Srbija 2023. godinu zavr\u0161ila sa pozitivnim kretanjima na tr\u017ei\u0161tu rada \u2013 izjavio je direktor Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje Zoran Martinovi\u0107. Naglasio je da je stopa nezaposlenosti na istorijskom minimumu od devet odsto, dok je stopa zaposlenosti na kraju godine bila 50,7 odsto.<\/p>\n
\u2018\u2019Ono \u0161to je obele\u017eilo prethodnu godinu jeste i broj smanjenja nezaposlenih na evidenciji NSZ za 10 odsto u odnosu na kraj 2022. Godine\u2019\u2019, kazao je Martinovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n
Martinovi\u0107 je izjavio za Tanjug da je, zahvaljuju\u0107i adekvatnim merama Vlade Srbije koja je omogu\u0107ila da se obezbedi puna stabilnost na tr\u017ei\u0161tu rada, u odnosu na period od pre 10 godina prepolovljen broj nezaposlenih lica. Na evidenciji ih je trenutno 387.000. Podsetio je da je stopa nezaposlenosti 2012. godine bila vi\u0161e od 25 odsto.<\/p>\n
Martinovi\u0107 je rekao da su svetska de\u0161avanja, po\u010dev od epidemije korona virusa 2020. godine, do ratnih sukoba u Ukrajini i Gazi nagove\u0161tavala da \u0107e do\u0107i do ozbiljnih poreme\u0107aja na tr\u017ei\u0161tu rada, ali da u Srbiji jo\u0161 uvek nemamo takve turbulencije.<\/p>\n
“Imamo i dalje zabele\u017eenu veliku tra\u017enju stranih poslodavaca za razli\u010ditim profilima, imamo ozbiljne \u0161anse da se svi ljudi uklju\u010de u razli\u010dite programe obrazovanja, obuka, zapo\u0161ljavanja”, naglasio je on.<\/p><\/blockquote>\n
Kada su u pitanju najtra\u017eenija zanimanja, dodaje da se to nije menjalo u odnosu na ranije godine.<\/p>\n
“U oblasti visokog obrazovanja, najtra\u017eeniji su i te\u0161ko je do njih i do\u0107i in\u017eenjeri informacionih tehnologija, ra\u010dunarstva, elektronike, elektrotehnike, in\u017eenjeri gra\u0111evine, ma\u0161instva, pogotovo oni koji poseduju odgovaraju\u0107e licence, lekari sa specijalizacijama, tu su i profesori matematike, fizike, stranih jezika, ali i farmaceuti, biohemi\u010dari, stru\u010dnjaci iz oblasti bankarstva i ekonomije”, rekao je on.<\/p><\/blockquote>\n
Martinovi\u0107 je naglasio da se ne tra\u017ee samo visokoobrazovani ljudi, ve\u0107 i zanatlije.<\/p>\n
“Tra\u017eeni su svakako i operateri na CNC ma\u0161inama, zavariva\u010di, ali i lica u oblasti nege starih lica, u oblasti zdravstvene za\u0161tite, tra\u017eeni su i voza\u010di i oni koji rade na poslovima obezbe\u0111enja”, naglasio je on.<\/p><\/blockquote>\n
Veliki broj deficitarnih zanimanja<\/h2>\n
Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje nastavi\u0107e da sprovodi programe za prekvalifikacije i obuke u 2024. godini, ka\u017ee Martinovi\u0107 i dodaje da postoji veliki broj deficitarnih zanimanja.<\/p>\n
“Za nedostaju\u0107a zanimanja sprovodimo obuke kod konkretnih poslodavaca za profile koji su njima potrebni i uz finansijsku podr\u0161ku NSZ, svakako mogu da obezbede kadrove koji su im neophodni. Tu su i programi iz stru\u010dne prakse, Moja prva plata, programi pripravni\u0161tva koji jesu jedan vid sticanja prakti\u010dnih znanja za lica koja su iza\u0161la iz procesa obrazovanja kako bi stekli neka znanja koja su im neophodna u procesu rada”, rekao je on.<\/p><\/blockquote>\n
Martinovi\u0107 je dodao da i dualno obrazovanje na neki na\u010din mo\u017ee da primeni strukturu tr\u017ei\u0161ta rada i da je uo\u010den nesklad izme\u0111u procesa obrazovanja i potreba tr\u017ei\u0161ta rada, na \u0161ta ukazuju i privrednici u Srbiji.<\/p>\n
“Prilago\u0111ava se sistem obrazovanja, ali ne tako brzo da mo\u017ee da odgovorimo nekim novim zahtevima tr\u017ei\u0161ta imaju\u0107i u vidu potpuno, da ka\u017eem, druga\u010diju realnost na tr\u017ei\u0161tu rada i brze promene kojima se moramo prilago\u0111avati. Sistem dualnog obrazovanja obezbe\u0111uje, popunjavanje nekih zahteva i radnih mesta stranih poslodavaca kroz kontinuirani proces i teoretskog u\u010denja i isticanja prakti\u010dnog znanja u nekom realnom okru\u017eenju i zaista je pokazao dobre rezultate. Me\u0111utim, treba ga i dalje unapre\u0111ivati, razvijati, \u0161iriti kako bismo mogli da lica koja su u procesu obrazovanja \u0161to br\u017ee premestimo u svet rada”, rekao je on.<\/p><\/blockquote>\n
