{"id":169659,"date":"2024-06-07T11:55:39","date_gmt":"2024-06-07T09:55:39","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=169659"},"modified":"2024-06-07T11:55:39","modified_gmt":"2024-06-07T09:55:39","slug":"za-deceniju-carinici-zapleni-oko-142-kilograma-zlata-savet-da-se-investiciono-zlato-kupuje-samo-kod-proverenih-trgovaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=169659","title":{"rendered":"Za deceniju carinici zapleni oko 142 kilograma zlata \u2013 Savet da se investiciono zlato kupuje samo kod proverenih trgovaca"},"content":{"rendered":"

Zaplena velike koli\u010dine zlata vrednosti 357.000 evra<\/strong> pre nekoliko nedelja na prelazu Horgo\u0161, samo je poslednji slu\u010daj u nizu poku\u0161aja krijum\u010darenja plemenitih metala preko na\u0161e granice. Tokom protekle decenije, carinski slu\u017ebenici zaplenili su vi\u0161e od 142 kilograma zlata<\/strong>, koje su pronalazili na naj\u010dudnijim mestima poput de\u010dijih pelena, kesica \u010daja, ili u tetrapaka mleka. Samo tokom pro\u0161le godine – \u00a0otkriveno je vi\u0161e od 18 kilograma<\/strong> \u017eutog metala.<\/p>\n

Dok iz Uprave carina ka\u017eu da je to uobi\u010dajeno za krizna vremena, kada cena \u017eutog metala ska\u010de, stru\u010dnjaci za trgovinu ovim metalom iz kompanije \u201eTavex zlato&srebro\u201c podse\u0107aju gra\u0111ane kako da se za\u0161tite od prevara ilegalnih trgovaca. Nagla\u0161avajuda investiciono zlato uvek treba kupovati kod proverenih trgovaca, u originalnom pakovanju i uz fiskalni ra\u010dun.<\/p>\n

Prema podacima Uprave carina, poslednje spre\u010davanje krijum\u010darenja zlatom zabele\u017eeno je 8. maja, kada je u prtljagu putnika otkriven neprijavljeni zlatni nakit, investiciono zlato i kolekcija luksuznih satova.<\/p>\n

Krijum\u010darili zlato \u010dak i u teglama ajvara<\/strong><\/p>\n

-Krizna vremena, bez obzira \u010dime su uslovljena, uvek iznova pokre\u0107u trend krijum\u010darenja robe koja ima univerzalnu i dugotrajnu vrednost, kao \u0161to je slu\u010daj sa plemenitim metalima.Posmatrano u \u0161irem vremenskom kontekstu, carinici su zlato pronalazili u gotovo svim oblicima: u prahu, listi\u0107ima, polugama, plo\u010dicama, lomljeno ili pretopljeno, ali je ipak najvi\u0161e bilo nakita \u2013 ka\u017eu nam iz Uprave carina i dodaju da krijum\u010dari ve\u0107e koli\u010dine zlata uglavnom skrivaju u fabri\u010dkim ili sprecijalno dogra\u0111enim \u0161upljinama vozila, dok ga putnici kriju na najrazli\u010ditijim mestima.<\/p>\n

-Naj\u010de\u0161\u0107e su ga sakrivali u prtljagu, torbicama, pojasevima oko struka, cipelama, ve\u0161u, ali smoga pronalazili i u de\u010dijim igra\u010dkama, pelenama, jastucima, pa \u010dak i originalnim pakovanjima turskog \u010daja \u2013 navode na\u0161i sagovornici i ka\u017eu da su carinski slu\u017ebenici ovaj plemeniti metal otkrivali \u010dak i u deterd\u017eentu za rublje, naizgled neotvorenom tetrapaku sokova i mleka, gotovim jelima, \u0161upljinama ve\u0161alica za garderobu, pa \u010dak i u teglama ajvara.<\/p>\n

