{"id":182686,"date":"2025-01-21T12:11:27","date_gmt":"2025-01-21T11:11:27","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=182686"},"modified":"2026-04-24T13:15:57","modified_gmt":"2026-04-24T11:15:57","slug":"sandzak-i-sve-lepote-pesterske-visoravni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=182686","title":{"rendered":"Sand\u017eak, Tutin, Pe\u0161ter, Plenibabe… Sand\u017eak i sve lepote Pe\u0161terske visoravni! Tamo gde se planine razdvajaju"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak, Tutin, Donja Pe\u0161ter, Plenibabe: Najezda katuna je odavno zavr\u0161ena. I \u010dobani i stada vratili su se u sela. Kolibe pokrivene pru\u0107em i oblo\u017eene blatom, torovi i mlekari \u2013 sve je to sada napu\u0161teno. Ko ne zna za pe\u0161terske obi\u010daje i tradiciju mo\u017eda bi pomislio da tu nije bilo \u017eivota.<\/p>\n

A, jeste! Jo\u0161 kako.<\/p>\n

Uvek su me ti katuni, ti pe\u0161terski lavirinti, podse\u0107ali na neki lep\u0161i svet.<\/h5>\n

Do\u0111e\u0161 tu preko leta, pokupi\u0161 sir i kajmak i \u2013 nazad u toplu sobu, pre dugih sibirskih dana. Navikli na zimske predele i surove me\u0107ave i sami reporteri se \u010dude toj nevi\u0111enoj lepoti.<\/p>\n

Plenibabe pod snegom izgleda kao da je stalo u vremenu, utonulo u belinu koja ima svoju posebnu ubavost.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sto\u010darstvo u punom jeku<\/p>\n

On je Sand\u017eaklija koji najvi\u0161e haje zavi\u010daj – rad, jutara, melodije prirode i \u017eivot koji te\u010de bez \u017eurbe. Bavi se sto\u010darstvom sa posebnom pa\u017enjom i ljubavlju, kao da svakoj \u017eivotinji zna narav i lozu.<\/p>\n

Vredan je od ranog svitanja do kasne ve\u010deri, ali nikad se ne \u017eali – posao mu je navika, ali i dostojanstvo. Voli da muhabeti , i to onako iskreno, iz srca. Sa njim nikad nije dosadno – svaku zgodu za\u010dini humorom, pa i najobi\u010dniji dan postane zanimljiv.<\/p>\n

Pe\u0161ter zbori i pamti<\/h2>\n

Glogovik, prve ku\u0107e, s leve strane Delime\u0111e, a nda u nastavku Melaje, Koni\u010de, Plenibabe… To je neka neobi\u010dna slika. Ne\u0161to dalje, na poljani, dve nove ku\u0107e i \u0161tala. Jedna dvospratnica jo\u0161 nije zavr\u0161ena. Saznajemo da je to doma\u0107instvo Hasana Halilovi\u0107a.<\/p>\n

Na\u0161 gost je pokazao kako izgleda kada on uzme lopatu u ruke.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Hasan Halilovi\u0107 – selo Plenibabe<\/p>\n

Kraljevstvo pod snegom deluje usamljeno, ali u sebi nosi \u017eivot koji se ne mo\u017ee lako na\u0107i. To nije bajka koja umiva, ve\u0107 ispunjava – kao da priroda na trenutak zaboravi na sve i ostavi samo \u010distu, belu jednostavnost ose\u0107aja. Hasan ne tra\u017ei mnogo – dovoljna mu je rodna gruda, porodica i prijatelji oko njega.<\/p>\n

\u2013 E, nisam ni sanjao da \u0107e nam danas neko navratiti. Ja sam puno radio. Vidi\u0161 ove ruke! Volim da stvaram \u2013 imam svu potrebnu mehanizaciju za poljoprivredu.<\/p>\n

Uspe\u0161no se bavim sto\u010darstvom.<\/p>\n

Dr\u017eava poma\u017ee koliko mo\u017ee, moramo se sami menjati \u2013 kazuje govorljivi sand\u017ea\u010dki seljak.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Moj Sand\u017eaku, ponosan mi budi<\/p>\n

Nego, ka\u017ee starina, da popijemo jo\u0161 po jedan \u010daj. Smeje se. Napolju je mraz stezao. Te\u0161ka magla \u010de\u0161\u0107e natapa pe\u0161tersku zemlju. Promi\u010du pa\u0161njaci boje \u0107ilibara, lenjo se vuku, umorna \u010dobanska lica.<\/p>\n

U tom bogastvu prirode sve deluje sporije i zanimljivije, kao da vreme na trenutak zaboravi da \u017euri.<\/p>\n

