\u041aakva je budu\u0107nost novca, ho\u0107e li nestati gotovina, nema\u010dka Bundesbanka ra\u010duna da ne\u0107e, barem ne jo\u0161, ali \u0107e ke\u0161 zameniti digitalno pla\u0107anje. To ima brojne prednosti i brojne mane.
\nVerovatno se niko nikad nije zarazio koronom jer je dodirnuo papirni ili kovani novac, barem nijedan slu\u010daj nije potvr\u0111en.
\nAli, u doba pandemije je stvarno bilo trgovina koje ne samo da su mu\u0161terije podsticale da koriste karticu ili pla\u0107aju preko telefona, nego su i odbijale gotovinu.
\nDoba pandemije je pro\u0161irilo bezgotovinski na\u010din pla\u0107anja: prema istra\u017eivanju instituta EHI iz \u041aelna, 2017. je u Nema\u010dkoj 74 odsto kupovina u maloprodaji bilo pla\u0107eno gotovinom, ve\u0107 2021. je to bilo 58 odsto, a pro\u0161le godine je to palo na samo 37,5 odsto.<\/p>\n
\u041aako su nestali zlatnici, tako mo\u017ee i papir<\/strong><\/p>\n Digitalni transfer je sve jednostavniji i popularniji i ne bi bilo prvi put da se potpuno promenio na\u010din razmi\u0161ljanja o novcu. Gnjava\u017ea s novcem<\/strong><\/p>\n U doba kad se \u010dini da jedva iko mari koliko je “proziran” njegov privatni \u017eivot, najverovatniji je tre\u0107i scenario: “Postupni nestanak hibridnog na\u010dina pla\u0107anja”. \u0160to iz komocije, ali i zato jer je bankama skupo da dr\u017ee bankomate pa je i do gotovine sve te\u017ee do\u0107i, u dogledno vreme \u0107e postojati oba na\u010dina pla\u0107anja, iako \u0107e bezgotovinsko biti sve ra\u0161irenije. Svakako imajte ne\u0161to gotovine!<\/strong><\/p>\n Posebno u kriznim situacijama nije lo\u0161e imati i ne\u0161to gotovine u ruci i ve\u0107 ta koli\u010dina novca poma\u017ee stabilnosti \u010ditavog sistema. I prodavnicama i bankama je to muka<\/strong><\/p>\n Upravo \u0107e Bundesbanka povesti razgovore s klju\u010dnim \u010diniocima o sudbini gotovog novca, s predstavnicima u trgovini i s komercijalnim bankama. Prodavnice zapravo skupo pla\u0107aju usluge bezgotovinskog kupovine \u2013 to ide i do par procenata iznosa koji mu\u0161terija pla\u0107a. IZVOR: U doba kad se \u010dini da jedva iko mari koliko je “proziran” njegov privatni \u017eivot, najverovatniji je tre\u0107i scenario: “Postupni nestanak hibridnog na\u010dina pla\u0107anja”. \u0160to iz komocije, ali i zato jer je bankama skupo da dr\u017ee bankomate pa je i do gotovine sve te\u017ee do\u0107i, u dogledno vreme \u0107e postojati oba na\u010dina pla\u0107anja, iako \u0107e bezgotovinsko biti sve ra\u0161irenije.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":162919,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[8667,7759,655,8666,2738],"class_list":["post-162918","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","tag-bankomati","tag-kartice","tag-novac","tag-placanje","tag-trgovine"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/162918","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=162918"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/162918\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/162919"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=162918"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=162918"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=162918"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nNema\u010dka je zapravo sve do 1975. imala i kovanicu od plemenitog materijala \u2013 “stara” kovanica od pet maraka je bila od legure srebra u doba kad je jo\u0161 jedva igde bilo zlatnika i srebrnjaka kao u starim danima.
\nAli, podr\u0161ka “obi\u010dnom” novcu ove sedmice stigla je iz Bundesbanke, nema\u010dke centralne banke. Tamo je predstavljena studija “Gotovina budu\u0107nosti” gde se analiziraju prednosti i nedostaci mogu\u0107ih scenarija budu\u0107nosti.
