Neo\u010dekivana su\u0161a uni\u0161tila je dobar deo useva u na\u0161oj poljoprivredi, pa je pitanje koliko \u0107e roda biti na jesen, da li \u0107e biti poskupljenja, i kako \u0107e to uticati na op\u0161tu inflaciju. Na ovo pitanje mi\u0161ljenja su podeljena. Dok jedni tvrde da \u0107e da se inflacija tokom tre\u0107eg tromese\u010dja ove godine dosti\u0107i vrhunac, a da \u0107e zatim krenuti da pada, drugi su manje optimisti\u010dni.<\/p>\n
Su\u0161a je ta koja ostavlja posledice na jesenje kulture i tu cenu \u0107e morati da plate potro\u0161a\u010di, ka\u017ee za “Blic Biznis” agroekonomista Milan Prostran. Prema njegovom mi\u0161ljenju nedavno objavljeni rezultati navodnog pojeftinjena nekih proizvoda ne ohrabruju mnogo imaju\u0107i u vidu da su cene dostigle svetski maksimum.<\/p>\n
– \u010cinjenica je da \u0107e su\u0161a da umanji koli\u010dine soje i kukuruza. Ja jo\u0161 uvek ne mogu da ka\u017eem ta\u010dne procene, ono \u0161to je sigurno je da \u0107emo imati za nas. Kretanje cena za sada, nivo prisutan i kod nas a i u svetu ne ohrabruje da \u0107e inflacija da padne ispod dvocifrene brojke. Ona sve vi\u0161e vu\u010de ka vi\u0161em broju. Mo\u017eemo da budemo sre\u0107ni \u0161to ne\u0107emo morati da uvozimo. Neminovno je da \u0107emo platiti cenu su\u0161e, pa ko bude imao kupi\u0107e – ka\u017ee agroekonomista.<\/p>\n
On napominje da je jo\u0161 uvek nivo rasta cena osnovnih prehrambenih prozvoda izuzetno visok, i da zabrinjava kreatore ekonomske politike, jer projektuje ili produkuje visoku inflaciju. Zbog toga su ka\u017ee veoma optimisti\u010dke procene da \u0107e cene hrane padati.<\/p>\n
\u010cinjenica je da \u0107e su\u0161a dovesti do manjeg roda, tvrde agro stru\u010dnjaci, \u0161to \u0107e veoma o\u010dekivano pove\u0107ati cenu proizvoda na tr\u017ei\u0161tu. Me\u0161utim, ono na \u0161ta ukazuju jeste da je potro\u0161a\u010d taj koji mo\u017ee da podr\u017ei tu cenu ako do njenog pove\u0107anja do\u0111e, jer on je taj koji kupuje. Prema mi\u0161ljenju agroekonomiste Milana Prostrana, “ko\u010dnica” u ceni je potro\u0161a\u010d, jer je va\u017eno imati i kome prodati.<\/p>\n
– Imamo manji rod. Visoke cene su proizvod visokih cena ulaganja i manjeg roda zbog su\u0161e. Narod \u0107e se pona\u0161ati prema svojim mogu\u0107nostima i kupi\u0107e onoliko koliko mo\u017ee. Ja nemam neki oscilatorni cenovnik koji potvr\u0111uje da \u0107e do\u0107i do nekog pada cena. Mo\u017ee da do\u0111e eventualno samo do smirivanja cena – ka\u017ee Prostran.<\/p>\n
Na\u0161 sagovornik ukazuje i na to da bi sada trebalo da imamo najni\u017ee cene sezonskih proizvoda, ali se to u praksi ne de\u0161ava. Iako je sada pristiglo sve i zavr\u0161ava se sezona roda, za povr\u0107e i neko vo\u0107e cene su kao i na po\u010detku sezone.<\/p>\n
Posledice u Srbiji ogledaju se u tome da se zemlja trenutno suo\u010dava sa najni\u017eim dotokom vode u poslednjih deset godina. Vreli danu uni\u0161tili su u Banatu oko 70 odsto kukuruza, a mnogi privrednici strahuju da od prinosa ne\u0107e biti ni\u0161ta. Stu\u010dnjaci ukazuju da \u0107e ukupne posledice biti merljive tek slede\u0107eg meseca ali \u0107e verovatno ugroziti izvoz kukuruza.<\/p>\n
Poljoprivrednici su se na\u0161li u veoma nezgodnoj poziciji, jer je tropski tallas zahvatio i Srbiju, pa strahuju da bi su\u0161a mogla da uti\u010de na prinos kukuruza i soje i da bi mogao da bude znatno samnjen. Navodnjavanje je sve potrebnije. Na mnogim njivama, zbog su\u0161e, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina ve\u0107 se vide na usevima.<\/p>\n
Zbog su\u0161a se u proteklom periodu elektroenergetski sistem Srbije suo\u010dava se sa najni\u017eim dotokom vode u poslednjih deset godina. Prethodna dva meseca dotok je prepolovljen.<\/p>\n