Kad do\u0111u prvi snjegovi<\/h2>\n

Sto\u010darstvom se ne bavi samo iz \u017eelje, ve\u0107 iz ljubavi koja se vidi u svakom gestu. Ustaje pre svih, \u010desto dok dunjaluk jo\u0161 spava, a i ne staje dok ne zavr\u0161i ono \u0161to je zapo\u010deo. Za njega umor nije prepreka, ve\u0107 dokaz da je dan imao smisla. Dobro, Hasanovo srce je \u017eelelo da on primeti kakav je ovo sna\u017ean trenutak za Plenibabe. O\u010di koje ni\u0161ta ne mogu da sakriju.<\/p>\n

-A vi?, onda re\u010de on.<\/p>\n

Jo\u0161 jednom se iskreno zahvaljujem \u0161to se do\u0161li po ovom kijametu, snegu i me\u0107avi.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Tradicija sto\u010darstva u Sand\u017eaku<\/p>\n

S godinama se deo Pe\u0161teri pretvorio u \u017eivot, a taj vetar bio je zatvoren duboko u nedo\u0111ijama \u2013 sve je hladno, kristalno, polarno, sposobno samo da ledi.<\/p>\n

Skroman je na na\u010din koji se danas retko vi\u0111a – bez velike besede o doma\u0107instvu, bez \u017ealjenja. Radi jer zna da se druga\u010dije ne mo\u017ee i jer ga obaveze ispunjavaju.<\/p>\n

U svakom \u010dinu pronalazi posed, svrhu i radost. A kada napravi pauzu, tada dolazi do izra\u017eaja njegova druga strana – ona vesela i pri\u010dljiva. Halilovi\u0107 voli ljude, ceni razgovor, i retko kad \u0107e\u0161 ga zate\u0107i u \u0161utnji kada ima musafire.<\/p>\n

Dedo se odavno navikao na te\u0161ke uslove \u017eivota. – Rasli smo onako kako smo morali. Se\u0107am se vremena kada je \u017eivot bio zdrav i bezbri\u017ean \u2013 rekao je Halilovi\u0107, a onada je nastavio svoju odiseju.<\/p>\n

Ne mari toliko za sada\u0161nju tehnologiju i dodaje: Mobilni telefoni su vrhunski munafici<\/h2>\n

Takve dogodov\u0161tine su pune \u017eivota – nekad zabavne, oduvek mudre, \u010desto za\u010dinjene zdravim humorom koji svima izmami osmeh. Hasanov smeh je glasan i iskren, i lako ga je prepoznati me\u0111u drugima.<\/p>\n

\u2013 Mladost je jedna. Rodni zavi\u010daj uvek nosim u srcu. Lepote kakvih nigde nema. \u0160ta da tra\u017eim vi\u0161e od \u017eivota. Imam dobru i uspe\u0161nu porodicu.<\/p>\n

Vala, ljudi, mi se dobro zaledismo.<\/h5>\n

\u2013 Jeste, jeste!… Tako je!…<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pe\u0161ter na razglednici<\/p>\n

Drve\u0107e stoji nepomi\u010dno, ogrnuto mrazom kao u sne\u017enoj bajci, dok vetar povremeno pro\u0111e kroz carstvo i ostavi tragove po raznim puteljcima. Zvukovi su prigu\u0161eni.<\/p>\n

Nije prisutna gu\u017eva, nema \u017eurbe – samo povremeno \u0161kripanje snega pod korakom nekog ko je iza\u0161ao iz ku\u0107e, ili lave\u017e psa koji \u010duva avliju. U takvoj \u010daroliji i najmanji zvuk ima te\u017einu.<\/p>\n

U ad\u017eu se spajaju snaga i jednostavnost, velikodu\u0161nost i veselje, note prirode i \u017eivahnost Plenibaba.<\/p>\n

Nigde kao u Sand\u017eaku<\/h2>\n

Sand\u017eak je ostao zarobljen tamo na Pe\u0161terskoj visoravni, kao Plenibabe i Ru\u0111a. Sve je pokriveno belim pokriva\u010dem koji ubla\u017eava o\u0161tre ivice Jeni Pazara i pretvara poznate mahale, ku\u0107e i polja u mirnu, gotovo bajkovitu sliku. Krovovi ku\u0107a nose debele slojeve snega, dim iz od\u017eaka se polako penje ka nebu i nestaje u svim zimskim kro\u0161njama.<\/p>\n

\u010cudo prirode koje oduzima dah.<\/span><\/h5>\n

Onda su pa\u0161njaci postali tesni a vazduh o\u0161tar \u2013 da bi do\u017eiveli, morali smo da slu\u0161amo, ali smo ipak vi\u0161e \u017eeleli da svratimo i do Koni\u010da.<\/p>\n

Vremenski uslovi nam nisu dozvolili.<\/h5>\n

Pokraj pe\u0161terskih polja nikad stada nisu imala prazne ve\u010deri, one trenutke kada zavese nad Sand\u017eakom bude spu\u0161tene. Sve se ponovo uti\u0161a. Obe\u0107ah \u017eiteljima da \u0107u opet do\u0107i.<\/p>\n

Silazimo seoskim putem, kada u ove zimske dane idu samo putnici namernici.<\/p>\n