O\u010dekivano trajanje \u017eivota na ro\u0111enju u 2023. godini je najdu\u017ee u poslednjih 10 godina<\/p>\n
Za 30 godina Srbija \u0107e izgubiti milion i po stanovnika<\/a>, pokazala je najnovija projekcija u izve\u0161taju Republi\u010dkog zavoda za statistiku. Preostali \u0107e \u017eiveti u ovih 5 gradova <\/a>– Beograd, Novi Sad, Novi Pazar, Kragujevac i Ni\u0161<\/strong>, jer \u0107e gotovo 50% populacije biti koncentrisano tu.<\/p>\n<\/div>\n Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovi\u0107 Batut” tako\u0111e nisu optimisti\u010dni. Ukupna procenjena populacija je pro\u0161le godine bila 6.623.183 stanovnika, dok nas je recimo od 1991. do 2022. bilo skoro milion vi\u0161e, 7.576.837.<\/p>\n<\/div>\n Jedna stavka zabrinjava posebno, a to je udeo starijih od 65 godina, koji je u porastu i taj trend se nastavlja<\/strong>. \u0160to se ti\u010de nataliteta, on je i dalje nizak. Da u ne ba\u0161 sjajnoj demografskoj slici ipak ima i svetlijih ta\u010daka. Jedna od njih jasno pokazuje da je \u017eivotni vek produ\u017een. Konkretno, o\u010dekivano trajanje \u017eivota na ro\u0111enju u 2023. godini je najdu\u017ee u poslednjih 10 godina. \u017dene su dugove\u010dnije od mu\u0161karaca – one u proseku \u017eive 78,7 godina, a mu\u0161karci 73,8. Me\u0111utim, nismo sigurni koliko \u0107e ih obradovati podatak da su i znatno brojnije od “ja\u010deg” pola, jer ih je u 2023. bilo 3.402.267, a mu\u0161karaca 3.220.916<\/strong>.<\/p>\n Brojke ka\u017eu i da u odnosu na zemlje Evropske unije u kojima se u proseku \u017eivi 80,6 godina, u Srbiji \u017eivotni vek traje oko \u010detiri godine manje. Me\u0111utim, ono \u0161to je i njih i nas jednako uzdrmalo, bila je pandemija COVID-19. Tada je ta “vi\u0161a sila” pomrsila demografske konce svima u smislu pove\u0107ane stope smrtnosti.<\/p>\n<\/div>\n Koliko ta po\u0161ast jeste odnela \u017eivota i koliko uzdrmala zdravlje generalno, postali smo svesni tek kad je pro\u0161la (mada “sudija” zvani\u010dno jo\u0161 nije svirao kraj), pa smo mogli da sa neke vremenske distance uo\u010dimo boljitak<\/strong>. Naime, samo trajanje \u017eivota u Srbiji pokazuje porast i u 2023. godini iznosi 76,3 godina. To se definitivno mo\u017ee povezati sa slabljenjem uticaja pandemije.<\/p>\n<\/div>\n “Batut” je u svojoj analizi uzeo i \u0161iri vremenski opseg kad je u pitanju popis stanovni\u0161tva (period 1991\u20132022. godine). Za te dve decenije nas je bilo 930.000 manje. Jo\u0161 dalje posmatrano, u periodu 1953\u20131991. godine, popisi stanovni\u0161tva pokazuju porast broja stanovnika, da bi nakon toga usledilo kontinuirano opadanje.<\/p>\n<\/div>\n Kad je re\u010d o vode\u0107im uzrocima za\u0161to smo vi\u0161e umirali, nego se ra\u0111ali, to su posledice bolesti sistema krvotoka i maligna obolenja. Tako\u0111e, zlo\u0107udni tumor bronhija i plu\u0107a dovode \u010desto do smrtnog ishoda. Konkretno, naj\u010de\u0161\u0107i uzroci smrti u 2023. godini, pripadaju slede\u0107im grupama bolesti – bolesti sistema krvotoka – 49,7 odsto (mu\u0161karci 46,3 i \u017eene 53,2 procenta), tumori – 21,8 odsto (mu\u0161karci 23,7 i \u017eene 19,9 procenata), bolesti sistema za disanje – 5,9 odsto (mu\u0161karci 6,6 odsto i \u017eene 5,2 procenta). Svoj danak uzimaju i bolesti \u017elezda sa unutra\u0161njim lu\u010denjem, ishrane i metabolizma – 3,1 odsto (mu\u0161karci 2,8 i \u017eene 3,3 procenta), te bolesti sistema za varenje – 3,1 odsto (mu\u0161karci 3,5 i \u017eene 2,8 procenata).