{"id":174408,"date":"2024-09-17T13:27:58","date_gmt":"2024-09-17T11:27:58","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=174408"},"modified":"2024-09-17T13:27:58","modified_gmt":"2024-09-17T11:27:58","slug":"kju-groznica-dvoje-ljudi-zarazeno-u-crnoj-gori-ima-li-je-i-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=174408","title":{"rendered":"Kju groznica: Dvoje ljudi zara\u017eeno u Crnoj Gori, ima li je i u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Institut za javno zdravlje Crne Gore (IJZ) je pro\u0161le nedelje izdao saop\u0161tenje u kojem se navodi da su na teritoriji Danilovgrada registrovana dva slu\u010daja oboljevanja ljudi od Kju groznice. Ova groznica, o kojoj se do sada samo sporadi\u010dno govorilo u javnost, prvenstveno se javlja kod doma\u0107ih \u017eivotinja poput goveda, ali mo\u017ee do\u0107i i do zara\u017eavanja ljudi iz diretnog ili indirektnog kontakta sa \u017eivotinjama, budu\u0107i da se uglavnom prenosi aerogenim putem. Iako su simptomi ove bolesti najsli\u010dniji gripu, u ekstremnijim slu\u010dajevima mo\u017ee dovesti i do te\u017eih obolenja poput upale plu\u0107a ili hepatitisa. Koliko je Kju groznica zapravo opasna po ljude, i da li Srbiji preti opasnost?<\/strong><\/p>\n

Srbija je sporadi\u010dno imala iskustva sa Kju groznicom, a poslednja epidemija prijavljena je 2012. godine. Tada je u selu No\u0107aj kod Sremske Mitrovice bolest dijagnostikovana kod najmanje 29 pacijenata, od kojih je polovina hospitalizovana, a kod ve\u0107ine obolelih je dijagnostikovana atipi\u010dna pneumonija.<\/p>\n

Virusolog i mikrobiolog Milanko \u0160ekler obja\u0161njava za NIN da je bolest vrlo specifi\u010dna, kao i to da, od kada se pojavila, sve u vezi nje je i dalje pod znakom pitanja.<\/p>\n

\u201eBolest se zato i zove Kju groznica, zato \u0161to je slovo \u201ekju\u201c po\u010detno slovo re\u010di \u201ekve\u0161\u010dn\u201c. Mo\u017ee se javiti bez vidljivih simptoma. Sa druge strane, putevi preno\u0161enja nisu jasno definisani. Ona se mo\u017ee prenositi vazduhom ili direktnim kontaktom. Mo\u017ee posledicom poba\u010denog ploda, pa onda \u010desto obole veterinari ili seljaci kada se desi abortus kod \u017eivotinja, jer oni moraju da uklone to uginolo tele ili jagnje. Ako ne vode dovoljno ra\u010duna o higijeni ili udahnu, mogu da se zaraze\u201c, izjavio je \u0160ekler.<\/p>\n

\u0160ekler obja\u0161njava da je naj\u010de\u0161\u0107i vid prenosa aerogenim putem, odnosno disanjem.<\/p>\n

\u201eMo\u017ee i putem izmeta koje \u017eivotinje izbacuju, ili putem vazduha koji je zaga\u0111en usled poba\u010daja, jer \u010desto kod \u017eivotinja dolazi do poba\u010daja usled ovog oboljenja. Kod ljudi, kada se bakterija prenese aerogeno, mo\u017ee da do\u0111e do nespecifi\u010dnih upala plu\u0107a, koje se te\u017ee le\u010de\u201c, rekao je \u0160ekler za NIN.<\/p>\n

\u0160ta se desilo u Crnoj Gori?<\/strong><\/p>\n

Situacija sa Kju groznicom u Crnoj gori prati se jo\u0161 od kraja jula ove godine. Kako je saop\u0161tio Institut za javno zdravlje Crne Gore oni su tada, nakon dobijanja informacije o pojavi Kju groznice me\u0111u \u017eivotinjama u dva gazdinstva u op\u0161tini Danilovgrad, uputili epidemiolo\u0161ke timove u zahva\u0107ena gazdinstva u cilju spre\u010davanja obolevanja ljudi, pravovremene dijagnoze i le\u010denja eventualno obolelih osoba. Isprva, serolo\u0161ke analize za sve testirane osobe bile su negativne na uzro\u010dnika Kju groznice, navodi se u saop\u0161tenju IJZ-a od pro\u0161le nedelje.<\/p>\n

Me\u0111utim, kako se dodaje, nakon obave\u0161tenja od strane veterinarske inspekcije o obolevanju \u017eivotinjama u jo\u0161 dva gazdinstva u Danilovgradu, Institu je opet poslao ekipe na teren kako bi uzeli uzorke krvi kod izlo\u017eenih osoba i pokazalo se da su dve osobe zara\u017eene.<\/p>\n

\u201eSerolo\u0161ki rezultati kod dve izlo\u017eene osobe ukazuju na infekciju uzro\u010dnikom Kju groznice. Obe osobe, u trenutku testiranja, nisu prijavile tegobe, ali su navele da su u prethodnih mjesec dana imali simptome koji odgovaraju ovom oboljenju\u201c, izjavili su iz IJZ-a, tako\u0111e navode\u0107i da je u op\u0161tini Nik\u0161i\u0107 tokom juna registrovana Kju groznica kod \u017eivotinja u 6 razli\u010ditih gazdinstava.<\/p>\n

