{"id":175535,"date":"2024-10-06T16:06:43","date_gmt":"2024-10-06T14:06:43","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=175535"},"modified":"2024-10-06T16:06:43","modified_gmt":"2024-10-06T14:06:43","slug":"poplave-kakve-su-zadesile-bih-moguce-su-i-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=175535","title":{"rendered":"Poplave kakve su zadesile BiH mogu\u0107e su i u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Ukoliko se jave visoke dnevne padavine, preko 100 litara ili 100 milimetara po metru kvadratnom, mogu\u0107e su ovakve poplave i u Srbiji. To je rekao\u00a0 za Danas Ratko Risti\u0107, profesor \u0160umarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odgovaraju\u0107i na pitanje da li je mogu\u0107e da i na\u0161u zemlju zadese poplave kakve su pogodile Bosnu i Hercegovinu.<\/strong><\/p>\n

Risti\u0107 ka\u017ee da je na\u0161a dr\u017eava posle velikih poplava u maju 2014. godine dosta ulo\u017eila i uradila kada je re\u010d o popravljanju o\u0161te\u0107enih objekata, ali da je napravljeno jako malo novih objekata kojima se su\u0161tinski uti\u010de na prevenciju poplava.<\/p>\n

“To se, pre svega, odnosi na jako mali broj protivbuji\u010darskih objekata, to su pregrade za zaustavljanje nanosa. Ura\u0111eno je malo na ure\u0111enju zemlji\u0161ta u slivovima gde se generi\u0161u buji\u010dne poplave, odnosno jako malo ili ni\u0161ta nije ra\u0111eno na po\u0161umljavanju te\u0161ko degradiranih i erodiranih padina. Nisu ra\u0111eni takozvani konturni objekti na padinama slivova, zidi\u0107i protiv spiranja, razli\u010diti vodoputevi kojima se voda evakui\u0161e i ukoliko bi se javile padavine kao one 2014. godine mi bismo bili u vrlo sli\u010dnom riziku da nam se desi isto \u0161to se sada desilo u BiH ili pro\u0161log prole\u0107a u Nema\u010dkoj, na primer “, navodi Risti\u0107, koji je profesor na Katedri za bujice i eroziju na \u0160umarskom fakultetu.<\/p>\n

On ka\u017ee da Srbija jako malo radi na preventivi, pogotovo kada su u pitanju buji\u010dne poplave.<\/p>\n

“Tu treba ulagati sada ve\u0107 40 do 60 miliona evra godi\u0161nje da bismo zna\u010dajno smanjili rizik. Posebno opasno je to \u0161to se jako malo radi na odr\u017eavanju postoje\u0107ih objekata, jer su stotine pregrada bukvalno zarasle u vegetaciju ili su o\u0161te\u0107ene. Brojne regulacije su zasute erozionim materijalom, odnosno \u0161ljunkom i peskom. Nemamo katastar izvedenih buji\u010dnih objekata, niti imamo predstavu o njihovom stanju, tako\u0111e nismo jo\u0161 uvek uradili kartu erozije Republike Srbije. Nismo jo\u0161 uvek napravili odgovaraju\u0107i katastar bujica i mnoge op\u0161tine nemaju kvalitetne planove za progla\u0161enje erozionih podru\u010dja, niti planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda. Dakle, sve su to elementu koji nedostaju, a koji u slu\u010daju pojave visokog nivoa padavina mogu dovesti do nove katastrofe na teritoriji Srbije”, upozorava Risti\u0107.<\/p>\n

U poplavama i odronima u Bosni i Hercegovini stradalo je, prema zvani\u010dnim podacima, 16 osoba, od kojih 12 na podru\u010dju Jablanice.<\/p>\n

Te\u0161ko je pogo\u0111ena i op\u0161tina Konjic, a poplavljeni su i Fojnice, Kre\u0161evo, Kiseljak i Vare\u0161.<\/p>\n

Najte\u017ee je stradala Donja Jablanica, gde se lokalni kamenolom zbog obilnih ki\u0161a bukvalno sru\u010dio na naselje. Potraga za nestalima i dalje traje.<\/p>\n

Risti\u0107 ka\u017ee da je u petak razgovarao sa kolegama iz BiH i da je tragedija sa kamenolomom samo intenzivirala destrukciju buju\u010dne poplave.<\/p>\n

