Posle vi\u0161e od 100 godina Kara\u0111oz je, kroz pozori\u0161te senki, ponovo stigao u Novi Pazar. Za njegovu revitalizaciju zaslu\u017eni su novopazarski i Muzej grada Sarajeva. Projekat \u2019\u2019Kara\u0111oz pozori\u0161te sjenki u tradiciji Bo\u0161njaka\u2019\u2019 predstavljen je sino\u0107 novopazarskoj publici u Muzeju \u2019\u2019Ras\u2019\u2019. Likove Kara\u0111oza i Had\u017eivata, po tekstu Mustafe Balti\u0107a tuma\u010dili su glumci Regionalnog pozori\u0161ta Rifat Rifatovi\u0107 i Haris \u0160e\u0107erovi\u0107.<\/p>\n
Karo\u0111oz je zami\u0161ljeni lik koji poti\u010de iz dervi\u0161ke tradicije. Vekovima unazad kroz pozori\u0161te senki on na humoristi\u010dno-sarkasti\u010dan na\u010din govori ono \u0161to dru\u0161tvo misli o odre\u0111enim dru\u0161tvenim fenomenima. Kroz likove stereotipskih predstavnika razli\u010ditih esnafa, on sme i mo\u017ee da napadne svakoga.<\/p>\n
Prema obja\u0161njenju koordinatora projekta Mustafe Balti\u0107a, prvi Kara\u0111oz i njegov drug Had\u017eivat vezani su za turski grad Bursu, a prva i najpoznatija pri\u010da je ”Put u Jalovu”. U konkretnom slu\u010daju, za novopazarsku publiku izvedena je predstava o putu za Nema\u010dku, po tekstu Mustafe Balti\u0107e.<\/p>\n
”Oruiginal jeste turski i jeste nastao u Bursi. Originaj je mo\u017eda mogao zaista biti istinita pri\u010da, ali mi smo mu dali potpuno drugi smisao. On je bio jedan dru\u0161tveni regulator. Govorio je \u0161ta je u dru\u0161tvu dobro, \u0161ta nije, podsmevao je\u00a0 sve koji su poku\u0161avali da se odmaknu od dru\u0161tva. On je svojevrstan ekvilibrijum dru\u0161tva, koji ukazuje na anomalije.\u00a0 Ja sam napisao scenarijo prema na\u0161im uslovima i sa autenti\u010dno na\u0161om pri\u010dom poku\u0161ali smo da o\u017eivimo Kara\u0111oza, jer je on zaista bio odgovor na trenutna aktuelna de\u0161avanja u dru\u0161tvu”, izjavio je koordinator projekta i pisac scenarija Mustafa Balti\u0107.<\/p><\/blockquote>\n
Pre Novog Pazara, Kara\u0111oz je, kao va\u017ean deo bo\u0161nja\u010dke kulturne ba\u0161tine, revitalizovan i u Sarajevu gde je prvobitno poslednji put izveden davne 1930. godine. Muzejski savetnik Javne ustanove Muzej Sarajevo, sa kojom novopazarski Muzej ima potpisan sporazum o saradnju, Mirsad Avdi\u0107 ka\u017ee da Kara\u0111oz predstavlja va\u017ean deo nematernijalne kulturne ba\u0161tine Bo\u0161njaka. Isti\u010de da nema mnogo naroda niti dr\u017eava koji se mogu pohvaliti kontinuitetom u trajanju od 300 ili 400 godina.<\/p>\n
Kara\u0111oz je bio svojevrstan izazov i za glumce Regionalnog pozori\u0161ta, koji su svojom interpretacijom odu\u0161evili publiku.<\/p>\n
Prema re\u010dima direktora Muzeja Elmira Habibovi\u0107a, prezentacija ovakvog projekta predstavlja krunu ovogodi\u0161njih muzejskih manifestacija.<\/p>\n
Projekat \u2019\u2019Kara\u0111oz pozori\u0161te senki u tradiciji Bo\u0161njaka\u2019\u2019 novopazarski muzej Ras realizovao je u saradnji sa Javnom ustanovom Muzej Sarajevo. Cilj je da se ovakvo vi\u0161evekovno nematerijalno kulturno nasle\u0111e Bo\u0161njaka sa\u010duva i za budu\u0107e generacije.<\/p>\n
<\/p>\n