{"id":163205,"date":"2024-02-02T14:42:26","date_gmt":"2024-02-02T13:42:26","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=163205"},"modified":"2024-02-05T08:51:55","modified_gmt":"2024-02-05T07:51:55","slug":"dve-sestre-ozivele-ocevo-imanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=163205","title":{"rendered":"Dve sestre o\u017eivele o\u010devo imanje"},"content":{"rendered":"

Novi Pazar- Golija: Podgolijska sela miri\u0161u na tugu, samo\u0107u i \u010de\u017enju za najmilijima koji su oti\u0161li u svet za boljim \u017eivotom. Omladina je skoro napustila ove krajeve, jer oni ne\u0107e da se mu\u010de kao njihovi roditelji, \u017eele lep\u0161i \u017eivot, bez mnogo rada i znoja. U Doinovi\u0107u su ostali oni koji nisu mogli sa decom u gradove \u0161irom Srbije. A i kako bi kad se tamo po ceo dan sedi u ku\u0107i ili stanu. To bi bio pravi zatvor. Sestre Filimonovi\u0107 re\u0161ile su da obnove dedino i o\u010devo imanje.\u00a0 \u017dele da promene sliku sela na Goliji. \u2013 Nas dve sve zajedno radimo. Ovo je na\u0161a dedovina. Bavimo se poljoprivredom, ta\u010dnije sto\u010darstvom, ali radimo puno toga na nekoliko hektara zemlje. Imamo i svu potrebnu savremenu mehanizaciju \u2013 \u00a0obja\u0161njava neobi\u010dna Miloranka Filimonovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sve ima\u0161 nisi sre\u0107an<\/h1>\n

– \u017dena sam iz vremena kad je po\u010detak \u017eivota bio na pa\u0161njacima, livadama, na reci… Svaki put kada sam nastupla tamo, silazila sam u detinjstvo, dru\u017eila se, radovala se, pevala sa drugarima. Bilo je prelepo, pesma se \u010dula na svakom\u00a0 brdu i proplanku, na\u0161i ljudi su dobri i dragi, nedostaje mi sve to. Interes nam je da omladina ostane u svojim sredinama – poru\u010duje zanimljiva Milica.\u00a0 Bilo je te\u0161kih situacija u njihovim \u017eivotima, ali nikada nisu \u017eelele da zamaraju druge svojim problemima, pa danas je svako zabrinut. Kada im je najte\u017ee popiju po jednu \u0161ljivovicu i iz dubine svoje du\u0161e zapevaju pesmu koja razgali du\u0161u. Gledaju da svaki svoj dan ulep\u0161aju prijatnom pri\u010dom sa kom\u0161ijama, uz kahvu, slatko a naj\u010de\u0161\u0107e ljutu. \u017dele da ih nagovore da se u \u017eivotu treba boriti, prkositi problemima.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Put do ku\u0107e<\/h1>\n

\u2013Sad treba da doka\u017eemo da je put va\u017ean za napredak ovog kraja, za povratak u sela. Ovde se te\u0161ko \u017eivi, bez auta nikako, jer nemamo \u00a0prevoza do grada. Do\u0161la sam da pomognem sestri i da je vidim.Godinama \u017eivim u Pan\u010devu, ja sam se tamo udala, ali dedovina i o\u010devina ne mogu da ostanu \u00a0puste. Ustajemo rano i ni\u0161ta nam nije te\u0161ko. Obra\u0111ujemo njive, imamo nekoliko hektara zemlje, a koristimo skoro sve. Na imanju gajimo ovce i krave. Od po\u010detka nam je cilj da kvalitetno uzgajamo ovce i krave, da imamo tr\u017ei\u0161te… Ima osoba koje imaju volju, to smo ja i moja setra \u2013 obja\u0161njava vredna Milica Filimonovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Mladi da ostanu<\/h1>\n

