Stvaranje carinske unije u regionu, inicijativa koju je pokrenuo premijer Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107, zna\u010dajno bi pove\u0107ala izvoz svake zemlje pojedina\u010dno, uveren je potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljaji\u0107.<\/p>\n
Vu\u010di\u0107 je obelodanio da je pripremio dokument o uspostavljanju carinske unije na Zapadnom Balkanu, sa ciljem da se “pribli\u017ee na\u0161e teritorije” i olak\u0161a protok robe.<\/p>\n
Ljaji\u0107 je tim povodom rekao da je najva\u017enije da postoji politi\u010dka volja za formiranje carinske unije i da bi trebalo da zemlje regiona pove\u0107aju saradnju u okviru Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA).<\/p>\n
“Svi smo videli korist od \u010dlanstva u CEFTA, ali jo\u0161 nijedna od zemalja u regionu nije iskoristila pre svega svoj izvozni potencijal, tako da Albanija danas izvozi 40 odsto manje od njenih mogu\u0107nosti, Makedonija i BiH izvoze 33 odsto manje od onoga \u0161to mogu, a Srbija i Crna Gora izvoze 27 odsto manje od onoga \u0161to bi realno mogle”, kazao je ministar.<\/p>\n
Carinska unija podrazumeva zajedni\u010dku carinsku tarifu, ali i zajedni\u010dku spoljnotrgovinsku politiku prema tre\u0107im zemljama, rekao je on.<\/p>\n
“Kamion sa robom koji ide, na primer, iz Ni\u0161a ka Zenici, na isti na\u010din bi se kretao kao da je deo jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta, kao da prevozite robu iz Ni\u0161a do Kragujevca. To je ideja da u potpunosti olak\u0161amo slobodan protok ne samo robe ve\u0107 i ljudi i verujem da bi to bilo od koristi za sve zemlje regiona”, istakao je Ljaji\u0107.<\/p>\n
On dodaje da se odavno zala\u017ee za ve\u0107i stepen trgovinske saradnje u odnosu na postoje\u0107i spoljnotrgovinski re\u017eim koji imamo u okviru CEFTA.<\/p>\n
“CEFTA sporazum je doneo mnoge koristi pojedina\u010dno svakoj zemlji, Srbiji i najvi\u0161e, s obzirom da je najve\u0107a ekonomija u regionu i da je spoljnotrgovinska razmena u okviru CEFTA za 10 godina pove\u0107ana sa 2,5 na 3,5 milijarde evra i da je svaka zemlja pojedina\u010dno pove\u0107ala svoj izvoz u proseku za oko 75 odsto”, naveo je Ljaji\u0107.<\/p>\n
Kako ka\u017ee, u regionu postoje jo\u0161 brojne vancarinske barijere koje ote\u017eavaju slobodan protok robe iz jedne u drugu dr\u017eavu i sve te dr\u017eave pribegavaju pojedinim protekcionisti\u010dkim merama.<\/p>\n
“Zato smatramo da treba i\u0107i u korak tom problemu i i\u0107i na jedan ve\u0107i stepen spoljnotrgovinskog re\u017eima me\u0111u \u010dlanicama CEFTA sporazuma. To je ta ideja o carinskoj uniji”, naglasio je Ljaji\u0107.<\/p>\n
“Uklanjanjem vancarinskih barijera izvoz zemalja bio zna\u010dajno ve\u0107i”<\/p>\n
Ministar trgovine predla\u017ee da u me\u0111uvremenu napravimo “me\u0111ukorak”, to jest da implementiramo ono \u0161to je dogovoreno tokom pro\u0161le godine.<\/p>\n
Re\u010d je o Protokolu 5 o olak\u0161avanju trgovine kako bi se izbegle vancarinske barijere i da se spre\u010di da roba danima \u010deka za prolaz iz jedne u drugu zemlju. Prema njegovim re\u010dima, treba da ujedna\u010dimo rad carinskih slu\u017ebi, radno vreme, omogu\u0107imo priznavanje dokumenata i sertifikata, a sve da bi se izbeglo \u010dekanje
\nna granici.<\/p>\n
“Radi se o \u010ditavom nizu konkretnih koraka u okviru Protokola 5, koji je usagla\u0161en i u martu bi trebalo da bude usvojen na zajedni\u010dkom komitetu CEFTA, a onda svaka pojedina\u010dna zemlja treba da ga ratifikuje u svom parlamentu. Tako da bi taj protokol ove godine mogao da stupi na snagu. Usaglasili smo, tako\u0111e, dodatni protokol o liberalizaciji trgovine uslugama, koji je vrlo va\u017ean segment za dalju liberalizaciju ukupne trgovine, roba i usluga”, rekao je Ljaji\u0107.<\/p>\n
On ka\u017ee da je tre\u0107a stvar za koju se Srbija posebno zala\u017ee jeste da se pojednostavi procedura za re\u0161avanje sporova u okviru CEFTA.<\/p>\n
“Do sada smo imali takav mehanizam da je, kada pokrenete spor protiv jedne dr\u017eave zbog vancarinskih barijera, potrebna saglasnost svih dr\u017eava koje u tome u\u010destvuju da bi ta odluka bila doneta, a niko ne\u0107e da donese odluku protiv sebe. Tra\u017eimo da se taj model promeni i da se primeni model koji postoji u okviru Svetske trgovinske orgnizacije”, objasnio je Ljaji\u0107.<\/p>\n
Te tri stvari, prema njegovim re\u010dima, vode ka tome da imamo jednog dana carinsku uniju, ukoliko bude politi\u010dke volje.<\/p>\n
U slu\u010daju carinske unije, ukoliko mi imamo sporazum o slobodnoj trgovini, ta unija bi pregovarala o sporazumima o slobodnoj trgovini sa tre\u0107im zemljama i imali bi jedinstveno tr\u017ei\u0161te, naglasio je Ljaji\u0107.<\/p>\n
Ka\u017ee da bi uklanjanjem vancarinskih barijera izvoz zemalja bio zna\u010dajno ve\u0107i.<\/p>\n
Carinska unija je ekonomski prostor u kojem se dr\u017eave \u010dlanice obavezuju sporazumom na ukidanje me\u0111usobnih carina ili sli\u010dnih nameta i kvantitativnih ograni\u010denja za promet robe, kao i na uvo\u0111enje i primenu zajedni\u010dke carinske tarife prema tre\u0107im zemljama.<\/p>\n
Nekada\u0161nja Evropska ekonomska zajednica, u koju su 1957. u\u0161le Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Zapadna Nema\u010dka s ciljem stvaranja zajedni\u010dkog tr\u017ei\u0161ta, uspostavile su 1968. godine carinsku uniju.<\/p>\n
Tako\u0111e, posle raspada SSSR-a, carinsku uniju su 2007. godine formirale biv\u0161e sovjetske republike Rusija, Belorusija i Kazahstan, ali je taj savez 2015. godine prerastao u Evroazijsku ekonomsku uniju, kojoj su se pored tri navedene zemlje priklju\u010dili i Jermenija i Kirgistan.<\/p>\n
CEFTA je trgovinski sporazum izme\u0111u Albanije, BiH, Makedonije, Moldavije, Srbije, UNMIK-a u ime Kosova i Metohije i Crne Gore. Biv\u0161e clanice su Poljska, \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka, Slovenija, Ma\u0111arska, Hrvatska i druge koje su postale \u010dlanice EU.<\/p>\n
CEFTA je sporazum koji sada defini\u0161e jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoisto\u010dnoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje sporazum dr\u017eava srednje Evrope.<\/p>\n
www.rts.rs<\/p>\n
<\/p>\n