Lo\u0161ija obojenost, manji plodovi i o\u017eegotine samo su neke od posledica visokih temperatura i su\u0161e na vo\u0107e ove godine. Uprkos ni\u017eim prinosima i slabijem kvalitetu proizvo\u0111a\u010di se nadaju da \u0107e njihova roba sti\u0107i do kupaca u inostranstvu, jer je proizvodnja vo\u0107a u \u010ditavoj Evropi ove godine podbacila.<\/p>\n
Krajem pro\u0161log septembra u vo\u0107njaku Nemanje Rudana zavr\u0161avala se berba kru\u0161aka. Ove godine zbog vremenskih prilika kru\u0161ke su poranile, pa je berba zavr\u0161ena jo\u0161 pre mesec dana.<\/p>\n
\u201cInteresantno je da je prvi dan berbe pro\u0161le godine bio 1. septembar, dok je ove godine to bio poslednji dan berbe. Visoke temperature i su\u0161a uticali su na to da kru\u0161ka tri nedelje ranije sazre. Posledica velikog broja sun\u010danih sati jeste i rekordan procenat \u0161e\u0107era u vo\u0107u. U kru\u0161kama obi\u010dno bude oko 14 procenata \u0161e\u0107era, a mi smo sada imali 17, \u010dak i 18 odsto\u201c, ka\u017ee Nemanja Rudan, poljoprivrednik iz Zrenjanina.<\/p>\n
Ozbiljna proizvodnja vo\u0107a nezamisliva je bez sistema za zalivanje, a to se posebno vidi u su\u0161nim godinama.<\/p>\n
\u201cOve godine ulaganja u proizvodnju su bila ba\u0161 velika, jer smo puno novca potro\u0161ili na navodnjavanje. Kada su bile najve\u0107e vru\u0107ine cilj nam je, pre svega, bio da vo\u0107ke pre\u017eive. Gubitak vode iz vo\u0107ki u nekim danima bio ve\u0107i nego \u0161to smo to, kroz zalivanje, mogli da nadomestimo tokom no\u0107i\u201d, obja\u0161njava.<\/p>\n
Vo\u0107njak ovog poljoprivrednika prostire se na jednom hektaru, a sa njega je ove godine ubrano izme\u0111u 13 i 14 tona kru\u0161ke.<\/p>\n
\u201cRod je 20-ak posto manji nego u godinama sa povoljnim vremenskim prilikama, ali smatramo da je to za ovogodi\u0161nje uslove vi\u0161e nego zadovoljavaju\u0107e. Moram da ka\u017eem da bez dobre agrotehnike, a tu pored navodnjavanja, mislim i na rezidbu i na za\u0161titu, ovaj prinos sigurno ne bismo ostvarili\u201d, dodaje na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Osim na prinos, visoke temperature uticale su i na kvalitet vo\u0107a. Prvi put, obja\u0161njava, na kru\u0161kama su bile o\u017eegotine, zbog \u010dega u narednom periodu planira nabavku protivgradne mre\u017ee koja mo\u017ee da se koristi i za zasen\u010davanje. Ovogodi\u0161nji rod je u potpunosti prodao, a cena kru\u0161aka se kretala oko 60 dinara za kilogram, \u0161to je ne\u0161to vi\u0161e nego lane. Ono \u0161to ve\u0107 sada brine vo\u0107are jeste kakva \u0107e biti naredna sezona.<\/p>\n
\u201cZbog ovogodi\u0161njih vremenskih uslova i stresa kroz koje su biljke pro\u0161le mislim da \u0107emo i slede\u0107e godine imati umanjenje roda za 20-ak posto i to bez rizika koji nas \u010dekaju u proizvodnji. Imali smo kratku vegetaciju, vo\u0107ke nisu u\u0161le u dobroj kondiciji u jesen\u201d, obja\u0161njava Rudan.<\/p>\n
I proizvo\u0111a\u010di jabuke ka\u017eu da je ova godina bila veoma te\u0161ka.<\/p>\n
\u201c\u010cak 75 dana je na\u0161 region bio bez ki\u0161e. I pored navodnjavanja i pored protivgradne mre\u017ee prinos je smanjen, postoje o\u017eegotine, a ni kalibar jabuke nije onakav kakav bi trebalo da bude. Potrebno je da biljka dobije i osve\u017eenje preko lista, a to ove godine nije bio slu\u010daj\u201d, ka\u017ee Ljubomir Milo\u0161evi\u0107, iz kompanije \u201cNa\u0161a jabuka\u201d.<\/p>\n
