Upravno ve\u0107e Evropske centralne banke (ECB) pove\u0107alo je kamatne stope prvi put u 11 godina i verovatno \u0107e nastaviti s pove\u0107avanjem u slede\u0107im mesecima, saop\u0161tila je ta institucija.<\/p>\n
ECB je, kako se navodi, centralna banka za eVro i glavni zadatak je odr\u017eanje stabilnosti cena. Kada je rast cena u ekonomiji prebrz, odnosno kada je inflacija previsoka, ve\u0107e kamatne stope doprinose vra\u0107anju inflacije na ciljani nivo od 2 odsto u srednjoro\u010dnom razdoblju.<\/p>\n
Visoka inflacija stvara pritisak, mnogi se brinu da \u0107e potrajati. Pratimo ta tzv. inflacijska o\u010dekivanja i pove\u0107ali smo kamatne stope kako bismo pokazali da ne\u0107emo dopustiti da inflacija ostane vi\u0161a od 2 odsto. Time doprinosimo odr\u017eavanju umerenih inflacijskih o\u010dekivanja, objavljeno je na sajtu ECB.<\/p>\n
Kamatne stope tro\u0161ak su pozajmljivanja novca i zato se katkad ka\u017ee da su \u00bbcena novca\u00ab.<\/p>\n
\u017delite li da vam banka odobri kredit, prvo morate posti\u0107i dogovor o kamatnoj stopi, koja je obi\u010dno godi\u0161nja stopa. Uzmimo kao primer da ste pozajmili 10.000 evra po godi\u0161njoj stopi od 3 odsto. To zna\u010di da \u0107ete banci, osim otplate kredita, platiti 300 evra godi\u0161nje. Kamatna stopa u su\u0161tini je ono \u0161to banka napla\u0107uje za pozajmljivanje novca.<\/p>\n
Kamatne stope primenjuju se i na \u0161tednju: kamate su novac koji banka pla\u0107a za \u0161tednju, tj. za \u00bbpozajmljivanje\u00ab novca od vas. Uzmimo kao primjer da ste polo\u017eili 1.000 evra na \u0161tedni ra\u010dun po godi\u0161njoj stopi od 2 odsto. Na kraju godine dobit \u0107ete kamatu u iznosu od 20 evra.<\/p>\n
Kretanje kamatnih stopa koje banke nude pojedincima i preduze\u0107ima obi\u010dno je uskla\u0111eno s kretanjem stopa koje odre\u0111uje ESB, ali na njega uti\u010du i drugi faktori. U tr\u017ei\u0161noj ekonomiji, kakvo je ono u eurozoni, na stope uti\u010de i ponuda kredita i potra\u017enja za njima. Drugim re\u010dima, na njih uti\u010de koliko preduze\u0107a i pojedinci \u017eele da tro\u0161e i ulagati te koliko je kredita dostupno.<\/p>\n
Po tome su krediti sli\u010dni drugim proizvodima i uslugama. Na primer, ako mnogi \u017eele kupiti hleb, a nema ga dovoljno, cene \u0107e porasti.<\/p>\n
Isto vredi za kamatne stope: kada preduze\u0107a i pojedinci \u017eele da tro\u0161e i ula\u017eu, ali ne mogu jednostavno podignuti dovoljno kredita, kamatne stope rastu zato \u0161to je dostupno manje kredita. Drugim re\u010dima, pozajmljivanje poskupljuje. U suprotnom slu\u010daju, kada je u bankama mnogo \u0161tednje i u ekonomiji mnogo novca, koji se obi\u010dno naziva likvidno\u0161\u0107u, stope su uglavnom niske.<\/p>\n
ECB je centralna banka za evro. Ne odre\u0111ujemo kamatne stope koje pla\u0107ate na kredit ni one koje vam banka pla\u0107a na depozit, ali uti\u010demo na njih.<\/p>\n
ECB odre\u0111uje tzv. klju\u010dne kamatne stope, koje su instrument monetarne politike. To su stope koje nudimo bankama koje \u017eele od nas da pozajmljuju i za elektronski novac koji kod nas dr\u017ee preko no\u0107i.<\/p>\n
Kada promenimo klju\u010dne kamatne stope, to se, u ve\u0107oj ili manjoj meri, odrazi na celu ekonomiju, uklju\u010duju\u0107i bankovne kredite, tr\u017ei\u0161ne kredite, hipoteke, kamatne stope na \u0161tednju u bankama te na druge investicione instrumente.<\/p>\n
Upravno ve\u0107e ECB\u2011a obi\u010dno donosi odluke o tim klju\u010dnim kamatnim stopama svakih \u0161est sedmica.<\/p>\n
Obi\u010dno ako je inflacija previsoka zato \u0161to je potra\u017enja prevelika, a dobara i usluga je premalo, mo\u017eemo pove\u0107ati stope kako bi krediti poskupeli. Time se smiruje ekonomska aktivnost te smanjuju inflaciona o\u010dekivanja i sama inflacija, prenosi Investitor.me.<\/p>\n
Ako je inflacija preniska, \u0161to je dugo bila, mo\u017eemo smanjiti stope kako bi krediti postali jeftiniji, \u010dime podsti\u010demo ulaganje i potra\u017enju.<\/p>\n
Od po\u010detka invazije Rusije na Ukrajinu suo\u010davamo se sa situacijom u kojoj je inflacija previsoka, a ekonomski rast se usporava. Zbog rata su znatno porasle cene, posebno cene energije i hrane. Osim toga, mnogim preduze\u0107ima je te\u017ee do\u0107i do materijala, rezervnih delova i radnika koji su im potrebni za proizvodnju, \u0161to ote\u017eava re\u0161avanje problema koje je prouzrokovala pandemija.<\/p>\n
Pove\u0107anje kamatnih stopa nije dovoljno da se re\u0161e svi ti problemi. Pove\u0107anjem kamatnih stopa ne mo\u017eemo smanjiti cenu uvezene energije, napuniti prazne police u supermarketima ni snabdeti proizvo\u0111a\u010de automobila poluvodi\u010dima.<\/p>\n
Vi\u0161im kamatnim stopama se odr\u017eavaju umerena inflacijska o\u010dekivanja. Ako pojedinci i preduze\u0107a misle da \u0107e visoka inflacija potrajati, radnici \u0107e verojatno tra\u017eiti ve\u0107e plate a poslodavci bi mogli pove\u0107ati cene. O tome se \u010desto govori kao o spirali rasta plata i cijena. Kako bismo sprije\u010dili takvu spiralu, nastavi\u0107emo sa pove\u0107avanjem kamatnih stopa, zbog \u010dega \u0107e krediti poskupjeti, a \u0161tednja \u0107e biti bolje nagra\u0111ena.<\/p>\n
Pobrinu\u0107emo se da uverimo preduze\u0107a, radnike i ulaga\u010de da \u0107e se inflacija vratiti na nivo od 2 odsto u srednjoro\u010dnom periodu. Ne\u0107emo dopustiti da se inflaciona o\u010dekivanja o vi\u0161oj inflaciji ustale, poru\u010duju iz ECB-a.<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Visoka inflacija stvara pritisak, mnogi se brinu da \u0107e potrajati. Pratimo ta tzv. inflacijska o\u010dekivanja i pove\u0107ali smo kamatne stope kako bismo pokazali da ne\u0107emo dopustiti da inflacija ostane vi\u0161a od 2 odsto.<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":135233,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-135232","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/135232","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=135232"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/135232\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/135233"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=135232"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=135232"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=135232"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}