{"id":154235,"date":"2023-07-26T15:07:13","date_gmt":"2023-07-26T13:07:13","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=154235"},"modified":"2023-07-28T10:42:59","modified_gmt":"2023-07-28T08:42:59","slug":"iz-pazara-ka-turskoj-i-australiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=154235","title":{"rendered":"Iz Pazara ka Turskoj i Australiji"},"content":{"rendered":"

Novi Pazar \u2013 Pazar je moj rodni zavi\u010daj. U njemu sam se rodila, \u017eivela i oti\u0161la u beli svet… On je za mene najlep\u0161i grad na dunjaluku. Sokaci, ba\u0161\u010de, i avlije gde sam se sa svojim drugaricama igrala i dru\u017eila. Nestali su \u0107epenci, du\u0107ani, Tijesna i Stara \u010dar\u0161ija, jaz, brazde, stari zenati, nema vi\u0161e ni Smail \u2013age… Novi Pazar je sada sasvim druga\u010diji. Nad grad se ne prodaju drva i konji se vi\u0161e ne ve\u017eu za brezu u samom centru grada \u2013 prise\u0107a se Mevljuda Kijev\u010danin Huzban.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pazarski muhad\u017eeri<\/h2>\n

U \u201e\u0160abana Ko\u010de\u201c odavno nema vi\u0161e kalajd\u017eija. Nestali su grn\u010dari, jorgand\u017eije, kova\u010di… Puno mi fali Red\u017eep Mustafi\u0107. Niko ne zna gde ta ljubav izranja, ose\u0107anja su razli\u010dita, u pitanju su Sand\u017eak, Novi Pazar, domovina… Ponekad je godinama nema a zatim se Mevljuda iznenada –\u00a0 pojavi i do\u0111e, obra\u0107a se rodnom gradu, ro\u0111acima, prijateljima, kom\u0161ijama, mirisima iz \u010dar\u0161ije… Upoznav\u0161i \u017eivote svih ljudi, i ona se upisuje u sand\u017ea\u010dki \u017eivot…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nema vi\u0161e kalajd\u017eija<\/h2>\n

\u2013 Mogu slobodno da ka\u017eem moj Pazar je poseban. Naravno da volim da pri\u010dam na tu temu i to sve, ali prosto je morala da se zna neka granica i red. Mislim da smo uspeli u tome. Bili smo dobri jer smo sva\u0161ta pro\u0161li u \u017eivotu. Kad bih mogla, verovatno bih isto pro\u0161la. Jesam malo vremena provela u Pazaru zbog odlaska u Tursku, ali kad do\u0111em u rodni grad to se zna \u2013 nagla\u0161ava Mevljuda i dodaje: Tu\u0111ina je te\u0161ka. To je prosto bio na\u0161 \u017eivot. Mi smo muhad\u017eeri \u2013 ka\u017ee na\u0161a go\u0161\u0107a.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sand\u017eak priznaje da je te\u0161ko i\u0107i stopama poznatog \u0161ehera koji je iza sebe ostavio gomilu bo\u0161nja\u010dkog kulturnog nasle\u0111a. Odgovornost je velika. Ljudi to gledaju na razne na\u010dine. Pazarska \u010dar\u0161ija je neprevazi\u0111ena. – Moja unuka je zavolela ovu dolinu. Drago mi je i \u010dast mi je \u0161to sam Pazarka, ali prosto znam da je nemogu\u0107e da budem deo svoje avlije \u2013 iskrena je gospo\u0111a Kijev\u010danin Huzban koja sa knedlom u grlu ka\u017ee da nije stigla da se nagleda\u00a0 rodnog Sand\u017eaka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u017deljna sam Pazara<\/h2>\n

Mi do tog dela nismo stigli, nismo uspeli, na\u017ealost. Ovu pri\u010du je zami\u0161ljala sasvim druga\u010dije, uz Jeni Pazar. \u2013 Zato ka\u017eem, ne treba o\u010dekivati, puno planirati jer nikada ne zna\u0161 \u0161ta mo\u017ee da se desi. \u2013 Porodicu sam osnovala u Turskoj. Udala sam se za Tur\u010dina. Snalazili smo se kako smo znali i umeli. Na po\u010detku je sve nepoznato, te\u0161ko, deluje nemogu\u0107e. Polako, korak po korak se put pred nama otvorio. Na tom putu mi smi bili iskusniji, hrabriji, stariji\u2026 ovako smo zajedno stigli do Australije. I opet sve iz po\u010detka \u2013 prisr\u0107a se na\u0161a Mevljuda.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Svaki sokak je imao brazdu<\/h2>\n

Mevljuda ne voli sama da vodi razgovor. \u0160tavi\u0161e, i ne \u017eeli. Voli da se dru\u017ei, da bude sa svojom porodicom i da slu\u0161a sand\u017ea\u010dke pesme.\u00a0 Mislim da su \u010dak i du\u0107and\u017eije, u poslednjem naletu zbora, imali to na umu… \u2013 Stvarno?, pomisli na\u0161a sagovornica. Stvarno? Ali, na posletku, kako su Pazarci dopustili da nestanu stari zanati. Ta ljubav je izrodila \u010dar\u0161iju. Huzban zavrte glavom onako neodre\u0111eno, stavljaju\u0107i do znanja da je to sand\u017ea\u010dko pitanje u koje nema vremena da se upli\u0107e. Pazarka je sedela, i gledao kako nestaju Stara i Tijesna \u010dar\u0161ija. Kada je Ra\u0161ka nado\u0161la, po\u017eelela\u00a0 je da iza\u0111e i potra\u017ei svoje detinjstvo i ranu mladost…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u2013 Kako zna\u0161? Kako? Senke su druga\u010dije ovde… moj Pazar ima du\u0161u. Te lepote nigde nema danju, no\u0107u ne da mira od ljubavi prema rodnom gradu… U na\u0161e vreme se znao red. Nastavnici su se po\u0161tovali ustajanjem kad u\u0111u u u\u010dionicu… I bili smo nekako sre\u0107niji \u2013 kazuje ljubazna\u00a0 Huzban. Ali ona ne \u017eeli da ispi\u0161e pri\u010du sama \u2013 ili ako je po\u017eeljno, u \u010dar\u0161iji s nekim. Kako ljubav zna \u0161ta je dobro za pazarsku kaldrmu…<\/p>\n