{"id":178433,"date":"2024-11-12T15:05:02","date_gmt":"2024-11-12T14:05:02","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=178433"},"modified":"2024-11-13T08:19:02","modified_gmt":"2024-11-13T07:19:02","slug":"sandzak-tutin-dolovo-poslusajte-sta-kaze-cuveni-dedo-ibrahim-nas-sedam-brace-i-cetiri-sestre","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=178433","title":{"rendered":"Sand\u017eak – Tutin – Pe\u0161terska visoravan: Poslu\u0161ajte \u0161ta ka\u017ee \u010duveni dedo Ibrahim! “Nas sedam bra\u0107e i \u010detiri sestre” Hajem Dolovo zbog ti\u0161ine…"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak \u2013 Tutin \u2013 Dolovo: Odvajkada su ljudi imali svoju pri\u010du i sudbinu. Koliko jo\u0161 do sela, poku\u0161avam da saznam od marljivih \u010dobana. Daleko je, ka\u017eu, Dolovo. Negde u daljine, vidi se pristojno kroz pend\u017eer prirode sand\u017ea\u010dko podru\u010dje, izbija gusti dim iz od\u017eaka. Bila je sreda, dan kada \u00a0obi\u010dno niko ne prolazi ovuda i zato se dedo Ibrahim iznenadio.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Postoji mnogo raskrsnica koje vode ovamo, onaj koji staje naokolo je samo jedan od mnogih, ali mo\u017eda ipak potpuno druga\u010diji. – Ne razumem. – Ne mogu da razumem. – Otkud vi?! – Ceo dan vas tra\u017eimo. – Reko\u0161e mi da ste napustili brdovita polja, katune i stanove.<\/p>\n

-Apsolutno nije ta\u010dno. Nijednog trenutka nisam ostavio svoje rodno mesto. Ipak je bolje ovde biti leti, nego zimi. Najlep\u0161e zimske dane provedem u Tutinu. Dolovo le\u010di moje stare kosti. Imam 85 godina – poja\u0161njava dobrodu\u0161ni Ibrahim Gusinac.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Neki dolaze s namerom a neki samo tumaraju pe\u0161terskom prirodom. Zar to nije izbor putnika \u2013 namernika? Mo\u017eda je ono \u0161to ni\u010demu ne slu\u017ei najva\u017enije. – Jeste li dobro, dedo? \u201cNaravno”. – Mora da vam je \u010dudno \u0161to smo se ponovo vratili u va\u0161 svat. Koliko ste boravili u Dolovu? “Za\u0161to me pitate?\u201d “Ceo svoj \u017eivot”. – O, to je cela sada\u0161njost.<\/p>\n

Nas sedam bra\u0107e i \u010detiri sestre<\/h2>\n

Kda padne sneg, sve se menja, priroda kao da se \u010dudi. \u010cak i najdra\u017ei \u0161apat kao da dolazi izdaleka. U odjeku prirode se nebrojano krije boja mastila i \u010ditav pe\u0161terski \u017eivot njenih stanovnika koji odjednom postaje o\u010digledan. Svuda su tragovi, tragovi gor\u0161taka i vrednih tkalja. Na trenutak smo se ju\u010de zamislili da su pored stenovitih i sand\u017ea\u010dki tragovi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

– Odakle ste? – Iz Novog Pazara! Lice mu se ozari. Tamo sam proveo ve\u0107i deo mladosti. To je divan grad. Se\u0107am se… Dobro ga poznajem. Koliko dobro? Znali za A\u0107ifa Had\u017eiahmetovi\u0107a?<\/p>\n

– Gle, koje je ve\u0107 doba – re\u010de on ispijaju\u0107i kahvu polagano. On razmi\u0161lja. Potom ozbiljno razgovara: \u0160ta je drugo \u017eivot? Traba kora\u010dati dalje. \u017divi se mnogo bolje nego ranije. Ja imam veliku porodicu. \u010cetiri sina i \u010detiri k\u0107erke. Puna je ku\u0107a unu\u010dadi i praunu\u010dadi. Aaa!.. Kod nas je uvek veselo – zaklju\u010duje fenomenalni dedo Ibrahim Gusinac iz Dolova.<\/p>\n

Volim ovaj \u017eivot<\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

Nebo je bilo neobi\u010dno vedro a iznad nas se \u0161irila Pe\u0161terska visoravan. Na jasnoj svetlosti te modre zore, leto je ra\u0161irenih krila odlazilo na po\u010dinak s vremena na vreme tra\u017ee\u0107i svoju\u00a0 strehu. Sunce je zalazilo. Pili smo ov\u010dije mlijeko.<\/p>\n

– Kako onda mo\u017eete da odolite, za\u0161to ne po\u010dnete da se di\u010dite Dolovom i ne spustite se u prirodu? Mogli biste da izle\u010dite mnoge ljude… – Izle\u010dim? – ponavljao je. – Da, da gomilao. \u0160titili ste ljude svojom mudro\u0161\u0107u, zar ne?…, ali\u00a0 zanela ga na\u0161a iskrenost pa nam je rekao: – Naravno, sredio sam moga srca.<\/p>\n