Na tender za nastavak izgradnje auto-puta Bar-Boljare prijavilo se osam kompanija \u2013 iz Kine, Turske i Azerbejd\u017eana. Me\u0111u njima je i kineska kompanija CRBC koja je devet godina gradila prvih 40 kilometara crnogorskog auto-puta.<\/p>\n
Iz vlade u Podgorici poru\u010duju da se tender obavlja po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja \u0107e delom i finansirati projekat.<\/p>\n
\u201eNa tender se prijavila kompanija CCC, krovna firma ili kako je nazivaju majka-firma CRBC. Ali, ko \u0107e biti izabran, zavisi od toga da li su ispunili uslove. Mogu\u0107e da pravo na izgradnju druge deonice auto-puta ponovo dobije kineski CRBC\u201c, najavljuje ministarka saobra\u0107aja Maja Vuki\u0107evi\u0107. Ujedno nagla\u0161ava da je dr\u017eavna kompanija \u201eMonteput\u201c raspisala tender za izvo\u0111a\u010da pre nego \u0161to je ona izabrana u julu ove godine, kada su partije biv\u0161eg Demokratskog fronta u\u0161le u crnogorsku vladu.<\/p>\n
Poslanici tog prosrpskog saveza u medijima otvoreno favorizuju kineske kompanije. Nedavno je tako, govore\u0107i o investicijama iz Kine u Crnoj Gori, poslanik Nove srpske demokratije, Dejan \u0110urovi\u0107, rekao da bi \u201epotencijalni kineski investitori za drugu deonicu auto-puta mogli da dobiju taj posao, jer su se pokazali kao korektni izvo\u0111a\u010di radova\u201c.<\/p>\n
Crna Gora je 2014. godine sklopila ugovor s kineskom kompanijom CRBC o izgradnji prve deonice puta Bar-Boljare i od kineske Eksim banke uzela kredit od 944 miliona dolara. Taj kredit uzela je biv\u0161a crnogorska vlast, s predsednikom Milom \u0110ukanovi\u0107em na \u010delu, i to uprkos kritikama zbog visokog zadu\u017eenja, netransparentnosti tenderskog procesa, mogu\u0107e korupcije i rizika da bi Kinezi mogli da kao zalog prisvoje dr\u017eavnu imovinu.<\/p>\n
Prva deonica auto-puta je, nakon vi\u0161e odlaganja i pove\u0107anja tro\u0161kova izgradnje, otvorena za saobra\u0107aj 2022. godine. U izve\u0161taju koji je po\u010detkom oktobra objavila ameri\u010dka nevladina organizacija, Me\u0111unarodni forum za demokratske studije, a u \u010dijoj izradi je u\u010destvovala i crnogorska nevladina organizacija MANS, navodi se da Kina u Crnoj Gori vr\u0161i uticaj uglavnom kroz ekonomske kanale, \u201e\u010desto koriste\u0107i korupciju me\u0111u politi\u010dkim elitama\u201c.<\/p>\n
Da li Kinezi ispunjavaju evropske kriterijume?<\/p>\n
Iz dr\u017eavnog \u201eMonteputa\u201c poru\u010duju da strogi kriterijumi EU elimini\u0161u svaku mogu\u0107nost favorizovanja odre\u0111enih kompanija, a to su pravna i finansijska sposobnost ponu\u0111a\u010da, dokazano iskustvo na sli\u010dnim projektima, kao i uskla\u0111enost s me\u0111unarodnim standardima za\u0161tite \u017eivotne sredine, dru\u0161tvenih, zdravstvenih i bezbednosnih normi.<\/p>\n
Na pitanje da li \u0107e Evropska banka za obnovu i razvoj imati \u201eposebne\u201c zahteve zbog sve sna\u017enijeg ekonomskog uticaja Kine na zemlje Balkana, direktor dr\u017eavnog \u201eMonteputa\u201c Milan Ljiljani\u0107 ka\u017ee da EBRD ima jasno definisane kriterijume koji se moraju po\u0161tovati. \u201eDosada\u0161nje iskustvo s kompanijom CRBC je pozitivno. Na tenderima za izgradnju budu\u0107ih deonica neka pobedi najbolja kompanija\u201c, poru\u010duje Ljiljani\u0107.<\/p>\n
