Ovaj vid smetnje manifestuje se do trec\u0301e godine \u017eivota deteta.<\/p>\n
Digitalni autizam je razvojno stanje kod dece koje nastaje usled zavisnosti od ekrana i manifestuje se kroz te\u0161koc\u0301e u komunikaciji, ponavljajuc\u0301e i stereotipne radnje, ali za razliku od \u201eklasi\u010dnog\u201d autizma, koji je trajni poremec\u0301aj, ovim oblikom je moguc\u0301e vratiti dete na pravilan razvojni put.<\/p>\n
Digitalni autizam ili ekranizam jednostavno se mo\u017ee objasniti kao zavisnost od bilo koje vrste ekrana \u2013 mobilnih telefona, televizora, kompjutera, tableta, ka\u017ee psiholog iz Psihijatrijske bolnice za decu i mlade u Zagrebu Ivana Bilic\u0301.\u00a0 Ona dodaje da se smetnje manifestuju do trec\u0301e godine \u017eivota deteta.<\/p>\n
\u201eZnamo da je uzrok digitalnog autizma prekomerna upotreba ekrana i ne po\u010dinje striktno u ranom uzrastu. Pre nego \u0161to se razvije zavisnost od ekrana, de\u010diji mozak se redovno preterano stimuli\u0161e kori\u0161c\u0301enjem ekrana, a to izaziva stres u mozgu. \u201c obja\u0161njava on.<\/p>\n
\u201eKlasi\u010dni\u201c autizam je neurorazvojni poremec\u0301aj i trajno je stanje kod osobe \u010dije se funkcionisanje mo\u017ee pobolj\u0161ati raznim terapijskim intervencijama.<\/p>\n
\u201eNjegov uzrok je nepoznat, pa se ne mo\u017ee govoriti o uro\u0111enom autizmu. Po\u010dinje u ranom detinjstvu i manifestuje se kroz te\u0161koc\u0301e u komunikaciji i dru\u0161tvenom funkcionisanju, ponavljajuc\u0301e i stereotipne obrasce pona\u0161anja, rigidnost u razmi\u0161ljanju, prisustvo specifi\u010dnih interesovanja\u201c, ka\u017ee Bilic\u0301.<\/p>\n
Edukativni rehabilitator Jelena Petranovic\u0301, zaposlena u de\u010dijem vrtic\u0301u \u201ePjerina Verbanac\u201c u Labinu, obja\u0161njava da \u201eklasi\u010dni\u201c autizam nije \u201eizle\u010div\u201c za razliku od digitalnog autizma koji je reverzibilnog tipa, odnosno moguc\u0301e je vratiti dete u uredan razvoj. naravno uz adekvatne intervencije, ako se reaguje na vreme.<\/p>\n
\u201eSimptomatski, dete sa digitalnim autizmom se pona\u0161a kao da pripada autisti\u010dnom spektru, odnosno da ima slabo ili nimalo razvijene govorne i komunikacione ve\u0161tine \u2013 ne odaziva se na svoje ime, ne ostvaruje kontakt o\u010dima, \u010dak ni ne komunicira. njegove potrebe neverbalno\u201c, obja\u0161njava ona.<\/p>\n
Petranovic\u0301 ka\u017ee, ako je govor razvijen, to je prete\u017eno nefunkcionalno ponavljanje tekstova iz crtanih filmova ili igrica.<\/p>\n
\u201eDete se \u010desto izoluje i ne komunicira sa drugom decom jer nema razvijene socijalne ve\u0161tine, a sama igra je nedovoljno razvijena.<\/p>\n
Igra\u010dke ne koristi funkcionalno, vec\u0301 isklju\u010divo u istra\u017eiva\u010dke svrhe \u2013 baca igra\u010dke ili, na primer, samo vrti to\u010dkove autic\u0301a bez vo\u017enje.<\/p>\n
Pored toga, dete ima slabo razvijenu i rasutu pa\u017enju i eventualno neke oblike agresivnog pona\u0161anja zbog nemoguc\u0301nosti izra\u017eavanja sopstvenih potreba i smanjene emocionalne regulacije usled zavisni\u010dkog obrasca pona\u0161anja.<\/p>\n
Posledice nele\u010denog digitalnog autizma<\/p>\n
Ukoliko roditelji prepoznaju simptome digitalnog autizma kod svog deteta, Bilic\u0301 ka\u017ee da se mogu obratiti nadle\u017enom pedijatru ili stru\u010dnoj slu\u017ebi vrtic\u0301a\/\u0161kole, koji c\u0301e ih posavetovati i eventualno uputiti na dalje preglede ili terapijske procedure.<\/p>\n