Jabuke ovog proizvo\u0111a\u010da su u prethodnom periodu stizale do kupaca u Rusiji i na Bliskom Istoku, a ovde se nadaju da \u0107e i ove godine biti izvoza.<\/p>\n
\u201cKad nema robe na tr\u017ei\u0161tu, onda prolazi i ona slabijeg kvaliteta, a kada je tr\u017ei\u0161te prezasi\u0107eno robom tada su i zahtevi kupaca ve\u0107i. Ove godine vo\u0107e je u \u010ditavoj Evropi podbacilo, pa verujemo da \u0107emo mo\u0107i na\u0161u robu da plasiramo uprkos tome \u0161to kvalitet nije onakav kakav smo imali ranijih godina\u201d, obja\u0161njava na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Po pravilu svaka roba nalazi svog kupca, ali je pitanje po kojoj ceni i da li ona pokriva tro\u0161kove proizvodnje.<\/p>\n
\u201cAko ka\u017eete da se jabuke izvoze po ceni od jednog evra, to zvu\u010di super. Ali, treba uzeti u obzir da je prvoz poskupeo i do 50 posto u odnosu na raniji period, da je ambala\u017ea poskupela do 30 procenata, a cena jabuka je na nivou iz 2018. I tu dolazimo do \u010dinjenice da mi kao proizvo\u0111a\u010di ne mo\u017eemo da opstanemo sa tom cenom\u201d, obja\u0161njava Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n
Projekcije pokazuju da se u Evropi o\u010dekuje oko 10,2 miliona tona jabuka, \u0161to je za 11 odsto manje nego lane. Najve\u0107i pad roda o\u010dekuje se u \u010ce\u0161koj za 70 odsto, Belgiji oko 30 procenata, Poljskoj za 20 odsto, Nema\u010dkoj 15 posto. U Srbiji \u0107e rod jabuke biti umanjen 20-ak posto, \u0161to zna\u010di da \u0107emo je ukupno imati izme\u0111u 380.000 i 390.000 tona. Zbog velikih vru\u0107ina i toplotnih talasa koje smo imali veliki problemi su se pojavili sa bojom kod obojenih sorti jabuka.<\/p>\n
\u201cPrva sorta koja se ubrala ove godine i koja nije dobila o\u010dekivanu boju je Gala. Imamo i ve\u0107i procenat pucanja ove jabuke kod peteljke \u0161to stvara probleme pri sortiranju i pakovanju. Sorte Crveni Deli\u0161es, Ajdared, Jonaprins, tako\u0111e, imaju problem sa obojeno\u0161\u0107u. Sve to \u0107e se sigurno odraziti na smanjenje izvoza jabuke, kao i na ponudu dobre i kvalitetne jabuke na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu\u201d, obja\u0161njava Gojko Zagorac iz Asocijacije Serbia Does Apples.<\/p>\n
\u201cKvalitet neobojenih sorti jabuke Zlatni Deli\u0161es i Greni Smit je dobar i vo\u0107ari koji imaju ove jabuke trebalo bi da budu zadovoljni na kraju sezone\u201d, dodaje.<\/p>\n
Zbog tople zime i mrazeva u aprilu regioni Zapadne Srbije i \u0160umadije su ove godine prakti\u010dno bili isklju\u010deni iz proizvodnje vo\u0107a, jer su stradale tre\u0161nje, \u0161ljive, breskve, kajsije, ka\u017eu stru\u010dnjaci. Tako\u0111e, ove sezone nismo imali orahe, iako se u poslednje vreme intenzivnije gaji kod nas.<\/p>\n
\u201cMi ne zadovoljavamo ni sopstvene potrebe za orahom i uglavnom smo upu\u0107eni na uvoz. Do sada se nikada nije desilo da na \u010ditavoj teritoriji na\u0161e zemlje izostane proizvodnja, a to je posledica jako visoke temperature. Orah ima razli\u010dito cvetanje mu\u0161kog i \u017eenskog rodnog dela, tako da nije imao \u010dime da se opra\u0161i, jer su mu\u0161ki regeratirvni organi ranije cvetali od \u017eenskih, a kasnije smo imali i mrazeve\u201d, obja\u0161njava Aleksandar Leposavi\u0107, vi\u0161i nau\u010dni saradnik Instituta za vo\u0107arstvo u \u010ca\u010dku.<\/p>\n