Nova realnost – strani dr\u017eavljani radno anga\u017eovani u Srbiji<\/h2>\n
Nova relanost sa kojom se susre\u0107emo prethodnih godina, ka\u017ee Martinovi\u0107, jeste da sve vi\u0161e stranih dr\u017eavljana vidimo kako obavljaju razli\u010dite poslove u Srbiji.<\/p>\n
“U 2023. godini smo izdali preko 51.000 dozvolu za rad stranaca, a 2022. godine je to bilo 34.000 i vidi se zna\u010dajan rast, dakle, postoji tra\u017enja. Najvi\u0161e stranaca je anga\u017eovano u oblasti gra\u0111evine, na velikim infrastrukturnim projektima, zatim u oblasti IT-a, ali prisutni su i u oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva, saobra\u0107aja. U oblastima kojima zapravo nemamo dovoljno doma\u0107e radne snage. I to je ne\u0161to \u0161to \u0107e svakako pratiti tr\u017ei\u0161te rada i u narednim godinama, jer migratorna kretanja i emigracije su ne\u0161to \u0161to je Evropi i svetu odavno poznato”, dodao je on.<\/p><\/blockquote>\n
Martinovi\u0107 je rekao da svako strano lice koje \u017eeli da radi u Srbiji, prvo mora da reguli\u0161e svoj boravak, bilo da je privremeni ili je to neko trajno nastanjivanje.<\/p>\n
“Nakon toga, kada obezbedi posao kod nekog poslodavca, neophodno je da pribavi i radnu dozvolu. Radna dozvola, dakle, prati i boravi\u0161nu dozvolu i zavisi od poslodavca. Ono \u0161to \u0107e biti karakteristika ve\u0107 od 1. februara jeste da \u0107e se primeniti princip jedinstvene radne dozvole koji \u0107e izdavati Ministarstvo unutra\u0161njih poslova. Do sada je to bilo podeljena nadle\u017enost- radnu dozvolu izdavala NSZ a, boravi\u0161nu dozvolu MUP. Time \u0107e se ubrzati proces izdavanja jedinstvene radne dozvole”, obja\u0161njava Martinovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n
Kako je rekao, trenutno je zabele\u017eeno najvi\u0161e dr\u017eavljana iz Kine, Rusije, Indije, Kube, Turske, zemalja iz regiona.<\/p>\n
”Moja prva plata”<\/h2>\n
Martinovi\u0107 se osvrnuo i na projekte koji su sprovedeni prethodne godine i istakao da je uspe\u0161no zavr\u0161en \u010detvrti ciklus programa “Moja prva plata”, koji omogu\u0107ava uklju\u010divanje vi\u0161e od 7. 500 mladih ljudi u taj program. Najavio je da po\u010detkom januara kre\u0107e i ugovaranje konkretnog procesa osposobljavanja koji \u0107e trajati devet meseci.<\/p>\n
“Sa druge strane, program ‘Garancije za mlade’ koji \u0107e se pilotirati u tri na\u0161e filijale, koje obuhvataju ne\u0161to vi\u0161e od 20 lokalnih samouprava. Cilj programa jeste da svako mlado lice koje se prijavi na evidenciju, mla\u0111e je od 30 godina, u periodu od najdu\u017ee \u010detiri meseca dobije ili ponudu za posao, ili da se uklju\u010di u proces obrazovanja”, rekao je direktor NSZ za Tanjug.<\/p><\/blockquote>\n
Perioda pilotiranja ovog programa traja\u0107e do kraja 2026. godine.<\/p>\n
“Ovaj program bi\u0107e zastupljen na teritoriji cele Srbije i to je ne\u0161to \u0161to je ja\u010da garanciju da mladi ljudi imaju bolju \u0161ansu na tr\u017ei\u0161tu rada”, rekao je Martinovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n
On je rekao da \u0107e uskoro biti raspisan javni poziv za taj program, ali i druge.<\/p>\n
“Za te programe i namene planirana su sredstva od oko sedam milijardi i 700 miliona dinara i to je ne\u0161to \u0161to \u0107e sigurno obuhvatiti veliki broj lica, veliki broj poslodavaca. Ima\u0107emo i saradnju sa lokalnim samoupravama, gde \u0107e i oni mo\u0107i da mimo tih sredstava izdvoje sredstva iz sopstvenih bud\u017eeta. O\u010dekujem jednu aktivnu godinu, kada je u pitanju finansijska podr\u0161ka poslodavcima, subvencionisanje nezaposlenih lica za programe samozapo\u0161ljavanja, gde oni mogu direktno da konkuri\u0161u”, naglasio je Martinovi\u0107.<\/p><\/blockquote>\n