{"id":182784,"date":"2025-01-24T12:36:07","date_gmt":"2025-01-24T11:36:07","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=182784"},"modified":"2025-10-11T14:51:58","modified_gmt":"2025-10-11T12:51:58","slug":"sandzak-donja-pester-ruda-farko-posecuju-nas-jedino-sove-pazarski-reporteri-i-sinan-redzepovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=182784","title":{"rendered":"Sand\u017eak, Donja Pe\u0161ter, Ru\u0111a… Farko: Pose\u0107uju nas jedino sove, pazarski reporteri i Sinan Red\u017eepovi\u0107! Selo koje je vreme zaboravilo"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak, Tutin, Pe\u0161terska visoravan, Ru\u0111a: U ku\u0107ama, selu nadomak Tutina, postojalo je nekoliko doma\u0107instava. Bilo je, ka\u017eu, dece i \u010dobana, odzvanjala je graja i pesma, mladi se sastajali na seoskim igrankama.<\/p>\n

Onda su do\u0161le godine kada su, kao ptica bijela, odleteli nekud u druge krajeve sveta.<\/p>\n

Jedina razlika je u tome \u0161to se \u010de\u017enja, bar godi\u0161nje, vrati u zavi\u010daj.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kad svet zanemi od Pe\u0161terske visoravni<\/p>\n

Eto, nekad je u porodici Fahrudina Red\u017eepovi\u0107a bila – prenatrpana ku\u0107a. I krcati hambari \u017eita, pa\u0161njaci puni stada, a mlekari kajmaka i sira.<\/p>\n

Kapi radosti orosi\u0161e avliju. Vrtlog mudrosti iz doma\u0107inske ku\u0107e po\u010de da se spu\u0161ta niz padine.<\/p>\n

Ova reporta\u017ea ima toliko bo\u0161nja\u010dke du\u0161e da sve li\u010di na ku\u0107u Hamzagi\u0107a u Tutinu.<\/p>\n

Zavi\u010daj gde vetar nosi glas Sand\u017eaka, a svitanje miri\u0161e na detinjstvo. U Ru\u0111i svako ognji\u0161te ima muhabet, poneki musafir svoje mesto.<\/p>\n

– Ovde mi je najlep\u0161e. Ustajem pre deset zora, kazuje sand\u017ea\u010dki doma\u0107in. Moja supruga i ja sve radimo zajedno i po dogovoru.<\/p>\n

Gore iznova tutnji zemlja. Slike govore vi\u0161e od re\u010di.<\/p>\n

“Sove nas redovno obilaze”<\/h2>\n

Doma\u0107in nam zbori o \u017eivotu, pro\u0161losti i onome \u0161to ne sme biti zaboravljeno. \u2013 Da poijemo po jo\u0161 jednu kahvu \u2013 re\u010de Farko, i, ne \u010dekaju\u0107i odgovor, njegova hanuma donese poslu\u017eenje.<\/p>\n

\u0160ta je Pe\u0161terska visoravan?<\/p>\n

Ima li lice? Glas? Ili je to ipak ne\u0161to tiho, nevidljivo, nedoku\u010divo \u2013 \u0161to se uvla\u010di u na\u0161e pore i srce. Ru\u0111a se budi s prvim zracima sunca a vra\u0107a se ku\u0107i kad sunce za\u0111e.<\/p>\n

\u010cinilo se da vi\u0161e me\u0107ava nije va\u017ena. Bo\u010dne strane planine bile su potpuno izgrebane.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u017divot van sistema<\/p>\n

Kako je dalje objasnio Red\u017eepovi\u0107, jasno mu je da se vra\u0107aju na selo, ali mu je \u017eao \u0161to oni koji su ovde ro\u0111eni ne dolaze, nemaju jaku \u017eelju. Na pitanje da li je ikada poku\u0161ao da ih ubedi, kao i uvek ishod je bio, on ka\u017ee: – Jesam, ili nisam dobio povoljan odgovor.<\/p>\n

\u017diveli smo u ku\u0107ama pod slamom, na pa\u0161njacima, u velelepnim vi\u0161espratnicama…<\/p>\n

