{"id":162846,"date":"2024-01-26T14:46:21","date_gmt":"2024-01-26T13:46:21","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=162846"},"modified":"2024-01-29T09:49:23","modified_gmt":"2024-01-29T08:49:23","slug":"moj-pradedo-je-gajio-1000-ovaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=162846","title":{"rendered":"Moj pradedo je gajio 1000 ovaca"},"content":{"rendered":"

Pe\u0161ter \u2013 Morani : Sa desne strane puta, u dolini, golemo stado ovaca. U Sand\u017eaku se ovce naj\u010de\u0161\u0107e napasaju slobodno na sve\u017eim pe\u0161terskim pa\u0161njacima. Ovci\u00a0 je, vele Pe\u0161terci, najva\u017enije da je presita, napojena i\u00a0 slobodna. Neobi\u010dna, pou\u010dna pri\u010da pe\u0161terskog \u010dobanina Besima Vejselovi\u0107a iz Morana. Televizijska ekipa kao da je zalutala u ovom beskrajnom prostoru. \u2013 \u017dene i devojke muzle su stada. Ima \u017eena koje su dnevno muzle 300 ovaca. Ovo \u0161to imam u \u0161tali ne bih dao ni za d\u017eak para. Mladi vi\u0161e ne \u017eele da se bave ov\u010darstvom. Moj sin ne\u0107e da nastavi tradiciju. Ja kao doma\u0107in i \u010dobanin ne \u017eelim da se tekovina ugasi. Poznajem\u00a0 prirodu. Najvi\u0161e volim da odem na pa\u0161njak i u\u017eivam u zvucima medenice, vetra i trave koja se nji\u0161e \u2013 obja\u0161njava Pe\u0161terac Besim Vejselovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ja imam 370 brava<\/h1>\n

– Kako \u00a0sam stariji , Morani su mesto koje najvi\u0161e volim. I uvek, koji god trenutak pro\u0111e, mislim da je va\u017eno\u00a0 da su \u010dobani, pa\u0161njaci, drugarstvo i emocije mogu\u0107i. Samo ako je po\u017eeljno, onda je i slo\u017eeno.- Jako me raduje \u0161to \u0107u da razgovaram sa pe\u0161terskim pastirima i planinkama, kao i sa ostalima u selu. \u017delja mi je da se posvetimo\u00a0 onome \u0161to su mnogi zaboravili da se mladi vrate na sandza\u010dku zemlju. Malo sam se iznenadila , morala sam da priznam. To su \u017eene koje zapravo prave ovaj svet, a nikad im se\u00a0 ne odaje priznanje i uvek se izvinjavaju za prostor koji zauzimaju. \u2013 Na\u0161e nane, majke i \u017eene mnogo su se mu\u010dile. Ne mo\u017eemo ni da zamislimo koliko. Znale su da muzu po nekoliko stotina ovaca. Po desetak\u00a0 kilometara pe\u0161a\u010dile su do reke sa gomilom ve\u0161a na le\u0111ima. Preko plavih potoka, kroz gustu \u0161umu, gde uvek nije bilo bezbedno\u2026 Na\u0161e nane, majke i supruge\u00a0 su za po\u0161tovanje – nagla\u0161ava sand\u017ea\u010dki \u010dobanin i gazda.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ovde sam na svome<\/h1>\n

Sva\u0161ta se menja, svaki dan, hvala Bogu. Pre svega menja se odnos prema \u017eivotu. Kada do\u0111u godine,\u00a0 svaki dan ima jednu vrstu poruke i zna\u010daj. I sve \u0161to si stariji po\u010dinje\u0161 da shvata\u0161 koliko je bitno kako \u0107e\u0161 da ispuni\u0161 vreme koje ti je ostalo. I kao da su \u00a0mu pa\u0161njaci odredili sudbinu.\u201d :Pobogu, mid\u017eo Besime, \u0161ta \u0107e ti ovo u \u017eivotu \u201c? Ipak, to su neki od trenutaka zbog kojih sam zavoleo svoj poziv. \u2013 Ov\u010darstvo je meni donelo \u201cmene\u201d, to \u0161to sam ja navikao na pe\u0161terske vetrove, to me prvenstveno raduje. Jas sm na svome. Ovo je moja dedovina. Ovde sam sre\u0107an a obi\u0161ao sam pola sveta. Pe\u0161ter nigde nisam na\u0161ao. \u2013 Dok imam svoje noge i ruke ja \u0107u \u010duvat ovce. – Po\u0161teno da vam ka\u017eem ko ho\u0107e da radi mo\u017ee. Samo, na \u017ealost omladina sad ovim ne\u0107e da se bavi. Oni svim silama tra\u017ee posao u insotranstvu. Ja sam ovde svoj na svome i vi ste ovde svoji na svome – sa setom u glasu poru\u010duje sand\u017ea\u010dki dedo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nismo imali kada a\u0161ikovati<\/h1>\n

