Prelazak na letnje ra\u010dunanje vremena bi\u0107e u no\u0107i izme\u0111u subote, 30. marta, na nedelju, 31. marta, kada \u0107e se kazaljka pomeriti sa dva sata ujutro na tri sata ujutro.<\/p>\n
Na zimsko ra\u010dunanje vremena ponovo se vra\u0107amo 27. oktobra.<\/p>\n
Na zimsko ra\u010dunanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u no\u0107i izme\u0111u subote i nedelje – kada se kazaljka sa tri sata pomeri na dva.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i pametnim telefonima, ra\u010dunarima i ostalim ure\u0111ajima povezanim na internet – to se \u010desto zavr\u0161ava automatski.<\/p>\n
Pojedine dr\u017eave u svetu su ukinule praksu menjanja ra\u010dunanja vremena, a i dalje postoje sporenja da li treba pomerati sat dvaput godi\u0161nje ili uvesti samo zimsko ra\u010dunanje.<\/p>\n
Jedan od razloga koji se naj\u010de\u0161\u0107e navodi kao motiv za napu\u0161tanje letnjeg ra\u010dunanja jesu nau\u010dna istra\u017eivanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve \u010de\u0161\u0107e sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.<\/p>\n
Istra\u017eivanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost izme\u0111u pomeranja na letnje ra\u010dunanje vremena i saobra\u0107ajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje ra\u010dunanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slu\u010dajeva, uz materijalnu \u0161tetu od 275 miliona dolara godi\u0161nje.<\/p>\n
Evropska komisija je jo\u0161 pre nekoliko godina predlo\u017eila ukidanje sezonskog pomeranja sata, ali saglasnost jo\u0161 nije postignuta.<\/p>\n
Predlog je 2019. godine podr\u017eao Evropski parlament, a dr\u017eave \u010dlanice dobile su rok do aprila 2020. godine da se izjasne da li \u0107e koristiti letnje ili zimsko ra\u010dunanje vremena.<\/p>\n
Kona\u010dna odluka nije doneta, jer je u martu 2020. godine progla\u0161ena pandemija korona virusa, u ve\u0107ini dr\u017eava Evrope uvedene su stroge epidemilo\u0161ke mere, pa je izja\u0161njavanje o ovom pitanju odlo\u017eeno.<\/p>\n
Iako je bilo najava, ni vlasti u Srbiji jo\u0161 nisu donele zakon oukidanju sezonske promene ra\u010dunanja vremena.<\/p>\n
Osnovna ideja je da se bolje iskoristi dnevna svetlost.<\/p>\n
Leti kada su du\u017ei dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat \u201eukrade” i doda ve\u010deri – kako bi mrak pao kasnije.<\/p>\n
To je, najpre, smislio ameri\u010dki politi\u010dar i nau\u010dnik\u00a0Bend\u017eamin Frenklin<\/a>, davne 1784. godine.<\/p>\n Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako u\u0161tede na sve\u0107ama.<\/p>\n Novozelandski nau\u010dnik D\u017eord\u017e Vernon Hadson zaklju\u010dio je da \u010doveku vi\u0161e odgovara \u017eivot danju nego no\u0107u i zbog toga je 1895. godine predlo\u017eio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo vi\u0161e dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.<\/p>\n