Sve \u010de\u0161\u0107e prime\u0107ujemo naslove koji govore da \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija zameniti programere, ali i o tome da \u0107emo svi postati programeri. Osniva\u010d kompanije NVIDIA Jasen Haung doti\u010de se obe strane: \u201eNa\u0161 posao je da stvorimo takvu ra\u010dunarsku tehnologiju, da niko ne mora da programira. I da je programski jezik ljudski, tako da su svi na svetu sada programeri. Ovo je \u010dudo ve\u0161ta\u010dke inteligencije\u201c<\/p>\n
Pitanje da li \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija zameniti programere izaziva puno kontroverzi i burne reakcije, ali se na kraju sve svodi na interpretaciju \u010dinjenice da \u0107e se posao programera svakako promeniti sa novim tehnolo\u0161kim talasom u kome dominira ve\u0161ta\u010dka inteligencija, verovatno najvi\u0161e do sada.<\/p>\n
Druga strana, koja se ti\u010de demokratizacije programiranja, mo\u017eda izaziva manje polemike, ali to ne zna\u010di da je manje va\u017ena. Programerski posao je oduvek takav da se se\u010de grana na kojoj se sedi, pa lo\u0161ije pro\u0111u oni koji ne pre\u0111u na vreme na novu granu ili nemaju tu sre\u0107u da su na grani koja \u0107e izdr\u017eati do kraja karijere. Upliv tehnologije u druge profesije u zbiru \u0107e doneti mnogo ve\u0107e promene u karijerama, uklju\u010duju\u0107i izazove, prilike i potrese koji mo\u017eda do sada nisu bili uobi\u010dajeni.<\/p>\n
Sam svoj daktilograf<\/strong><\/p>\n Ovo nije prvi put u istoriji da razvojem tehnologije neke profesije nastaju, nestaju i menjaju se. Dobro poznat primer je profesija daktilografa koja je nastala pojavom pisa\u0107ih ma\u0161ina i nestala tokom 1990-tih godina sa sve ve\u0107om rasprostranjeno\u0161\u0107u personalnih ra\u010dunara. Pritom potreba za samom ve\u0161tinom kucanja nije nestala, ve\u0107 je postala jo\u0161 rasprostranjenija u mnogim poslovima u kojima je svako postao svoj daktilograf.<\/p>\n Ono \u0161to je potpuno nestalo je prekucavanje, a mnoga radna mesta koja su obuhvatala kucanje, kao \u0161to su personalni asistenti, su do\u017eivela ve\u0107u ili manju promenu uz obavezno kori\u0161\u0107enje personalnih ra\u010dunara umesto pisa\u0107e ma\u0161ine.<\/p>\n Brisanje granica izme\u0111u profesija<\/strong><\/p>\n Ako bismo posao programera gledali primarno kao kori\u0161\u0107enje tastature za ukucavanje koda, opravdano bi bilo strahovati da \u0107e zavr\u0161iti kao daktilografi.<\/p>\n Ako sa druge strane posao programera vidimo kao dono\u0161enje niza odluka na razli\u010ditim nivoima i dubinama razumevanja problema i tehnolo\u0161kog re\u0161enja, onda \u0107e ve\u0161ta\u010dka inteligencija biti jo\u0161 jedna tehnologija koja rastere\u0107uje programera rutinskih poslova.<\/p>\n Ali \u0107e to istovremeno dovesti i do sve ve\u0107eg razlikovanja poslova koji su se nekada smatrali programerskim, a sada jednim delom dublje ulaze u razli\u010dite specifi\u010dne oblasti. Ve\u0107 danas mo\u017eemo, na primer, diskutovati o tome da li je i u kom slu\u010daju analiti\u010dar podataka programer. \u0160ta \u0107e se na kraju zvati poslom programera, a \u0161ta ne\u0107e, ostaje pitanje i mo\u017eda \u0107e zaista sve manje ljudi svoje zanimanje prosto zvati programerskim.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, glavnina znanja i ve\u0161tina koje su potrebne dana\u0161njim programerima ostaju zna\u010dajna i postaju sve va\u017enija za \u0161iri krug profesija. Glavno \u0161to bledi je linija tradicionalne podele na tehnolo\u0161ke i domenske stru\u010dnjake. U problemu su zapravo tradicionalna karijerna opredeljenja da se treba \u010dvrsto dr\u017eati na jednoj strani te linije.