\nPrvi je “hiperdigitalni svet pla\u0107anja” u kojem je gotovina prakti\u010dno nestala iz opticaja, jedva da se igde mo\u017ee i podi\u0107i novac, niti njime ne\u0161to platiti. \u010cak i me\u0111u poznanicima se novac prebacuje digitalno.
\nDruga vizija je “renesansa gotovine” gde je ljudima postalo jasno da digitalni oblici pla\u0107anja imaju i velikih nedostataka \u2013 zavisite od ispravnog ure\u0111aja i interneta, osetljivi ste na napade hakera, a lako se mo\u017ee znati ta\u010dno \u0161ta ste kupovali i gde ste bili \u2013 va\u0161e privatnosti prakti\u010dno vi\u0161e nema.<\/p>\n
\nPredsednik Bundesbanke Burkhard Balc je svestan da je “svet novca u Nema\u010dkoj i u Evropi u promenama”, ali ka\u017ee i da je du\u017enost centralne banke da zajam\u010di nesmetan promet novca.
\nSvim centralnim bankama je gotovina poduhvat – treba \u0161tampati, ali onda i \u010duvati i od lopova i od vlage, glodara i svih mogu\u0107ih neda\u0107a. Onda su tu i falsifikatori, treba proveravati i menjati novac koji je dotrajao ili uni\u0161ten…
\nA zapravo, sav novac koji “ima” neka dr\u017eava ionako nikad nije potreban u papiru \u2013 \u0161tampa se tek deo imetka.
\nBalc govori o svojevrsnom paradoksu: Nema\u010dka je prisiljena da \u0161tampa sve vi\u0161e novca jer o\u010dito mnogi ipak i velike iznose dr\u017ee pod slamaricom.
\nNa po\u010detku emisije evra, Nema\u010dka je \u0161tampala 165 milijardi evra, sad je to ve\u0107 gotovo 400 milijardi iako je gotovine u opticaju sve manje. No u na\u010delu je i Balc zagovornik “hibridnog” oblika: dobro je imati i digitalni i “pravi” novac.<\/p>\n
\nTu je naravno i opasnost ru\u0161enja ra\u010dunarskih sistema, ali i \u010dinjenica da je nadzor digitalnog transfera veoma \u010desto negde u inostranstvu. “Za nas kao Bundesbanku, ali i kao sistem evra, zato je potpuno jasno da gotovina treba da postoji i u budu\u0107nosti”, izjavio je Balz.
\nTu ga usrdno podr\u017eava i Nils Nauhauzer, finansijski stru\u010dnjak Centra za za\u0161titu potro\u0161a\u010da pokrajine Baden-Virtemberg.
\n\u041aa\u017ee, ne samo da digitalnim pla\u0107anjem ljudi otkrivaju mnogo o sebi i navikama, nego je i problem \u0161to svi ti podaci ostaju u virtuelnom svetu.
\nA kad na hiljade takvih podataka padne u pogre\u0161ne ruke, onda po\u010dinju prave muke. Osim toga, \u010dini se lak\u0161im pla\u0107ati karticom, dok u nov\u010daniku odmah vidite da li je pun ili prazan. Ovaj stru\u010dnjak zato ka\u017ee da je prezadu\u017eenost mnogo lak\u0161a kod “nevidljivog” novca.<\/p>\n
\nAli imaju i prednosti: nema prebrojavanja novca niti opasnosti da koja nov\u010danica nestane ili da se pogre\u0161no vrati kusur, nema ni transporta nego sve odmah legne na njihov ra\u010dun.
\n\u041aomercijalne banke se jo\u0161 radije \u017eele oprostiti od gotovine: one nemaju nikakve koristi kad neko podigne novac, a lanac filijala i bankomata je samo tro\u0161ak.<\/p>\n
\nDW (DOJ\u010cE VELE)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"