Lo\u0161e su pro\u0161li i leska, malina, kupina i borovnica.<\/p>\n
\u201cOve godine je maline proizvedeno svega 40.000 tona i to se mo\u017ee meriti sa proizvodnjom 2012. kada smo imali rekordno niski rod od oko 37.000 tona. Proizvo\u0111a\u010di borovnice su imali dosta su\u0161enja uprkos sistemima za zalivanje, zbog fiziolo\u0161kog stresa i nemogu\u0107nosti biljke da usvaja vodu\u201d, dodaje.<\/p>\n
Ki\u0161e koje imamo od po\u010detka septembra su u proizvodnji vo\u0107a zakasnile i te\u0161ko da mogu da poprave stanje vo\u0107aka koje se ve\u0107 priprema za rod naredne godine.<\/p>\n
\u201cPitanje je da li \u0107emo opet imati nespecifi\u010dnu zimu kao pro\u0161le godine, da li \u0107e vo\u0107e u\u0107i spremno u zimske temperature, da li \u0107e akumulirati dovoljno niskih temperatura. Jako je mnogo faktora koji uti\u010du na rod. Ali, ve\u0107 sada mo\u017eemo da ka\u017eemo da je kod najdominantnijih vo\u0107nih vrsta kao \u0161to su \u0161ljiva, malina, jabuka vreme uzelo danak i da \u0107e slede\u0107e godine zbog toga biti manjeg roda\u201d, ka\u017ee Leposavi\u0107.<\/p>\n
I dok se u ratarstvu na institutima radi na oplemenjivanju kako bi postoje\u0107e sorte \u0161to bolje prevazilazile stresne uslove, u vo\u0107arstvu se o tome samo raspraljva.<\/p>\n
\u201cOno \u0161to struka i nauka rade jeste da se unaprede tehnolo\u0161ki procesi i postupci u proizvodnji vo\u0107a kao \u0161to su upotreba razli\u010ditih sistema za sen\u010denje, mere kre\u010denja, prskanja \u010ditavog zasada sa kre\u010dnim materijalima, oro\u0161avanje. Proizvo\u0111a\u010di \u010desto gre\u0161e kad oro\u0161avaju u toku no\u0107i i rano ujutru. To se radi u najtoplijem delu dana i treba da traje dovoljno dugo, a za to su potrebne izuzetno velike koli\u010dine vode\u201d, obja\u0161<\/span>nja<\/span>va<\/span>.<\/p>\n Stru\u010dnjaci procenjuju da \u0107e rod vo\u0107a ove godine u Srbiji biti i do 300.000 tona manji nego lane. Proizvo\u0111a\u010di ka\u017eu da bi im odlaganje obaveza prema dobavlja\u010dima, bankama i dr\u017eavi u ovom trenutku i te kako pomoglo, zbog \u010dega \u010dekaju reakciju dr\u017eave.<\/p>\n <\/p>\n Izvor: rts<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lo\u0161ija obojenost, manji plodovi i o\u017eegotine samo su neke od posledica visokih temperatura i su\u0161e na vo\u0107e ove godine. Uprkos ni\u017eim prinosima i slabijem kvalitetu proizvo\u0111a\u010di se nadaju da \u0107e njihova roba sti\u0107i do kupaca u inostranstvu, jer je proizvodnja vo\u0107a u \u010ditavoj Evropi ove godine podbacila. Krajem pro\u0161log septembra u vo\u0107njaku Nemanje Rudana zavr\u0161avala […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":56056,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-175220","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/175220","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=175220"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/175220\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/56056"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=175220"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=175220"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=175220"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}