“Moja baza je porodica”<\/h2>\n

Jedno selo, jedna familija, hiljadu uspomena. Kad za\u0107uti Sand\u017eak, Ru\u0111a progovori kraljevski. – Ja samo \u017eelim natrag ono vreme kad je sve imalo smisla.<\/p>\n

Krug se, izgleda, sada zatvorio, vratio se, skoro, tamo odakle je i po\u010deo ovu svakodnevnu avanturu \u017eivota. U svoju Ru\u0111u.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Porodi\u010dna ku\u0107a izgra\u0111ena 1950-te<\/p>\n

Fahrudin Red\u017eepovi\u0107 je dobar \u010dovek koji se kroz \u017eivot trudio pre svega da ostane u rodnom zavi\u010daju. Hodao je te\u017eak put, svestan da niko ne mo\u017ee ukrotiti Pe\u0161ter ako ne istra\u017ei sopstvenu du\u0161u.<\/p>\n

Tamo gde su se\u0107anja ja\u010da od vremena<\/h2>\n

Sve ono drugo, sve ono (samo) sand\u017ea\u010dko \u2013 \u0161togod je o \u010demu nemamo smelosti da slikamo, ne samo zato \u0161to ne bi uspeli re\u010dima opisati, ve\u0107 zbog toga \u0161to ja takvu\u00a0 poustolovinu nemogu\u0107e predo\u010diti. To je ne\u0161to poput umetnosti i ljubavi.<\/p>\n

Pravo remek delo. Te\u0161ko je ovekove\u010diti.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kad sneg padne na samo\u0107u<\/p>\n

Sand\u017eak je istakao da devedesete godine Bo\u0161njaci nikada ne\u0107e zaboraviti zbog raseljavanja na \u010detiri strane sveta.<\/p>\n

Taj krvavi rat je duboko obele\u017eio sada\u0161nji Sibir i ostavio dubok trag u ovda\u0161njim \u017eivotima.<\/p>\n

\u2013 Trudim se da tu stvaram pored svih problema, svih bura i oluja, to mi je nasle\u0111e od predaka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Gde svaka staza vodi do srca<\/p>\n

Danas mu je vodilja u \u017eivotu porodica. Na\u0161ao smisao i mir u planinskoj Ru\u0111i.<\/h2>\n

– Svaki odlazak u inostranstvo ne zna\u010di i bolji \u017eivot\u2026 Na Zapadu je mnogo te\u017ee, nije sve u novcu veruj mi bio sam tamo, meni se Nema\u010dka smu\u010dila i dojadila.<\/h2>\n

Ipak, na kraju najva\u017enije je da smo \u017eivi i zdravi. Bio je izgubljeni aga Pe\u0161terske visoravni, sad radi na svojoj dedovini i babovini.<\/h2>\n

Bez trunke interesa, ne samo onog materijalnog, ve\u0107 i svakog drugog. Do\u0161ao je do televizijske ekipe i rekao:<\/h2>\n

\u201cJa \u0107u da vam pomognem\u201d.<\/h2>\n

Koliko samo ljudskosti u par minuta.<\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

Fahrudin je tu da pomogne svima<\/p>\n

Dole je ravnica Sand\u017eaka zagrljena vrbacima Ra\u0161ke i Jo\u0161anice. Jo\u0161 koji kilometer pa \u0107e izgubiti svoja slova. Mladost \u0107e dalje, prema Zapadu.<\/p>\n

Na raskr\u0161\u0107u nekrotive planine i \u017eivota<\/h2>\n

Ru\u0111a je naselje u op\u0161tini Tutin. Prema registru iz 2022. bilo je 53 stanovnika. <\/b><\/p>\n

U selu ima 21 doma\u0107instvo, a prose\u010dan broj \u010dlanova po doma\u0107instvu je 4, 90.<\/b><\/p>\n

Ovaj kraj je velikim delom naseljen Bo\u0161njacima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, prime\u0107en je pad u broju stanovnika.\u00a0<\/b><\/p>\n