{"id":152740,"date":"2023-06-30T15:34:29","date_gmt":"2023-06-30T13:34:29","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=152740"},"modified":"2023-06-30T15:34:29","modified_gmt":"2023-06-30T13:34:29","slug":"dodes-sa-odmora-ceka-te-plata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=152740","title":{"rendered":"Do\u0111e\u0161 sa odmora \u010deka te plata\u00a0"},"content":{"rendered":"

Novi Pazar \u2013 Tekstilni kombinat \u201eRa\u0161ka\u201c \u2013 \u00a0po\u010deo je sa radom davne 1958. godine… Sa dobrim rezultatima ostvarenim u \u0161ezdesetim, sedamdesetim, osamdesetim… zaposleni najve\u0107eg novopazarskog radnog kolektiva do\u010dekali su i ispratili jo\u0161 jednu radnu sezonu… Nekad se tako satima pri\u010dalo na pazarskoj kldrmi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

O fabrici s ljubavlju<\/h2>\n

U dugogodi\u0161njem radu Tekstilnog kombinata \u201eRa\u0161ka\u201c nisu, ina\u010de, bele\u017eeni samo uspesi \u2013 bilo je i kriznih perioda. Ljubav prema fabrici, me\u0111utim, nikada nije izneverena. Evo kako \u0107e vas u to uveriti tada\u0161nji radnici najve\u0107eg novopazarskog giganta. Sabit Jerebi\u010danin je po\u010deo da radi u TK \u201eRa\u0161ka\u201c sedamdesetih godina. \u2013 \u201eSe\u0107am se kao da je ju\u010de bilo. Trebalo je da se pripremi fabri\u010dki krug, da se montiraju me\u0161ine. Bilo je dosta radnika \u2013 monteri iz Nema\u010dke i Italije… Ne\u0161to kasnije po\u010dele su da pristi\u017eu i doma\u0107e ma\u0161ine. Stigle su iz \u201eKru\u0161ika\u201c u Valjevu”…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pristizale su jedna po jedna. Sabit je bio majstor. U Kombinatu je radio kao pomo\u0107nik na odr\u017eavanju ma\u0161ina. U me\u0111uvremenu je stekao VKV kvalifikaciju, dosta dragocenog iskustva za rad, a sa godinama je ja\u010dala i ljubav prema fabrici. \u2013 “Bilo je prilika da odem u inostranstvo… Imalo je u Kombinatu te\u0161kih perioda. Na drugom mestu moglo je da se zara\u0111uje vi\u0161e. Ipak, nikad nisam bio u dilemi. Znao sam da \u0107u ostati ovde dok mogu da radim. Ovde sam po\u010deo, odavde \u0107u i u penziju… a \u017eivot je ne\u0161to drugo” – shvatio\u00a0 je\u00a0 Jerebi\u010danin.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

-“\u0160to se ti\u010de Tekstilnog kombinata “Ra\u0161ka” radilo je oko 4000 hiljade, imali smo isturene pogone u Tutinu i Sjenici. -Zna\u010di li to da je ova fabrika, kako mnogi ljudi u Novom Pazaru ka\u017eu, hranila Novi Pazar, porodice? –\u00a0 “Ona je hranila i Novi Pazar, i Tutin i Sjenicu. \u010cak smo imali pogon u De\u017eevi, to je bila na\u0161a konfekcija, gore su se \u0161ila radna odela za na\u0161e zaposlene” – kazao je bivi\u0161i majstor Tekstilnog kombinata “Ra\u0161ka” Sabit Jerebi\u010danin.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

S pesmom se radilo<\/h2>\n

Mirno su stajali i slu\u0161ali te\u0161ku ti\u0161inu koja je odzvanjala ogromnim, gigantskim, golemim, d\u017einovskim pogonima. Ovo je mesto odisalo potpunim mirom. Televizijskoj ekipi se \u010dinilo da tu nikada nije kro\u010dila ljudska radna snaga… svim onim hiljadama ljudi koji su dolazili ovamo, generacija za generacijom, da na\u0111u svoje radno mesto, kolege, \u017eivot…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Safet Jerebi\u010danin je prove najlep\u0161e godine \u017eivota u \u201eRa\u0161ki\u201c. \u2013 “Kada sam pre mnogo godina do\u0161ao morali smo da potpi\u0161emo ugovor, a to nas je obavezivalo na najmanje tri godine rada. Mislio sam da je dugo i da ne\u0107u mo\u0107i da izdr\u017eim. Izbora nije bilo: tri godine ili ni jedna. I evo \u0161ta se desilo. Predhodne godine morao sam da ostanem u kombinatu. Osatalih 30 sam dobrovoljno \u017eiveo.”- Ljubav prema poslu kojim se neko bavi nije neuobi\u010dajna. Naprotiv. – “Trideset godina sam proveo sa suprugom, ovde sam se i o\u017eenio, i stvorio sam sve, i familiju, i ku\u0107u, i poku\u0107anstvo, sve \u017eivo, i decu i\u0161kolovao…\u00a0 eh, \u017eivote” – izgovorio je na\u0161 sagovornik.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Fabrika je bila sirotinjska majka<\/h2>\n

-“Ja ne znam , ne mogu da zamislim ne\u0161to lo\u0161e o ovoj fabrici ni dan dans. Kamo lepe sre\u0107e da smo ranije stupili u \u0161trajk, da ne damo te ma\u0161ine da odu na otpad” – sa tugom u glasu kazuje tada\u0161nji radnik “Ra\u0161ke” Safet Jerebi\u010danin.\u00a0 Nije tako \u010desta pojava da se sa puno ljubavi govori o kolektivu u kojem je izvr\u0161avamo sve svoje dnevne zadatke i obaveze.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Menza je radila 24 sata<\/h2>\n

\u010cini se, zato, da se ono \u0161to radnici , posebno mla\u0111i, ose\u0107aju prema TK \u201eRa\u0161ka\u201c ne \u010duje \u010desto: – \u201eTo je ljubav koja je rasla postepeno, sa svakom novom ma\u0161inom, svakim novim metrom tkanine. Ulagali smo , ovde, sebe, fabrika je rsala i uzvra\u0107ala nam. Pravili smo ku\u0107e, dobili smo stanove, stekli odane prijatelje… Mnogi su, zahvaljuju\u0107i fabrici, \u0161kolovali decu,\u00a0 letovali na moru, zimovali na planini” – se\u0107a se radnik Tekstilnog kombinata “Ra\u0161ka” Ibrahimovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

“Stigao sam kao de\u010dak- sada sam \u010dovek u godinama. Kombinat mi je dao sve \u0161to imam. Mislo sam da \u0107u ovde do\u010dekati penziju,” rekao nam je Ramiz Ibrahimovi\u0107, uveren da \u0107e ma\u0161ine ponovo proraditi. – “Nekada je ovde bilo sve puno, ono \u0161to se ka\u017ee prava milina je bila, tu je bilo 1000 do 2000 hiljade radnika, divota je bilo u\u0107i u fabriku”- otkriva onda\u0161nji novopazarski tekstilac.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nekad bilo: U Tekstilnom kombinatu \u201eRa\u0161ka\u201c raspisan je konkurs za raspodelu stanova u zgradi na Jaliji. Ovaj stambeni blok ima\u0107e, 120 stanova od kojih je 72 namenjeno zaposlenima u kombinatu. Novopazrski tekstilci izdvoji\u0107e (tako je planirano) 41 milion za stambenu izgradnju.<\/h5>\n