{"id":153485,"date":"2023-07-13T14:29:42","date_gmt":"2023-07-13T12:29:42","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=153485"},"modified":"2023-07-13T14:29:42","modified_gmt":"2023-07-13T12:29:42","slug":"zbog-ljubavi-iz-mostara-u-sitnice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=153485","title":{"rendered":"Zbog ljubavi iz Mostara u Sitni\u010de"},"content":{"rendered":"

Novi Pazar \u2013 Vi\u0111amo u \u017eivotu, i susre\u0107u nas, mnogobrojne\u00a0 i razli\u010dite\u00a0 osobe. To je ona lep\u0161a strana \u017eivota koja nas je uvek privla\u010dila. Mnogi od tih sagovornika, susreta, ostaju u na\u0161em se\u0107anju, \u017eive, kao da su nam rod ro\u0111eni. Postoje opet ljudi, razgovori, doga\u0111aji, koji nam se stvore, usele u glavu koje pamtimo \u201eu po bela dana ili no\u0107i\u201c, a da ni sebi ni drugima nismo u stanju da objasnimo \u2013 za\u0161to je to tako, \u010dime su to privukli na\u0161u pa\u017enju, skrenuli na sebe, utisnuli svoj lik u na\u0161u du\u0161u. Ispalo je mnogo bolje nego \u0161to smo mislili.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pijaca je \u0161aroliki svet<\/h2>\n

\u2013 Imam svoju tezgu. Ja volim pazrsku pijacu. Mi smo ovde kao jedna porodica, jer svi imamo samo jedan interes, a to je da zaradimo i da se dru\u017eimo. Znam da mnogi be\u017ee od pijace, ali je ovde \u0161aroliki svet, unutra je va\u0161ar. \u2013 Da li mo\u017ee ne\u0161to da se zaradi? \u2013 Mo\u017ee, mora. Nemam penziju jo\u0161, nisam u penziju. Radila sam 28 godina, ni\u0161ta. Ni\u010deg jo\u0161. Zara\u0111ivala\u00a0 sam u novopazarsko Ugostiteljsko preduze\u0107e\u00a0 \u201cLipa\u201d, pa \u0161ta Bog da. Jo\u0161 jedno dve godine treba da \u010dekam. Posao ne bi uspeo da ne radi cela porodica – \u00a0otkriva prekrasna Nevenka Koca.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Godine sam provela u pazarskoj “Lipi”<\/h2>\n

Videti je sre\u0107nu je bilo neprocenjivo. Ose\u0107ala se toliko neobi\u010dnom, simpati\u010dnom, nesvakida\u0161njom… Nekoliko puta se pozdravila sa svojim prijateljima, i svaki put je blistala na svoj na\u010din. Koliko radosti u ovoj pri\u010di, u glasu gospo\u0111e Koca… Ovako kazuje \u017eena \u010dije srce zna da voli! Njena reporta\u017ea opisuje ceo jugoslovenski \u017eivot sve je kao u sada\u0161njosti. Noktima je kopala zemlju dok je Pazar ispustio svoju privredu…-Plata je bila redovna , visoka, mogla porodica da se izdr\u017eava. Uvek. I 13 – ta, i na more, i svuda, i sve \u0161to ti treba, i kredit, i sve sad ni\u0161ta – sa nostalgijom u glasu se\u0107a se uljudna Nevenka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U mislima je jo\u0161 jednom proverila sebe, mudro, posmatraju\u0107i, tragaju\u0107i za novopazarskom \u201eLipom\u201c… Na\u0161la je sve uspomene. Plan je bio sr\u010dan, i zahtevao je munjevito delovanje u tra\u010dku pazarskog ugostiteljstva. Ako uspe, bi\u0107e impresivan \u010din, dostojan velike Jugoslavije. Ali ako ne uspe… Pa, vreme radni\u010dke klase je pro\u0161lo… \u010cim je Nevenka krenula da pro\u0111e kroz vrata sand\u017ea\u010dke privrede, hodnikom Novog Pazara se prolomi jecaj istine. I\u0161\u010dezla je. Napolju je do\u0161lo do neke gu\u017eve i … re\u010denicu nije zavr\u0161ila. Na kraju niko od nas ne bude po\u0161te\u0111en od svakodnevice.-Ni\u0161ta nije ko pre. Ne mogu da se naviknem da\u00a0 ne rade pazarska preduze\u0107a, fabrike, giganati… Sad je neko drugo vreme, vreme interesa, para… \u017divim po svome – kazala je Nevenka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ne bih\u00a0 da menjam mu\u017ea<\/h2>\n

Naravno, to nije pravo saznanje, ve\u0107 samo, ve\u0107 samo puka uspomena, ali \u0161ta je drugo preostalo. Na\u0161 se razgovor ipak vra\u0107a na jedno: na radni\u010dku klasu, pazarsku \u201cLipu\u201d, ku\u0107u na koju su zakovani lancima. Njen osmeh lagano osvaja Zelenu pijacu. \u2013 Da, ovde se \u010dak i smejemo, prise\u0107aju\u0107i se kakav je nekad bio \u017eivot. Po nekoliko hiljada \u0107evapa na dan je \u201cLipa\u201d prodavala. Lokal\u010di\u0107 \u201cLipa\u201d. Jedno je moglo da izdr\u017eava sve. Celu familiju. Sad ne mo\u017eemo, svi radimo ni\u0161ta. Tako je bar verovala kad nije bila na pijaci; kad se prise\u0107ala rane mladosti, a\u0161ikovanja\u2026 Ona uzdahnu, iako je taj uzdah odzvanja kao osmeh.- Odakle, ste do\u0161li ovde u Sand\u017eak? – Ja sam iz Hercegovine. – Ljubav, je’l? – Ni\u0161ata ga ne diraj. \u0160ta sve ljubav radi – zaklju\u010dila je na\u0161a sagovornica.<\/p>\n