Me\u0111utim, iako je od zavr\u0161etka izgradnje i sve\u010danog otvaranja deonice auto-puta Podgorica\u2013Mate\u0161evo pro\u0161lo dve godine, jo\u0161 nije re\u0161en spor izme\u0111u CRBC i dr\u017eave Crne Gore kao investitora o tome ko je kriv za trogodi\u0161nje ka\u0161njenje radova i ko kome treba da plati penale. A oni mogu da iznose i pedesetak miliona evra po godini ka\u0161njenja. Kona\u010dnu odluku u tom sporu trebalo bi da donese Arbitra\u017eni sud Trgovinske komore u Cirihu.<\/p>\n
Funkcioner opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) i docent na Ma\u0161inskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, Stefan \u0106ulafi\u0107, smatra da Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj ne\u0107e praviti problem ako opet kineskim kompanijama bude povereno izvo\u0111enje radova.<\/p>\n
\u201eKineskim izvo\u0111a\u010dima prednost daje lako dostupno finansiranje putem dr\u017eavnih banaka, kao \u0161to su Eksim banka, Banka Kine i Kineska razvojna banka. Dosada\u0161nji primeri izgradnje dela auto-puta izme\u0111u Var\u0161ave i Lo\u0111a u Poljskoj 2009. godine, projekat izgradnje Pelje\u0161kog mosta u Hrvatskoj, kao i dela ma\u0111arske \u017eelezni\u010dke infrastrukture na delu pruge Budimpe\u0161ta-Beograd pokazuju da kineske gra\u0111evinske kompanije postaju sve aktivnije na te\u0161kom tr\u017ei\u0161tu EU\u201c, isti\u010de \u0106ulafi\u0107.<\/p>\n
Novi putevi do 2030?<\/p>\n
Deonica Mate\u0161evo-Andrijevica duga je oko 22 kilometra, \u0161to je blizu 14 odsto ukupne trase auto-puta Bar-Boljare. EBRD je saop\u0161tila da \u0107e tro\u0161kovi izgradnje druge deonice iznositi oko 530 miliona evra, a ona je ve\u0107 obezbedila kredit od 200 miliona.<\/p>\n
Direktor \u201eMonteputa\u201c Milan Ljiljani\u0107 ka\u017ee da je potpisivanje Ugovora o projektovaju i izgradnji planirano u prvoj polovini 2025, a zavr\u0161etak radova o\u010dekuje se 2030. godine.<\/p>\n
Opozicionar Stefan \u0106ulafi\u0107 smatra da nije realno da radovi po\u010dnu u prvoj polovini naredne godine, a razloge za prolongiranje rokova vidi u geodetskim radovima i eksproprijaciji, a paralelno s tim se, ka\u017ee, mogu javiti i drugi problemi.<\/p>\n
Izvor: b92.net<\/p>\n
Izvor:\u00a0DW\/Aleksandra Mudre\u0161a<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na tender za nastavak izgradnje auto-puta Bar-Boljare prijavilo se osam kompanija \u2013 iz Kine, Turske i Azerbejd\u017eana. Me\u0111u njima je i kineska kompanija CRBC koja je devet godina gradila prvih 40 kilometara crnogorskog auto-puta. Iz vlade u Podgorici poru\u010duju da se tender obavlja po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja \u0107e delom […]<\/p>\n","protected":false},"author":37,"featured_media":176367,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[11],"tags":[1086,653,826],"class_list":["post-176366","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svet","tag-autoput","tag-crna-gora","tag-kina"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/176366","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/37"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=176366"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/176366\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/176367"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=176366"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=176366"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=176366"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}