On savetuje da u ovom slu\u010daju ograni\u010de detetu kori\u0161c\u0301enje svih paravana i da budu dosledni u sprovo\u0111enju odluke koliko i kada smeju da ih koriste. Tako\u0111e je korisno da na sopstvenom primeru poka\u017eu kada i koliko je prikladno koristiti tehnologiju.<\/p>\n
Petranovic\u0301eva dodaje da su se kao efikasne metode pokazali logopedski i rehabilitacioni tretmani \u2013 parket, ABA terapija, uklju\u010divanje dece u vrtic\u0301 ako ga nisu poha\u0111ala i razne druge sportske ili dru\u0161tvene aktivnosti. Poja\u0161njava da su terapije uspe\u0161ne ako se reaguje na vreme i ako roditelji sara\u0111uju sa stru\u010dnjacima.<\/p>\n
\u201eTerapije nemaju efekta ako dete nastavi da provodi vreme ispred ekrana kod kuc\u0301e, a roditelji uglavnom ne po\u0161tuju uputstva i savete stru\u010dnjaka\u201c, dodaje ona.<\/p>\n
Opisala je i slu\u010daj sa de\u010dakom koji je od svog \u0161estog meseca bio izlo\u017een mobilnim telefonima i tabletima.<\/p>\n
\u201eIako je bio izuzetno vesele naravi, nije komunicirao sa drugom decom, uop\u0161te se nije igrao igra\u010dkama i imao je veoma slabo razvijene govorno-jezi\u010dke ve\u0161tine. Roditelji su reagovali kada je dete, tada tri godine, koje je bilo u ispred mobilnog telefona u izuzetno opasnoj situaciji, nisu se obratili stru\u010dnjacima i potpuno su ukinuli ekrane nakon dve godine logopedske terapije i rehabilitacije, de\u010dak je potpuno usvojio pravilne obrasce razvoja opisano.<\/p>\n
Ona je dodala da je ovo primer roditelja koji zaista nisu bili svesni \u0161tetnosti paravana i na vreme su reagovali.<\/p>\n
Bilic\u0301 ka\u017ee da u svom svakodnevnom radu, gotovo svakodnevno, mo\u017ee da primeti kako deca sve vi\u0161e vremena provode na mobilnim telefonima i internetu, ali i na svim drugim ekranima.<\/p>\n
U odnosu na prethodne godine, \u010dini mi se da je to vreme du\u017ee\u201c, ka\u017ee i obja\u0161njava da su posledice izlaganja ekranima pote\u0161koc\u0301e u u\u010denju i pamc\u0301enju, pa\u017enja, spavanje, poremec\u0301aji pona\u0161anja \u2013 nasilne reakcije, agresivnost i ni\u017ea tolerancija.<\/p>\n
Izvor: N1<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ovaj vid smetnje manifestuje se do trec\u0301e godine \u017eivota deteta. Digitalni autizam je razvojno stanje kod dece koje nastaje usled zavisnosti od ekrana i manifestuje se kroz te\u0161koc\u0301e u komunikaciji, ponavljajuc\u0301e i stereotipne radnje, ali za razliku od \u201eklasi\u010dnog\u201d autizma, koji je trajni poremec\u0301aj, ovim oblikom je moguc\u0301e vratiti dete na pravilan razvojni put. Digitalni […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":171879,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-171878","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/171878","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=171878"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/171878\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/171879"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=171878"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=171878"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=171878"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}