–<\/strong>Neobi\u010dan je i slu\u010daj sa grani\u010dnog prelaza Gradina od pre nekoliko godina, kada je putnica jednog autobusa poku\u0161ala da ispod pazuha sakrije i prokrijum\u010dari gotovo dva kilograma zlatnog nakita \u2013 ka\u017eu iz Carina. – Me\u0111u krijum\u010darima ima i stranih i doma\u0107ih dr\u017eavljana, mada prednja\u010de strani, zbog toga \u0161to je Srbija na raskrsnici puteva izme\u0111u istoka i zapada i tranzitna je zemlja za mnoge putnike.<\/p>\n

\"\"<\/strong><\/p>\n

Poluga mora da ima sertifikat i osnovne podatke<\/strong><\/p>\n

Prema podacima Ministarstva trgovine, tokom pro\u0161le godine samo 14 kompanija dobilo je dozvolu za uvoz investicionog zlata. To podrazumeva niz prate\u0107e dokumentacije i sertifikata koje trgovac mora da poseduje.<\/p>\n

– Svaka poluga mora da ima sertifikat, a to je njenooriginalno pakovanje<\/strong>. Kupac treba da vodi ra\u010duna da pakovanje nije otvarano, o\u0161te\u0107eno i da su svi detalji na samoj polugi verni, a to su serijski broj, te\u017eina, \u010disto\u0107a, kao i da se ne razlikuje jedna od druge \u2013 svi detalji moraju biti identi\u010dni<\/strong> \u2013 obja\u0161njava Georgi Hristov generalni direktor \u201eTavex zlato&srebro\u201c. – Tako\u0111e, svaka zlatna poluga<\/a> ima odre\u0111ene dimenzije<\/strong> \u2013 te\u017einu, \u0161irinu, visinu. Ako proizvod nije ispravan, jedan od ovih parametara ne\u0107e biti ta\u010dan.<\/p>\n

\u0160to se kovanica ti\u010de, kod njih sertifikat ne postoji, tako da su jedine opcije za proveru: te<\/strong>\u017eina i <\/strong>dimenzije proizvoda, kao i generalno stanje i detalji proizvoda.<\/strong> Ukoliko je kovanica lak\u0161a, to mo\u017ee da ukazuje da je proizvod izra\u0111en od drugog metala ili nije adekvatne \u010disto\u0107e, jer zlato ima specifi\u010dnu gustinu. Samo stanje proizvoda \u2013 sitna o\u0161\u0107etenja, nesaobraznost proizvoda, tragovi kori\u0161\u0107enja, tako\u0111e ukazuju da neoriginalan proizvod. Kada je kovanica potpuno nova, njega te\u017eina stopostotno mora odgovarati deklarisanoj. Na primer, dukati Franc Jozef i Be\u010dka filharmonija se danas rade na ma\u0161inama najnovije tehnologije, tako da detalji tih kovanica moraju biti izuzetno precizni, te nije mogu\u0107e da budu nesimetri\u010dne ili razli\u010dite.<\/p>\n

Kako Hristov navodi, preporuka za kupce je da se sve kupuju legalno, kod zvani\u010dnih trgovaca investicionog zlata<\/strong>. Na taj \u0107e se na\u010din za\u0161tititi i biti sigurni da su obavili bezbednu kupovinu.<\/p>\n

–Pakovanja zlatnih poluga izgledaju kao debitne kartice<\/strong> \u2013 to pakovanje predstavlja njihov sertifikat. Na samom pakovanju postoji serijski broj koji je naveden i na samoj polugi. Spakovani zajedno predstavljaju jedan nedeljivi deo – zato pakovanje mora biti fabri\u010dki zatvoreno. Nije mogu\u0107e da postoji bilo kakvo \u201efabri\u010dko\u201c o\u0161te\u0107enje pakovanja \u2013 obja\u0161njava Hristov i dodaje da se za razliku od poluga, kovanice iz livnice \u0161alju u plasti\u010dnom pakovanju koja se zove \u201etubus\u201c.<\/p>\n