Ovce na livadi usred ogromne \u0161ume, \u017eivi pastir, koji ima veliko stado ovaca. \u2013 Moje ovce slu\u0161aju moj glas. Moj pradedo je gajio 1000 ovaca. Ja imam 370 brava. Mene priroda o\u010darava. Ovde sam slobodan kao galeb. Mogu do sutra da me tra\u017ee. Pa\u0161njaci su moj dom. Ovde svoj san pretvaram u rad, ovde uzdi\u0161em dah pro\u0161lih vremena. \u2013 A supruga? \u2013 Nismo imali kada a\u0161ikovati, valjalo se \u017eeniti i raditi. Najlep\u0161e je a\u0161ikovati uz kahvu i \u0111ulsiju pored na\u0161eg stada. Ad\u017eo se mirno vratio u prednji deo pa\u0161njaka. Posle nekoliko minuta kliznuo je dlanom po zelenoj travi dok nije dotako svoje srce. On nije pogledao dole, ali je prstima \u010dvrsto uhvatio Pe\u0161tersku visoravan.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ko se jo\u0161 izborio sa vetrenja\u010dama<\/h1>\n

Radost je u onoj izvorskoj vodi, ono zbog \u010dega nam drhti u stomaku , zbog \u010dega nam sjaje o\u010di, a da to nije ljubav, nego je isklju\u010divo vezana za nas same. U pe\u0161terskim zadacima se ose\u0107a tako, kao da smo u ku\u0107nim drvenim klopama, a to zna\u010di das mo ostali na svojoj zemlji. \u0160ta nam vi\u0161e od toga treba. Ali, ko se jo\u0161 izborio sa vetrenja\u010dama. Nismo bili sigurni da li Besim uop\u0161te veruje u ove prostrane pa\u0161njake.Bilo je neke sjajne snage u\u00a0 njemu koja je svakako nudila i obe\u0107avala za\u0161titu, ali dokaza toplne ili meko\u0107e u ovoj gra\u0111evini nije bilo. Da svi tako misle. A onda, bez re\u010di, Besim \u00a0je ztvorio svoje stado \u00a0i\u00a0 izleteo iz tora. \u2013 Ceo \u017eivot proveo sam kao \u010dobanin i nisam se pokajao. Oni koji znaju da je \u017eivot jedan. Dobro \u0107e me razumeti. Merak mi je da gajim ovce. \u017divim zdrav selja\u010dki \u017eivoz \u2013 kazuje na\u0161\u00a0 dragi doma\u0107in Besim.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Selo moje lep\u0161e od Pariza<\/h1>\n

Bio je veoma primetan pokret, samo blago pomeranje onih njegovih sna\u017enih ramena, kao i skupljanje hladno\u0107e u o\u010dima , ali je u sitni mah privukao pa\u017enju svih prisutnih. Vejselovi\u0107 je u\u010dtivo gledao u prirodu, kao da \u00a0ga pita \u0161ta \u0107e slede\u0107e u\u010diniti. Nezavisnost je nestala poput talasa. A onda, bez re\u010di, vetar je zarobio svoje stvari i izleteo iz svog gnezda. Glasovi su se i dalje \u010duli . Kona\u010dno, kad je na\u0161 \u010dobanin ve\u0107 pomislila da to vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da ponese, oni za\u0107uta\u0161e. Ali tada mu drugi zvuci nisu dali da zaspi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pola sata kasnije , kad je stigao do zaklonjenog\u00a0 proplankak, dedo re\u010de: “Sunce je iza\u0161lo. Osta\u0107u ovde do mraka.” On pogleda u televizijsku ekipu. Glasovi su se i dalje \u010duli. Besim je, naravno, to ve\u0107 odavno znao. Trudio se da ne misli o tome, jer nije \u017eeleo da se suo\u010di sa \u010dinjenicom da je jedini pastir na ovim golemim pa\u0161njacima. – Bojim se da moram prihvatiti pravila. Ipak je negde mogao da ode.<\/h2>\n