“Ravnopravan polo\u017eaj trudnica” je ukratko zaklju\u010dak odluke ustavnog suda kojim je prestala da va\u017ei odredba \u010dlana 13 stav 1 Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom.\u00a0 Naime naknada zarada za \u017eene koje odr\u017eavaju trudno\u0107u i one koje ne moraju ovom odlukom bi\u0107e izjedna\u010dena. Ovo nije prva odluka ustavnog suda koja se odnosi na zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom.<\/p>\n
Na snagu je stupila nova odluka Ustavnog suda po kojoj je izjedna\u010den na\u010din obra\u010duna naknada zarada \u017eena koje odr\u017eavaju trudno\u0107u i onih koje to ne moraju.\u00a0 On \u0107e se obra\u010dunavati tako \u0161to \u0107e u obra\u010dunu ulaziti iznosi koji imaju karakter zarade a na koje su pla\u0107eni porezi i doprinosi koji prethode otvaranju porodiljskog odsustva 18 meseci unazad.\u00a0 \u0160ta to zna\u010di u praksi objasnio nam je rukovodilac odeljenja za dru\u0161tvene delatnosti Aladin Brun\u010devi\u0107.<\/p>\n
\u201cPo oceni ustavnog suda \u017eene koje su imale komplikacije u toku trudno\u0107e i koristile su trudni\u010dko bolovanje, a po zakonu o Zdravstvenom osiguranju je im je obezbe\u0111ena posebno zdravstvena za\u0161tita, stavljane su nepravedno u nepovoljan polo\u017eaj u odnosu na \u017eene koje su imale urednu trudno\u0107u koja nije imala komplikacija. Za\u0161to? Zato \u0161to se period obra\u010dunavanja nije uzimao 18 meseci koji su prethodili porodiljskom odsustvu ve\u0107 koji su prethodili trudni\u010dkom bolovanju. To zna\u010di da, \u017eene koje nisu imale 18 meseci radnog sta\u017ea u trenutku kada su uzimale to trudni\u010dko bolovanje, to jest bile su spre\u010dene za rad, ne svojom voljom, ne hirom, nego su imale neke zdravstvene komplikacije. Te \u017eene nisu imale, po formuli, pravo da imaju tu punu zaradu tokom porodiljskog odsustva. Ovom odlukom Ustavnog suda ta nepravda je ispravljena. Sve one \u017eene i majke, ukoliko smatraju da su o\u0161te\u0107ene ovom neustavnom odlukom ovog zakona, mogu se javiti u prostorijama Odeljenje za dru\u0161tvene delatnosti i podneti zahtev za ispravku re\u0161enja u kancelariji broj osam\u201d, kazao je Brun\u010devi\u0107.<\/p>\n
Rok za podno\u0161enje navedenog zahteva je \u0161est meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda. Odnosno poslednji dan podno\u0161enja zahteva je 14. avgusta 2024. godine.<\/p>\n
Pravo na obe\u0161te\u0107enje nemaju majke koje su dobile re\u0161enje u period od 1. jula 2018. godine i 19. aprila 2019. godine, kao ni preduzetnice, poljoprivrednice i zaposlene na ugovoru o delu\u201d, kazao je Brun\u010devi\u0107.<\/p>\n
U Odeljenju za dru\u0161tvene delatnosti do sada je podneto oko 700 zahteva od kojih je 40 odsto odra\u0111eno. Kako je naveo Brun\u010devi\u0107 i ostali zahtevi \u0107e se u najskorijem roku re\u0161iti.<\/p>\n
Alma Ademovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n