{"id":177335,"date":"2024-10-28T13:38:38","date_gmt":"2024-10-28T12:38:38","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=177335"},"modified":"2024-10-29T08:22:52","modified_gmt":"2024-10-29T07:22:52","slug":"sandzak-gluhavica-sto-dalje-selo-se-zanimljivije-ukazuje-i-sve-te-prirodne-lepote","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=177335","title":{"rendered":"Sand\u017eak – Gluhavica: \u0160to dalje, selo se zanimljivije ukazuje i sve te prirodne lepote"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak \u2013 Tutin: Gluhavica je podrazumevala da se o toj tutinskoj pri\u010di i njenim omiljenim \u017eiteljima govori, sa posebnim po\u0161tovanjem. Stare tro\u0161ne ku\u0107e, ognji\u0161te koje ima adresu i seska d\u017eamija, su pritom nezaobilazne.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Od nekada\u0161nje mnogobrojne Gluhavice ostalo je veoma malo. I \u201eCrkvinska rijeka\u201c je promenila svoju \u0107udljivost. Nekako je ble\u0111a i manje \u017eivahna. Jedva se protinje kroz vrbe i grmlje na putu ka Ra\u0161ki. Na njenim obalama, nema vi\u0161e ni posedaka ni dece.<\/p>\n

Selo dugo nije imalo vodu<\/h2>\n

Me\u0111utim, ono \u010dime se Gluhavica ponosila mu\u010dno je o\u0161te\u0107eno prilikom devedesetih godina. Tada\u0161nji me\u0161tani ovog kraja odavno su napustili selo u traganju za naprednijim \u017eivotom. Tu ti se dru\u017eilo, kosilo, kopalo, pevalo. Istina, podaleko je, ali kad smo ve\u0107 po\u0161li \u2013 \u0161ta mo\u017eemo drugo. Pentraju\u0107i se preko jedne vrleti, pa se spustismo u neku \u0161iroku, golemu avliju.<\/p>\n

Ba\u0161ta boje ru\u017ea. Zbilja kada u\u0111osmo u nju, nai\u0111osmo na jednu zgodnu sand\u017ea\u010dku nanu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u2013 Stan’te, ljudi! \u2013 kaza Nusreta Kahrovi\u0107 \u2013 da malo odmorite. Kasnije \u0107emo da razgovaramo. \u2013 Sedite, prijatelji!… Ne \u010deka nas nikakav posao! \u2013 re\u010de Nusretin suprug. \u00a0\u2013 \u010custe li vi dobro Fehima.\u00a0 -\u010cusmo, nano, kao i vi, eto ba\u0161 tako! \u2013 odgovori televizijska ekipa u glas.<\/p>\n

Ako Nusreta zorom porani na njivu da pove\u017ee koji snop vi\u0161e, ili ode na livadu da plasti ono \u0161to su kosa\u010di ju\u010de pokosili \u2013 ne\u0107e u podne, kad se vrati ku\u0107i, ostati bez svakodnevnih poslova. Me\u0161tani iz sela raduju se njenoj sposobnosti i marljivosti. Svud su je hvalili i Nusretom ukoravali svoje planinke kad bi se malo “zainatile”. Tako se nekad \u017eivelo.<\/p>\n

Svega imamo zdravlja nemamo<\/h2>\n

– Mnogo se u\u010dilo. Stvarno je to bilo. \u010covek kad je mlad \u2013 sve mo\u017ee. Nisam ose\u0107ala teret. Radili smo za decu i porodicu. Sve smo sku\u0107ili zajedno. Vrijeme putuje i vi\u0161e se ne vra\u0107a. Gubim zdravlje \u2013 zaklju\u010dila je briljantna Nusreta Kahrovi\u0107 iz Gluhavice.<\/p>\n

– Daleko ste od pazarske kldrme. \u2013 E ne mo\u017ee\u0161 na\u0107i, nije valjda! – re\u010de nana gotovo u ti\u0161ini. Pas ne prestaje da laje. – On je dobar, ali nije naviknut na najnovija lica. Miran, otrgao se! \u2013 veli doma\u0107in nekako ispunjeno. – Hteli smo da posetimo Halila Ahmetovi\u0107a. – Tu je! Tu je! E, ljudi, ovde da sednete! U Gluhavici je lep\u0161e nego u \u010dar\u0161iji \u2013 kaziva\u0161e planinka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kada pogledam nakratko prema Nusreti, \u010dini mi se da vidi i zna sve o \u017eivotu, pogotovo one zna\u010dajne, sna\u017ene obi\u010daje, i da je to nimalo ne iznena\u0111uje. Mora da je ne\u0161to veoma mudro kazala, jer se ista ponosila i name\u0161tala svoju \u0161amiju sa ojicama.<\/p>\n

Vi\u0161e drve\u0107a gotovo i ne be\u0161e, samo gde koji \u017ebun i trnje…<\/p>\n