{"id":175986,"date":"2024-10-11T11:55:20","date_gmt":"2024-10-11T09:55:20","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=175986"},"modified":"2024-11-05T15:42:04","modified_gmt":"2024-11-05T14:42:04","slug":"vezira-zimi-smo-tkale-cilime-i-staze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=175986","title":{"rendered":"Sand\u017eak – Gradac – Vezira: Zimi smo tkale \u0107ilime, staze i sve pevaju\u0107i"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak – Tutin – Gradac: Pe\u0161ter. S obe strane puta prostiru se golema prostranstva i sela. U tirkiznim o\u010dima moje go\u0161\u0107e ogledao se pe\u0161terski \u017eivot. Bila je to nana koja je poznavala muku, prvi utisak me nije prevario. Posmatrala sam tu planinku… Lice joj je bilo mirno, slo\u017eeno, \u010disto.<\/p>\n

Pri\u010da mi nana Vezira iz Gradca kako nema mladih ve\u0107 su ostali najstariji seljani. No, ne da se Pe\u0161terka. Neka \u010dudna ti\u0161ina bez glasa, neki neobi\u010dan do\u017eivljaj. Ovde se \u010doveku u\u010dini da prestaju da va\u017ee vreme i na\u010din \u017eivota. I kad se Sand\u017eaklije vrate stisnu\u0107e u srce svoj rodni kraj. Besedi nana, a sve ne\u0161to gleda\u0161e na drugu stranu puta. Otuda dolaze deca iz bijelog svijeta.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ka\u017eu da je ovo najstarija d\u017eamija u tutinskoj op\u0161tini<\/h2>\n

– Mladost do\u0111e i pro\u0111e. Pro\u0111p\u0161e, vala, i godine. Pa, malo sam obolela. Deca su oti\u0161la u tu\u0111inu. Ovde mi je jedno dijete… Veli da se ne pla\u0161i starosti. Najlep\u0161i ose\u0107aj na svetu za svakog roditelja je kada ima dobru decu. – Draga Vezira, kako provodite starost? – Dobro \u017eivimo. Sad, zasad ne treba se \u017ealiti. Nekada davno u selu, \u017eiveli smo druga\u010dije. Mnogo smo se mu\u010dili sa svojom svakodnevicom. Sad je sve na dugme i neodgovara. Mnogi su nezadovoljni sa sudbinom i poslom. Svega im je malo – kazuje mudra Vezira \u0160krijelj iz Gradca.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pe\u0161terski \u0107ilim ima svoje \u0161are i mustre<\/h2>\n

Gorak je pe\u0161terski \u017eivot, a Gradac surov. Kada su se vrata otvorila, \u010dula sam deda kako s puno razumevanja poru\u010duje: Slu\u0161aj, mnogo mi je \u017eao \u0161to vi\u0161e nema \u010dobana – re\u010de Vezirin suprug Halko. Siva izmaglica nestade s sand\u017ea\u010dke poezije i pe\u0161terska polja jasno pogleda\u0161e oko Tutina i Sjenice. Nana se borila za sebe i svoju porodicu, i njeni su \u0107ilimi postali sinbol sand\u017ea\u010dke \u017eene. Iako ima bogato iskustvo u tkanju na razboju, ne bi se usudila da danas uzme kirkit u ruke… Pe\u0161terom opet zavlada mir. Nebo visoko, plavo. Ni\u0161ta od ki\u0161e.<\/p>\n

-Volela bih da razboj sa\u010duvam u najlep\u0161em se\u0107anju. Od ru\u010dnog tkanja sam hranila porodicu. Sada se ne bih smela takmi\u010diti u brzom tkanju, jer godine su tu… , ali za kvalitet i da pogodim “mustru” \u010dik neka jedna mlada to radi – zbori nesvakida\u0161nja Vezira.<\/p>\n

Gore, iznad koliba, ponovo se ogla\u0161ava de\u010dija graja. Kada pro\u0111e\u0161 makadamski put na\u0111e\u0161 se u jednom drugom svetu iz koga ne treba da se mnogo \u017euri.<\/p>\n