Krompir je u junu u odnosu na isti period pro\u0161le godine skuplji za 152,6 odsto, saop\u0161teno je iz Republi\u010dkog zavoda za statistiku, a ovaj poljoprivredni proizvod je trenutno rekorder u poskupljenjima. Kilogram krompira je izme\u0111u 100 i 120 dinara na pijacama u Beogradu, u gradovima u Srbiji ne\u0161to jeftiniji, dok su cene u pojedinim supermarketima i vi\u0161e. To \u0161to je ovaj proizvod dva i po puta skuplji u odnosu na isti period pro\u0161le godine stru\u010dnjake ne iznena\u0111uje. Rod je, ve\u0107 sada je izvesno, ispod proseka zbog su\u0161e, a cene inputa su ve\u0107e izme\u0111u 30 i 50 odsto, pa je realno o\u010dekivati da ove sezone ne\u0107e biti jeftinog krompira. O\u010dekuje se da \u0107e prinosi biti dobri samo na parcelama u Vojvodini koje su navodnjavane, a to je svega tri do \u010detiri odsto ukupne proizvodnje.<\/p>\n
Kako ka\u017ee dr Zoran Bro\u0107i\u0107, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, cene su izme\u0111u ostalog posledica rasta inputa u proizvodnji. Samo je \u0111ubrivo poskupelo za oko 300 odsto, a ako se tome doda i su\u0161na godina i niski prinosi, jasno je za\u0161to je do\u0161lo do pove\u0107anja cena, pi\u0161e Politika.<\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010dka cena krompira je izme\u0111u 40 i 50 dinara. Ve\u0107 sada je izvesno da rod ne\u0107e biti \u010dak ni prose\u010dan, nego i ispod proseka. Prema svim pokazateljima, realno je o\u010dekivati da cene rastu, jer rastu i tro\u0161kovi proizvodnje \u2013 obja\u0161njava na\u0161 sagovornik. Prose\u010dna potro\u0161nja ove namirnice u Srbiji je oko 30 kilograma po stanovniku, me\u0111utim jasno je da je ovo na\u0161e osnovno povr\u0107e i da potro\u0161a\u010di brzo reaguju na poskupljenje.<\/p>\n
Situacija sa nezadovoljnim poljoprivrednicima i uni\u0161tenim usevima je sli\u010dna \u0161irom Evrope, gde se o\u010dekuje pad prinosa zbog toplotnih talasa i su\u0161a, \u0161to \u0107e pogor\u0161ati uticaj rata u Ukrajini na cene hrane.<\/p>\n
Gra\u0111ani su sve vi\u0161e u strahu da bi gubitak useva zbog prirodne nepogode ove jeseni mogao formirati nove cene prehrambenih proizvoda, pa \u010dak i dosti\u0107i maksimum, \u0161to bi samo produbilo krizu potro\u0161a\u010dke korpe.<\/p>\n
Evropa predvi\u0111a pad prinosa kukuruza, suncokreta i soje za oko osam do devet odsto zbog vru\u0107eg vremena \u0161irom kontinenta. Ujedinjene nacije upozoravaju da su potrebne odr\u017eive i efikasne tehnike upravljanja poljoprivredom da bi se uzgajalo vi\u0161e hrane na manje zemlje i sa manje vode, a ljudi moraju da promene svoje odnose sa hranom, sto\u010dnom hranom i vlaknima \u2013 prelaskom na biljnu ishranu i smanjenjem potro\u0161nje \u017eivotinja, pi\u0161e Radio Slobodna Evropa.<\/p>\n
Kako za “Blic Biznis” obja\u0161njava agroekonomista Milan Prostran, iako su zemelje EU pretrpele ogromnu \u0161tetu i mnogo ve\u0107u nego na\u0161a zemlja, zahvaljuju\u0107i fondovima rizika koje one imaju, katastrofu \u0107e podneti lak\u0161e.<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
FOTO: SHUTTERSTOCK \/ RINGIER<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Situacija sa nezadovoljnim poljoprivrednicima i uni\u0161tenim usevima je sli\u010dna \u0161irom Evrope, gde se o\u010dekuje pad prinosa zbog toplotnih talasa i su\u0161a, \u0161to \u0107e pogor\u0161ati uticaj rata u Ukrajini na cene hrane.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":134002,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9,8],"tags":[410,222,669],"class_list":["post-134001","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-ekonomija","tag-cene","tag-poljoprivreda","tag-susa"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/134001","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=134001"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/134001\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/134002"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=134001"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=134001"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=134001"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}