 u susret Popisu stanovni\u0161tva, “prvom pravom evropskom”, pokrenulo kamapanje “Svi mi zajedno \u010dinimo Srbiju” i “Slobodno se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti”.<\/p>\n
“\u017delimo da Nacionalni saveti omogu\u0107e dobru informaciju svim pripadnicima nacionalnih manjina, da im po\u0161aljemo jasnu porku da se popis obavlja na njihovom maternjem jeziku sa popisiva\u010dem iz njihove sredine, da nisu potrebne li\u010dne karte, ni paso\u0161i, da mo\u017eete da ka\u017eete ko je sve u doma\u0107instvu iako nije tu, kao i u susednoj ku\u0107i ako su privremeno odsutni”, rekla je \u010comi\u0107 Tanjugu.<\/p>\n
Cilj je, kako navodi, da u skladu sa evropskom statistikom i pravilima i integrisani u evropski statisti\u010dki prostor poka\u017eemo da svi zajedno \u010dinimo Srbiju i ve\u0107inski narodi i dagocene manjinske zajednice.<\/p>\n
“To nisu brojke ve\u0107 osnov za manjinske politike, finansiranje, za bilo kakve zahteve koje zajednice imaju prema ministarstvu”, rekla je \u010comi\u0107 i dodala da se taj prvi pravi evropski popis zbog pandemije odr\u017eava sa ka\u0161njenjem od skoro dve godine, kao i da ga finansira EU.<\/p>\n
U Srbiji, navodi, postoje 23 nacionane manjine i popis je omogu\u0107en na svim jezicima kao i formulari, a kampanja na 13 zvani\u010dnih jezika.<\/p>\n
“Nije svejedno kada pravite politike da li je Roma 140.000 ili 300.000 da li je Rusina 15.000 ili 22.000, nije svejedno koliko ima ljudi da bi znali da planirate, \u0161ta ho\u0107ete da bude bolji kvalitet \u017eivota tih ljudi, kakva je infrastruktura obrazovanja, informisanja, upotrebe slu\u017ebenog jezika i da li svi pripadnici maninja vidljivo imaju ostvareno to pravo”, navela je ona.<\/p>\n
Kako ka\u017ee \u010comi\u0107, brojke su va\u017ene, izme\u0111u ostalog i zbog predstoje\u0107ih izbora za Nacionalne savete.<\/p>\n
Prvi preliminarni nezvani\u010dni podaci popisa bi\u0107e u januaru 2023. a u junu mo\u017eda nezvano\u010dni segmentirani podaci, rekla je ministarka i dodala da \u0107e izbori za Nacionalne savete ove jeseni biti odr\u017eani po pro\u0161lom popisu, a tek 2026. po podacima sa popisa 2022.<\/p>\n
Danas radionici prusustvuju predstavnici nacionalnih saveta ma\u0111arske, rusinske, romske, bo\u0161njacke, gr\u010dke, egipatske, nema\u010dke, \u010de\u0161ke, a\u0161kalijske, poljske nacionalne manjine, kao i Izvr\u0161nog odbora Saveza jevrejskih op\u0161tina Srbije<\/p>\n
Predsednik Nacionalnog saveta egipatske nacionalne manjine Emin Zejnulahu, naglasio je za Tanjug da je popis va\u017ean i da bi se utvrdio stvaran broj Egip\u0107ana kojih je izme\u0111u 10.000 i 15.000, da ih ne bude 2.800, kao na poslednjem kada su neki upisani kao Bo\u0161njaci, Romi, Albanci.<\/p>\n
Predstavnik ma\u0111arske nacionalne manine Jane Hajnal ocenio je popis kao vi\u0161estruko veoma va\u017ean i izrazio nadu da Ma\u0111ara ne\u0107e biti manje nego na pro\u0161lom popisu, da ih je po popisima bilo i 292.000.<\/p>\n
Ocenio je da su iz tog ugla gledano sve manjine u te\u0161koj situaciji.<\/p>\n
“Sre\u0107a je da \u017eivimo u dr\u017eavi gde Ustav grantuje ste\u010dena prava”, rekao je Hajnal Tanjugu i dodao da je bitno za Ma\u0111are da odr\u017ee i o\u010duvaju infrastrukturu u kulturi, obrazovanju, upotrebi jezika i u medijima.<\/p>\n
Predsednik Nacionanog saveta Roma Dalibor Naki\u0107 naveo je da u Srbiji zvani\u010dno ima 147.000 Roma, ali po procenama ih ima i oko 600.000.<\/p>\n
“Istina je negde izme\u0111u. O\u010dekujemo da se poka\u017ee realna slika i da se \u0161to vi\u0161e Roma slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti, \u0161to je va\u017eno i zbog soicijalnih politika koje \u0107e vlada definisati, jer ona ne mo\u017ee biti ista ako nas je 2,1 odsto ili ako se ispostavi znatno vi\u0161e”, naveo je Naki\u0107.<\/p>\n
Podsetio je da su u odnosu na prethodni me\u0111upopisni period zabele\u017eili najve\u0107i rast od \u010dak 33 odsto.<\/p>\n
“Ocekujemo da se taj trend nastavi i da to popis poka\u017ee”, naveo je Naki\u0107 za Tanjug.<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n