{"id":180078,"date":"2024-12-09T13:54:42","date_gmt":"2024-12-09T12:54:42","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=180078"},"modified":"2024-12-10T09:29:22","modified_gmt":"2024-12-10T08:29:22","slug":"sandzak-donja-pester-plenibabe-rasim-navikli-smo-na-teske-uslove-zivota-carobna-pester-prirodna-oaza-u-srcu-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=180078","title":{"rendered":"Sand\u017eak – Donja Pe\u0161ter- Plenibabe – Rasim: Navikli smo na te\u0161ke uslove \u017eivota! \u010carobna Pe\u0161ter – Prirodna oaza u srcu Evrope"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak – Donja Pe\u0161ter – Plenibabe: Prolazimo kroz Delime\u0111e, jo\u0161 – tako su nam rekli marljivi \u010dobani – nekoliko kilometara i trebalo bi da skrenemo levo. Vidi se ku\u0107a, nazire se i put kojim \u0107emo do Rasima. Planinu pokrio te\u017eag sneg, ali ledeni vetara jo\u0161 fiju\u010de oko uga\u0161enih ognji\u0161ta.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Od Delime\u0111a prema Koni\u010du spu\u0161taju se Rekini autobusi. Puni putnika kao nekad u stara dobra vremena. Voza\u010d “Sand\u017eaktransa” ma\u0161e na\u0161oj ekipi, poziva nas da u\u0111emo (“ako mo\u017eemo”) u ku\u0107u da se li\u010dno uverimo koje sve nevolje \u010dekaju voza\u010de na putu do Plenibaba, a posle do Dobrog Duba – odnosno do glavne ceste.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Prirodu – ne mo\u017ee\u0161 ukrotiti<\/h2>\n

Na kraju sela srednja, op\u0161irna ku\u0107a. Seosko doma\u0107instvo porodice Nezirovi\u0107. Ne\u0161to ni\u017ee – nekoliko koliba i hambara. – Kako da do\u0111emo do Rasimove ku\u0107e – pitamo doma\u0107ina na seoskom putu. – Stare, ili nove? i jedne i druge. – Samo pe\u0161ice, a na prole\u0107e, kad se put isu\u0161i mo\u017ee\u0161 i autom!<\/p>\n

Pored puta \u010dobanin povezuje krave. Navikli na putnike namernike, \u010dudi se koji nas vrag poslao ovamo, ali ljubazno obja\u0161njava da je burazerova ku\u0107a “tu dole preko pa\u0161njaka” i dodaje da po\u017eurimo jer \u0107e oti\u0107i do Tutina da kupi duhana.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

– Radio sam u brojnim preduze\u0107ima po Sloveniji. Ni broja im se ne zna. Divan je taj ose\u0107aj da stvara\u0161 za svoju porodicu, takav susret sa kolegama u pogonu, to drugarstvo koje ulazi pravo – u du\u0161u. Uspomena za ceo \u017eivot, ne\u0161to \u0161to se ne zaboravlja. Obi\u0161ao sam mnoga mesta u na\u0161oj zemlji, sa ro\u0111acima sam bio po evropskim zemljama. Izgledalo je nazaboravno, verujte mi – otkriva cjenjeni Rasim Nezirovi\u0107 iz Plenibaba.<\/p>\n

Bez Pe\u0161terske visoravni nema \u017eivota<\/h2>\n

Uvek se vra\u0107ao svom zavi\u010daju. Me\u0111utim, ovde gore, dan je kao vejavica koje sve oblikuje. Stari su gvorili da se zaobi\u0111e\u00a0 Pe\u0161terska visoravan, a dole je ve\u0107 pitomina i kvalitetna zemlja. Negde tamo na jugu Sand\u017eaka.\u00a0 Ali, ko da ode odavde, gde su ne\u010diji pradedovi gnezda savijali – glasno pri\u010da starina, dok umornom rukom \u010disti sneg ispred svoje ku\u0107e.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sneg je pao staze zavejao<\/h2>\n

I\u0161\u010dezava drve\u0107e, gubi se horizont, nestaje \u0161tala, nestaju senke, drvena ograda oko vrata. Sneg je zakovao Plenibabe.<\/p>\n

– Eheej! Mene o\u017eeni\u0161e i ne pita\u0161e ni\u0161ta\u00a0 – ote se glasan sme\u0161ak na\u0161eg vrednog Sand\u017eaklije. – Samo valahi – bilahi, imali smo sre\u0107e. Dobru sam devojku o\u017eenio.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pogled be\u017ei sve dalje. Katuni iznad Plenibaba, jo\u0161 uvek pod snegom, a na njima\u00a0 gnezda raznoraznih ptica. Kad se selo bolje zagledao, jasno je da su tu ostala sand\u017ea\u010dka ognji\u0161ta. Udari vetra su sve \u017ee\u0161\u0107i, ali su pejza\u017ei lep\u0161i od mladosti… Te odatle pogled dose\u017ee na sve strane Sand\u017eaka.<\/p>\n

– Ovde di\u0161em punim plu\u0107ima. To je doma\u0107inski ambijent i lepota prirode. Divna omladaina oti\u0161la je u bijeli svijet. Vrati\u0107e se jednog dana – zak\u010dju\u010duje fenomenalni Nezirovi\u0107.<\/p>\n