–Gotovo svaka kovanica kojom se trguje u Srbiji je iz livnice Muenze Osterreich,<\/strong> koja sve svoje proizvode \u0161alje na isti na\u010din. Nakon prijema svaki trgovac pakuje svaku kovanicu u zasebnu plasti\u010dnu kapsulicu, tako da za ove proizvode pakovanje trgovca nije garancija da je proizvod ispravan \u2013 tvrdi na\u0161 sagovornik i podvla\u010di da sertifikate u svetu mogu da izdaju samo zvani\u010dni proizvo\u0111a\u010di proizvoda<\/strong>.<\/p>\n

Kako ka\u017ee, da bi neki proizvod imao sertifikat, on pre svega mora da bude deo tog sertifikata \u2013 proizvod i njegovo pakovanje su nedeljivi.<\/p>\n

-Sa druge stane, ako postoji serijski broj on mora biti naveden i na pakovanju i na sertifikatu<\/strong>. Me\u0111utim, neki trgovci izdaju takozvane sertifikate \u2013 od\u0161tampani komad papira koji u realnosti ne vredini\u0161ta. Ukoliko se klijent odlu\u010di da kupi zlatnu polugu \u2013 dobi\u0107e sertifikat svakako \u2013a to je samo pakovanje poluge, direktno iz livnice. Uz tu polugu zakonski on mora da dobije fiskalni ra\u010dun i fakturu, a serijski broj proizvoda mora biti naveden na fakturi \u2013 <\/strong>nagla\u0161ava Hristov.<\/p>\n

Doma\u0107i propisi usagla\u0161eni sa zakonodavstvom EU<\/strong><\/p>\n

Kako u Upravi carina ka\u017eu, mada su doma\u0107i propisi gotovo u potpunosti usagla\u0161eni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najve\u0107i broj tranzitnih putnika, naj\u010de\u0161\u0107i izgovor svih koji poku\u0161aju da ilegalno unesu zlato, je da nisu znali da je prilikom ulaska u na\u0161u zemlju potrebno prijaviti sve dragocenosti, izuzev li\u010dnog nakita.<\/p>\n

-Uz puno uva\u017eavanje kulturolo\u0161kih razlika i tradicije pojedinih naroda, pod li\u010dnim nakitom se podrazumeva ono \u0161to putnik nosi na sebi, ili pak za potrebe datog putovanja, dok je kao i svuda u svetu, ve\u0107e koli\u010dine dragocenosti potrebno prijaviti \u2013 obja\u0161njavaju u Upravi carina. Kako dodaju, dragocenosti koje nisu regularno prijavljene na granici, budu oduzete, privremeno ili trajno, a o sudbini zadr\u017eanog zlata, kao i svih drugih roba, odlu\u010duje nadle\u017eni sud. Sve ono \u0161to pravosna\u017enom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izla\u017ee se javnoj prodaji.<\/p>\n

Nadle\u017eni apeluju na kupce da pazare samo kodregistrovanih trgovaca, jer u suprotnom rizikuju da plate robu koja ne odgovaraponudi i pri tom izgube novac, jer takvi trgovci \u010desto prestaju da rade, odnosno uslu\u010daju onlajn prodaje, \u201egase\u201c sajtove i mobilne telefone, pa kupac vi\u0161e ne mo\u017ee dastupi sa njima u kontakt.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zaplena velike koli\u010dine zlata vrednosti 357.000 evra pre nekoliko nedelja na prelazu Horgo\u0161, samo je poslednji slu\u010daj u nizu poku\u0161aja krijum\u010darenja plemenitih metala preko na\u0161e granice. Tokom protekle decenije, carinski slu\u017ebenici zaplenili su vi\u0161e od 142 kilograma zlata, koje su pronalazili na naj\u010dudnijim mestima poput de\u010dijih pelena, kesica \u010daja, ili u tetrapaka mleka. Samo tokom […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":169660,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-169659","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/169659","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=169659"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/169659\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/169660"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=169659"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=169659"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=169659"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}