“Jer, prakti\u010dno je sav taj kameni materijal bio ponet neverovatnom masom buji\u010dne vode koja ima strahovitu kineti\u010dku energiju i mo\u017ee da ponese ogromne koli\u010dine katerijala. Me\u0111utim, nije samo taj jedan incidnet uticao na pojavu katastrofalnih poplava, nego op\u0161te stanje na slivovima u BiH. Mi ovde govorimo o Federaciji BiH, ali je sli\u010dna situacija i u Republici Srpskoj i u distriktu Br\u010dko. Nema preventivnih radova, svega \u0161to sam naveo, i ovo zaista jeste ozbiljna katastrofa. Iz pri\u010de sa kolegama sam video da su svi \u0161okirani, nisu o\u010dekivali taj nivo padavina”,\u00a0 ka\u017ee Risti\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Poplave kakve su zadesile BiH mogu\u0107e su i u Srbiji: Profesor Ratko Risti\u0107 obja\u0161njava ko je najugro\u017eeniji 1<\/p>\n

On napominje da mogu\u0107nost da do\u0111e do ovakvog scenarija uvek postoji.<\/p>\n

Ovako obilne padavine su, dodaje, uvek mogu\u0107e, bez obzira na to \u0161to se izra\u017eavaju verovatno\u0107om pojave jednom u 100, 200 ili 500 godina.<\/p>\n

“To uvek mo\u017ee da se javi, na to treba ra\u010dunati i pripremiti se kroz preventive aktivnosti koje sam nabrojao. To je jedini na\u010din da se smanji rizik. Jer kad se dese buji\u010dne poplave, tu voda te\u010de brzinom od 25 do 40 kilometara na sat, ima gustunu kao beton i jedino mo\u017eete da pobegnete. Nema nikakvog spa\u0161avanja, niti intervenisanja “, isti\u010de Risti\u0107.<\/p>\n

Ka\u017ee i da su buji\u010dne poplave naj\u010de\u0161\u0107a prirodna katastrofa na svetu, a posebno na podru\u010dju Balkana i da treba raditi na sistemima za ranu najavu.<\/p>\n

“To su sistemi koji moraju da se instaliraju na nivou regiona i na nivou lokalnih samouprava, odnosno gradova i op\u0161tina. U Srbiji imamo svega nekoliko sistema i ja koristim priliku da pitam za\u0161to grad Beograd kona\u010dno ne instalira taj sistem kada je ra\u0111en jedan visokobud\u017eetni projekat pre nekoliko godina “, ukazuje Risti\u0107.<\/p>\n

Na pitanje da li smo u slu\u010daju pojave obilnih padavina ugro\u017eeni svi ili su u najve\u0107em riziku odre\u0111ena podru\u010dja na\u0161e zemlje, on odgovara:<\/p>\n

” Svi koji su bili ugro\u017eeni 2014. godine, bili bi ugro\u017eeni opet u slu\u010daju pojave katastrofalnih padavina. Veoma ugro\u017eeni su i delovi Beograda koji gravitiraju ka brdskom reljefu, jer na teritoriji glavnog grada imamo 187 buji\u010dnih vodotokova. U Srbiji su to sve pritoke Drine, sliv Kolubare, slivovi reka Moravica i Skrape\u017e. Dakle, svi oni vodotokovi koji su nabujali i pravili probleme 2014, to mogu da urade i sada, plus \u010ditava ju\u017ena i jugoisti\u010dna Srbija, odnosno slivovi Lima, Bistrice\u2026”, \u00a0navodi Risti\u0107.<\/p>\n

    \n
  1. Andri\u0107<\/li>\n<\/ol>\n

    Foto: N1<\/p>\n

    foto Ljiljana Bukvi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    “To se, pre svega, odnosi na jako mali broj protivbuji\u010darskih objekata, to su pregrade za zaustavljanje nanosa. Ura\u0111eno je malo na ure\u0111enju zemlji\u0161ta u slivovima gde se generi\u0161u buji\u010dne poplave, odnosno jako malo ili ni\u0161ta nije ra\u0111eno na po\u0161umljavanju te\u0161ko degradiranih i erodiranih padina. Nisu ra\u0111eni takozvani konturni objekti na padinama slivova, zidi\u0107i protiv spiranja, razli\u010diti vodoputevi kojima se voda evakui\u0161e i ukoliko bi se javile padavine kao one 2014. godine mi bismo bili u vrlo sli\u010dnom riziku da nam se desi isto \u0161to se sada desilo u BiH ili pro\u0161log prole\u0107a u Nema\u010dkoj, na primer “, navodi Risti\u0107, koji je profesor na Katedri za bujice i eroziju na \u0160umarskom fakultetu.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":175537,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[1733,10062,107],"class_list":["post-175535","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-poplave","tag-ratko-ristic","tag-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/175535","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=175535"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/175535\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/175537"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=175535"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=175535"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=175535"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}