<\/p>\n Algoritamsko razmi\u0161ljanje<\/strong><\/p>\n Ideja da u raznim profesijama treba umeti razmi\u0161ljati kao programer nije nova. Termin\u00a0computational thinking<\/em>\u00a0uveo je Jeanette Wing u istoimenom \u010dlanku \u010dlanku iz 2006. godine, gde u podnaslovu stoji da je to univerzalno primenljiv na\u010din razmi\u0161ljanja i skup ve\u0161tina koje bi svi, ne samo kompjuterski stru\u010dnjaci, bili radi da nau\u010de i koriste. U prevodu na srpski se \u010desto koristi srodan termin \u201ealgoritamsko razmi\u0161ljanje\u201c.<\/p>\n Ideja da sva deca treba da u\u010de programiranje je razvijena na konceptima koje je opisao Wing, a ne na ideji masovnog profesionalnog opredeljivanja za programiranje. Ta druga ideja je bivala izra\u017eena u \u201ezlatnim periodima\u201c za programerske poslove kada je postojala percepcija da svako ko i\u0161ta zna o programiranju mo\u017ee da na\u0111e dobro pla\u0107en posao. Zapravo nikad nije bilo dobro preporu\u010divati programersko profesionalno opredeljivanje nezavisno od individualnih sklonosti i talenata, a posebno ne sa najnovijim razvojem ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n U\u010diti, u\u010diti i samo u\u010diti<\/strong><\/p>\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija \u0107e zapravo osloboditi sve ve\u0107i prostor da se ljudi zadr\u017ee na svom osnovnom profesionalnom opredeljenju u skladu sa svojim sklonostima i iskustvom, ali tako \u0161to \u0107e dovoljno razumeti tehnologiju koja omogu\u0107ava re\u0161avanje sve slo\u017eenijih problema u oblasti kojom se primarno bave.<\/p>\n Sa druge strane oni koji su profesionalno primarno opredeljeni za tehnologiju treba da budu otvoreni za sticanje dodatnih znanja iz oblasti primene tehnologije, opet da bi na \u0161to bolji na\u010din u\u010destvovali u re\u0161avanju problema iz te oblasti.<\/p>\n Klju\u010dna poruka i za one koji su primarno opredeljeni za tehnologiju i za one koji su primarno opredeljeni za druge oblasti jeste da ne\u0107e izgubiti na fokusu svoje karijere ako neko vreme posvete sticanju znanja van svoje primarne discipline. Pritom ceo \u017eivot treba u\u010diti ne\u0161to novo, tako da sve va\u0161e staro iskustvo i znanje postaje dodatna vrednost i omogu\u0107ava dublje i \u0161ire razumevanje onoga \u0161to ste novo nau\u010dili.<\/p>\n \u201eRazgovor\u201c sa ra\u010dunarom<\/strong><\/p>\n Na \u017ealost, u na\u0161em obrazovnom sistemu \u0107e vas tokom \u0161kolovanja malo ko ohrabriti da na taj na\u010din posmatrate svoju karijeru. To je posebno izra\u017eeno na nivoima obrazovanja koji uklju\u010duju profesionalno opredeljenje gde dominira sistem vrednosti odre\u0111ene profesije.<\/p>\n Koncept algoritamskog razmi\u0161ljanja je pre skoro dvadeset godina jasno ukazao da neka znanja i na\u010dini razmi\u0161ljanja koji se tradicionalno vezuju za stru\u010dnjake u oblasti informacionih tehnologija postaju potrebna \u0161iroj populaciji. Sa aktuelnim bumom ve\u0161ta\u010dke inteligencije taj koncept postaje jo\u0161 zna\u010dajniji, samo \u0161to ga mo\u017eda treba ponovo razraditi, prilago\u0111eno aktuelnom kontekstu.<\/p>\n Upro\u0161\u0107eno, u novoj razradi koncepta algoritamskog razmi\u0161ljanja, pored programiranja u prvi plan dolaze i alati ve\u0161ta\u010dke inteligencije, ve\u0107a uloga domena primene i izra\u017eenija perspektiva celo\u017eivotnog u\u010denja.<\/p>\n Sam pojam algoritamskog razmi\u0161ljanja treba \u0161ire posmatrati obuhvataju\u0107i sve scenarije gde \u010dovek oblikuje procese koje \u0107e ra\u010dunar automatizovati. U vreme dok upravljanje ra\u010dunarom putem prirodnog jezika nije bilo toliko razvijeno, a posebno ne za programiranje, pojam algoritma je uobi\u010dajeno povezivan sa formalnim notacijama putem kojih se algoritam specificira.<\/p>\n Me\u0111utim, na\u010din razmi\u0161ljanja koji stoji iza oblikovanja automatizovanog procesa se sada razvija kroz \u0161iri spektar iskustava uklju\u010duju\u0107i i kori\u0161\u0107enje prirodnog jezika u interakciji sa ra\u010dunarom, kao i druge forme interakcije koje ve\u0161ta\u010dka inteligencija donosi.<\/p>\n