\u201eEpidemiolo\u0161ki nadzor je zavr\u0161en u \u010detiri gazdinstva pri \u010demu nije registrovano obolevanje me\u0111u izlo\u017eenim \u010dlanovima gazdinstava. Nadzor u dva gazdinstva je u toku\u201c, naveli su iz Instituta za javno zdravlje Crne Gore.<\/p>\n

\u0160ta je Kju groznica?<\/strong><\/p>\n

Kju groznicu, ina\u010de, izaziva bakterija Koksijeli burneti, koja je veoma otporna u spoljnim sredinama. Bolest je prvi put opisana u Australiji 1930ih, dok je danas rasprostranjena skoro u celom svetu. Naj\u010de\u0161\u0107e se prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom sa zara\u017eenim \u017eivotinja, a mo\u017ee i preko ugriza krpelja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Simptomi su najsli\u010dniji gripu, a naj\u010de\u0161\u0107i kod ljudi su visoka temperatura, obilna znojenja, glavobolje, bol u mi\u0161i\u0107ima i zglobovima i izra\u017eena iscrpljenost.<\/p>\n

Sa druge strane, u te\u017eim slu\u010dajevima postoji i mogu\u0107nost razvijanja hepatitisa ili pneumonije. Simptomi obi\u010dno traju izme\u0111u dve i \u0161est nedjelja, ali hroni\u010dne infekcije mogu trajati du\u017ee i izazvati ozbiljne komplikacije. Le\u010denje antibioticima obi\u010dno skra\u0107uje trajanje simptoma.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Da li za Srbiju postoji realna opasnost?<\/strong><\/p>\n

\u0160ekler napominje da ne zna za\u0161to je odjednom ova bolest aktuelna tema, odnosno za\u0161to se informacija iz Crne Gore uop\u0161te probila.<\/p>\n

\u201eTo je bolest koja se sporadi\u010dno javlja u Srbiji. Nije ni\u0161ta specijalno, nije neko iznena\u0111enje. Ona je prisutna u manjem ili ve\u0107em obimu. Ona se u Srbiji registruje kod goveda, koza, ovaca, a povremeno \u010dak i kod ljudi. U Crnoj Gori se javlja vi\u0161e, kao i u Jugozapadnom delu Srbije. Jedan od razloga je taj \u0161to se tamo konzumiraju mle\u010dni proizvodi koji nisu termi\u010dki obra\u0111eni. Postoji navika da se prave sirevi, a da se mleko termi\u010dki ne obradi\u201c.<\/p>\n

\u0160ekler je rekao da Kju groznica nije preterano opasna po ljude, kao i to da nije bolest koja se prenosi u velikom obimu da bi prouzrokovala epidemiju.<\/p>\n

\u201eDesi se da ljudi, koji su bili direktno izlo\u017eeni preko zaga\u0111enog mesta ili \u017eivotinje zaraze, a mo\u017ee da se desi i da se ne zaraze. De\u0161avalo se i pre nekoliko godina da bude ve\u0107i broj zara\u017eenih, i u takvim slu\u010dajevima postoje mere koje veterinarska slu\u017eba preduzima\u201c, rekao je on.<\/p>\n

Kako se za\u0161titi?<\/strong><\/p>\n

Kako bi se smanjili rizici obolevanja kod ljudi, prvenstveno onih koji su konstanto u direktnom kontaktu sa \u017eivotinja, preporu\u010duje se dezinfekcija prostorija u kojima su boravile inficirane \u017eivotinje. Zatim kori\u0161\u0107enje za\u0161titne opreme (maske, rukavice, nao\u010dare) prilikom obavljanja poslova koji uklju\u010duju kontakt sa \u017eivotinjama, njihovim izlu\u010devinama i kontaminiranom okolinom.<\/p>\n

Pored toga, neophodna je termi\u010dka obrada prethodno nepasterizovanog mleka za sopstvene potrebe \u2013 kuvanjem na temperaturi klju\u010danja \u2013 kao i poja\u010dan epidemiolo\u0161ki nadzor. Tako\u0111e se preporu\u010duje \u010desto pranje ruku, vakcinacija stoke kao i edukacija radnika.<\/p>\n

Trenutno ne postoji vakcina za ljude koja je \u0161iroko dostupna. U nekim zemljama se koristi vakcina za stoku radi smanjenja rizika prenosa na ljude. Ukoliko do\u0111e do zaraze, za le\u010denje se koriste antibiotici u trajanju 14 dana.<\/p>\n

NIN<\/p>\n

PROFIMEDIA \/ AMI IMAGES \/ Sciencephoto \/ Profimedia<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201eTo je bolest koja se sporadi\u010dno javlja u Srbiji. Nije ni\u0161ta specijalno, nije neko iznena\u0111enje. Ona je prisutna u manjem ili ve\u0107em obimu. Ona se u Srbiji registruje kod goveda, koza, ovaca, a povremeno \u010dak i kod ljudi. U Crnoj Gori se javlja vi\u0161e, kao i u Jugozapadnom delu Srbije. Jedan od razloga je taj \u0161to se tamo konzumiraju mle\u010dni proizvodi koji nisu termi\u010dki obra\u0111eni. Postoji navika da se prave sirevi, a da se mleko termi\u010dki ne obradi\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":174409,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[653,9950,974,107],"class_list":["post-174408","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-crna-gora","tag-kju-groznica","tag-oboleli","tag-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/174408","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=174408"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/174408\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/174409"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=174408"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=174408"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=174408"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}