Organizacije za za\u0161titu ljudskih prava u Srbiji podsje\u0107aju da se sutra, 22. oktobra, navr\u0161ava se 30 godina od otmice i ubistva 17 gra\u0111ana Srbije, Bo\u0161njaka iz mjesta Sjeverin kod Priboja.<\/p>\n
Fond za humanitarno pravo (FHP), \u017dene u crnom i Sand\u017ea\u010dki odbor za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda (Sand\u017ea\u010dki odbor) podsje\u0107aju da vi\u0161egodi\u0161nja potraga porodica za posmrtnim ostacima \u017ertava jo\u0161 uvijek traje i da je neprihvatljivo da institucije Srbije pune tri decenije odbijaju da porodicama \u017ertava pru\u017ee obe\u0161te\u0107enje, podr\u0161ku i priznanje.<\/p>\n
“Dr\u017eava Srbija uporno odbija da porodicama \u017ertava iz Sjeverina prizna status \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava rata, koji bi im donio skromnu, ali va\u017enu simboli\u010dku i materijalnu podr\u0161ku. Razlog za to su diskriminatorne odredbe kako prethodnog, tako i sada\u0161njeg zakona koji reguli\u0161e prava \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava. Naime, iako su \u017ertve iz Sjeverina bile dr\u017eavljani Srbije, zlo\u010din se dogodio na teritoriji BiH i izvr\u0161ili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom. Iz tih razloga, oni u o\u010dima institucija Srbije nisu civilne \u017ertve rata”, navedeno je u saop\u0161tenju ovih organizacija.<\/p>\n
Isti\u010du i da tokom vi\u0161egodi\u0161nje borbe za priznavanje prava \u017ertvama ratnih zlo\u010dina, FHP, \u017dene u crnom i Sand\u017ea\u010dki odbor “svjedo\u010de kontinuiranom ignorisanju i diskriminaciji sjeverinskih \u017ertava od strane institucija Srbije, kako u pogledu pronala\u017eenja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pogledu pravi\u010dnog obe\u0161te\u0107enja”.<\/p>\n
“Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zlo\u010dine po\u010dinjene devedesetih i kona\u010dno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravi\u010dnom obe\u0161te\u0107enju svih \u017ertava”, poru\u010deno je u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Dana 22. oktobra 1992. godine, u mjestu Mio\u010de (BiH), pripadnici jedinice \u201eOsvetnici\u201d pod komandom Milana Luki\u0107a zaustavili su autobus u\u017ei\u010dkog preduze\u0107a \u201eRaketa\u201d, koji je saobra\u0107ao na redovnoj liniji od mjesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija). \u201eOsvetnici\u201d su legitimisali sve putnike, a zatim iz autobusa izveli 16 civila bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel \u201eVilina vlas\u201d u Vi\u0161egradu. Pripadnici \u201eOsvetnika\u201c su ih tamo fizi\u010dki zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.<\/p>\n
Ubijeni su: Melvida Kold\u017ei\u0107, Mehmed \u0160ebo, Zafer Had\u017ei\u0107, Medo Hod\u017ei\u0107, Medredin Hod\u017ei\u0107, Ramiz Begovi\u0107, Dervi\u0161 Softi\u0107, Mithad Softi\u0107, Mujo Alihod\u017ei\u0107, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramovi\u0107, Hajrudin Sajtarevi\u0107, Esad D\u017eihi\u0107, Idriz Gibovi\u0107 i Ramahudin \u0106atovi\u0107. Ve\u010de uo\u010di ovog doga\u0111aja, ispred porodi\u010dne ku\u0107e u Sjeverinu otet je Sabahudin \u0106atovi\u0107, kojem se od tada gubi svaki trag.<\/p>\n
Okru\u017eni sud u Beogradu je 2006. godine pravosna\u017eno osudio \u010detvoricu pripadnika jedinice \u201eOsvetnici\u201d na vi\u0161egodi\u0161nje kazne zatvora. Me\u0111utim, tokom prethodnih 30 godina, prona\u0111eni su posmrtni ostaci samo jedne \u017ertve, Medredina Hod\u017ei\u0107a, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.<\/p>\n
Porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspje\u0161no su poku\u0161ale da dobiju obe\u0161te\u0107enje tu\u017eiv\u0161i Republiku Srbiju 2007. godine, zbog odgovornosti za nespre\u010davanje ovog zlo\u010dina i obaveze da za\u0161titi gra\u0111ane pograni\u010dnog podru\u010dja u vreme trajanja oru\u017eanog sukoba u susednoj BiH. Nakon vi\u0161e od \u0161est godina su\u0111enja, njihova tu\u017eba je odbijena s obrazlo\u017eenjem da ne postoji veza dr\u017eave Srbije i zlo\u010dina koji se dogodio.<\/p>\n
Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbacio predstavku koju su mu \u010dlanovi porodica uputili, s obrazlo\u017eenjem da se zlo\u010din dogodio prije nego \u0161to je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, \u010dime su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice \u017ertava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu \u0161tete.<\/p>\n
“Op\u0161tina Priboj je pomogla u izgradnji spomen-obilje\u017eja otkrivenog u oktobru 2015. godine. Ovo je jedan od retkih slu\u010dajeva u kojima su dr\u017eavne institucije, makar samo lokalne, priznale nesrpske \u017ertve. Me\u0111utim, memorijalizacija zlo\u010dina nad Sjeverincima ograni\u010dena je na lokalnu zajednicu i, iako je re\u010d o gra\u0111anima Srbije, oni su izostavljeni iz politika se\u0107anja na dr\u017eavnom nivou”, ocijenile su organizacije Fond za humanitarno pravo (FHP), \u017dene u crnom i Sand\u017ea\u010dki odbor za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda (Sand\u017ea\u010dki odbor).<\/p>\n
\u017dene u crnom \u0107e 22. oktobra 2022. organizovati mirovnu akciju \u201ePamtimo zlo\u010din u Sjeverinu\u201d, u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu, od 12 do 12,30 sati.<\/p>\n
Skup sje\u0107anja na ovaj zlo\u010din bi\u0107e odr\u017ean i u Sjeverinu.<\/p>\n
Izvor: AA<\/p>\n
<\/p>\n