Ovda\u0161nje starine kojima su deca oti\u0161la, ne \u017eele\u0107i da nastave porodi\u010dnu tradiciju, da ostanu na ku\u0107nom pragu…\u00a0 Za ljude podgolijskih sela je\u00a0 to najte\u017ei \u017eivotni udarac kada se ugasi ognji\u0161te. \u2013 Ovaj dana\u0161nj narod se \u010dudno pona\u0161a, niko nikoga ne po\u0161tuje, \u010dak ni deca svoje roditelje. U na\u0161e vreme znalo se ko kosi, a ko vodu nosi. U na\u0161oj ku\u0107i, dok smo mi bile mlade, za sve se pitao otac, on je bio glava ku\u0107e, bez njega nismo smeli ni\u0161ta da uradimo a da njega ne obavestimo \u2013 saop\u0161tava neverovatna Miloranka zvana Roki.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sakrile se pod Goliju<\/h1>\n

Na Goliji oazi ti\u0161ine, i samo\u0107e na sve na\u010dine tra\u017ee lek da olak\u0161aju svojoj du\u0161i\u00a0 uz svoje stado. \u2013Pogledajte gde \u017eivimo sakrilie smo se pod Goliju, odavde se vidi samo nebo. Mi smo navikle da nam je \u0161tala puna stoke a pa\u0161njaci da se bele od ovaca, ali toga, sa setom u glasu vi\u0161e nema – ka\u017ee Miloranka. Znam da im je te\u0161ko, da su do\u0161le da obra\u0111uju o\u010devinu, da imaju neki razlog i ne\u0161to \u0161to im treba u \u017eivotu. \u017dele da ostanu ovde, na svom porodi\u010dnom pragu. – Golija je na\u0161 dom. Mo\u017eda jednog dana kad shvatite da grad vi\u0161e nije mesto u kom se dobro ose\u0107ate ili da \u017eivite du\u017ee nego \u0161to ste planirali ili mo\u017eda kad vas zdravlje ostavi, vi verovatno odete u zaslu\u017eenu penziju. U selu je spas.\u00a0 Ne mogu vi\u0161e da pri\u010dam, jer mi kroz glavu prolaze dani kad smo bile deca, zdrava, sre\u0107na, bezbri\u017ena\u2026 svaka livada bila je na\u0161e igrali\u0161te.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sestre – karaljice<\/h1>\n

Nije bilo potrebno da ih ube\u0111ujem da u\u010destvuju u ovoj pri\u010di jer su od samog po\u010detka bile uklju\u010dene u zajedni\u010dki razgovor. Njihov doprinos ovoj reporta\u017ei se ne svodi samo na golijska sela – ve\u0107 kako pomo\u0107i mladima da ostanu na selu? One su, izme\u0111u ostalog, ovde bile jedne od najva\u017enijih saradnica na scenariu. I nadam se da \u0107e tako biti u budu\u0107e. Ali no\u0107as, dok se oluja valjala preko bregova na jugozapadu, slabo su ose\u0107ale to prisustvo. Znamo da je to \u010disto selja\u010dki – sr\u010dano, i to je zlatna istina. – Mislim da smo trebale\u00a0 bolje da pri\u010damo. Zna\u0161, godine provedene u gradu uzimaju svoj danak – poru\u010duje Milica.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Bilo je tako lako i prijatno razgovarati sa Milorankom i Milicom. Nsmo mogli da zamislimo ni\u0161ta lak\u0161e od toga. No nije slu\u010dajno \u0161to se vratile iz grada u selo. Pitanje je bilo na mestu. \u2013 Ne bih ni\u0161ta promenila, od po\u010detka \u017eivota do danas mislim da su to trenuci koje sam pre\u017eivela sa razlogom i svojim godinama. Volim svoje malo selo. Volim \u017eiveti u njemu. A kao \u0161to vidite, ovde je \u010dist vazduh, lepo, do\u0111e\u0161 ovamo nadi\u0161e\u0161 se \u010distog vazduha. Volim da spremam zimnicu. Nije mi te\u0161ko, radim to celog \u017eivota. Jo\u0161 vi\u0161e volim da pletem vunene \u010darape, prsluke, d\u017eepere \u2013 kazuje simpati\u010dna Milica Filmonovi\u0107.<\/p>\n