<\/p>\n<\/div>\n \u0160to se ti\u010de konkretno malignih bolesti, u 2021. godini registrovano je 41.784 novoobolelih osoba od raka i primetna je stopa porasta. Od ovog broja, vi\u0161e je mu\u0161karaca (obolelo je njih 22.333), dok je \u017eena 19.451.<\/p>\n Teritorijalno posmatrano, porast obolelih od raka kod mu\u0161karaca zabele\u017een je u dve oblasti Srbije: Severnoba\u010dkoj i Zapadnoba\u010dkoj oblasti, a kod \u017eena u Zapadnoba\u010dkoj i Severnobanatskoj oblasti. Iste godine, najni\u017ee stope oboljevanja od malignih tumora zapa\u017eene su kod mu\u0161karaca u Ra\u0161koj i Topli\u010dkoj oblasti, a kod \u017eena u Ma\u010dvanskoj i Topli\u010dkoj oblasti. Dakle, jedna oblast posebno se izdvaja po najni\u017eoj stopi oboljevanja od malignih tumora, a to je Topli\u010dka oblast kojoj pripadaju Prokuplje, Kur\u0161umlija, Blace i \u017ditora\u0111a.<\/p>\n<\/div>\n U Srbiji su, dalje navodi izve\u0161taj “Batuta”, mu\u0161karci najvi\u0161e obolevali i umirali od ovih 5 malignih tumora: bronha i plu\u0107a, raka debelog creva i rektuma i malignih tumora prostate. Maligni tumori bronha i plu\u0107a vode\u0107i su uzrok optere\u0107enja rakom kod mu\u0161karaca u Srbiji. Najvi\u0161e stope obolevanja uo\u010dene su u Severnobanatskoj oblasti kojoj pripadaju Ada, Kanji\u017ea, Kikinda, Novi Kne\u017eevac, Senta, \u010coka i Srednjebanatskoj oblasti kojoj pripadaju Novi Be\u010dej, Nova Crnja, \u017diti\u0161te, Se\u010danj i Zrenjanin, a najni\u017ee u Topli\u010dkoj i Pirotskoj oblasti.<\/p>\n<\/div>\n Kad je re\u010d o \u017eenama koje obolevaju od tumora, on je naj\u010de\u0161\u0107e bio lokalizovan na dojci, bronhu i plu\u0107ima i debelom crevu i rektumu. Maligni tumori dojke vode\u0107i su uzrok optere\u0107enja malignim tumorima kod \u017eena u Srbiji. Najvi\u0161e stope obolevanja od raka dojke uo\u010dene su u Severnoba\u010dkoj (Subotica, Ba\u010dka Topola, Mali I\u0111o\u0161) i Rasinskoj oblasti (Kru\u0161evac, Trstenik, Aleksandrovac, Brus) , a najni\u017ee u Zaje\u010darskoj i Ma\u010dvanskoj blasti (\u0160abac, Bogati\u0107, Loznica).<\/p>\n<\/div>\n Nasuprot svim navedenim teritorijama je Topli\u010dki okrug (Prokuplje, Kur\u0161umlija) koji bele\u017ei najmanje brojeve obolelih, ali i umrlih od malignih bolesti.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n <\/p>\n Izvor: kurir\/telegraf<\/p>\n<\/div>\n O\u010dekivano trajanje \u017eivota na ro\u0111enju u 2023. godini je najdu\u017ee u poslednjih 10 godina Za 30 godina Srbija \u0107e izgubiti milion i po stanovnika, pokazala je najnovija projekcija u izve\u0161taju Republi\u010dkog zavoda za statistiku. Preostali \u0107e \u017eiveti u ovih 5 gradova – Beograd, Novi Sad, Novi Pazar, Kragujevac i Ni\u0161, jer \u0107e gotovo 50% populacije […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":178571,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9,1],"tags":[],"class_list":["post-178568","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/178568","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=178568"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/178568\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/178571"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=178568"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=178568"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=178568"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}