![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00000.jpg\")
<\/p>\nSand\u017eak, Novi Pazar, \u010ca\u0161i\u0107 Dolac: Na svakom koraku na\u0161eg putovanja prona\u0161li smo ne\u0161to izvorno, svet se vinuo, a srce Sand\u017eaka je bilo op\u010dinjeno. Odavno nisam ni \u010dula ni primetila Sand\u017eaklijku koja toliko zna o \u017eivotu.<\/p>\n
Videli smo ra\u0111anje sunca iznad kr\u0161evite planine i njegov zalazak iza ozbiljne \u010de\u017enje na kojoj su se prostirale tro\u0161ne\u00a0 ku\u0107e. Vrhovi ravnica sve su bli\u017ei, a pogled sve \u0161iri. U dolini osta Sand\u017eak.<\/p>\n
Snaha otkriva kako je zahvaljuju\u0107i svekrvi prona\u0161la mir i sigurnost u njihovoj porodici.<\/p>\n
\u00a0<\/p>\n
Starinska bo\u0161nja\u010dka ku\u0107a – selo \u010ca\u0161i\u0107 Dolac<\/p>\n
Prolazimo Kru\u0161evo, pusto kao da je taj svet negde zaronio i me\u0161a se s na\u0161im se\u0107anjima. Iz daljine, makadamskim putem, jedno stado od 1000 brava. To su ovce Mersudina Cika Omerovi\u0107a iz Nadumaca.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00005-1.jpg\")
<\/p>\n
Na putu od Kru\u0161eva do \u010ca\u0161i\u0107 Dolca<\/p>\n
Odvajkada su ljudi putovali. Koliko je jo\u0161 do sela, poku\u0161avam da saznam od umornog \u010dobanina. Daleko je, veli, na\u0161e carstvo. U stvari, put \u0161irok, ravan i prav, vi\u0161e treba mladom nego starom \u010doveku. Ulazimo u dolinu, koja vodi u \u010ca\u0161i\u0107 Dolac. Bespu\u0107a napu\u0161tena, i bez mladosti.Visoko gore, na vrhu brda, naziru se sand\u017ea\u010dka doma\u0107instva. Koji kilometar dalje \u010deka nas pravo iznena\u0111enje.<\/p>\n
Ispred zatvorenih vrata i polomljenih pend\u017eera krije se neispri\u010dano i bezbri\u017eno detinjstvo. Napu\u0161teni domovi i tiha otkri\u0107a pro\u0161lih generacija. Ku\u0107e koja su nekda bila ognji\u0161te, a sada samo senke pro\u0161losti.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00006-1.jpg\")
<\/p>\n
Zaboravljeni pragovi i bu\u010dni sokaci<\/p>\n
\u017divotne borbe i pobede jedne sand\u017ea\u010dke \u017eene. Od ti\u0161ine je pravila kraljevstvo, a od rada svakodnevicu. Tako je Muradija od svojih dlanova izgradila \u010ditav dunjaluk. \u2013 No, \u0161ta me ono pita? A, da. Ja sam iz \u010ca\u0161i\u0107 Dolca, Muradija Muratovi\u0107. Nego, sedi da popijemo po jednu kahvu. Godine su prolazile a da ih niko nije brojao.<\/p>\n
Njen osmeh je svakom prilikom bio sli\u010dniji osmehu pazarskih \u0161adrvana, gotovo je istovremeno zra\u010dio, briljirao od sre\u0107e, treperio u spletu svilenih tkanina, postojao je isto tako detinjast, isto tako ljudski.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00001-1.jpg\")
<\/p>\n
Muradija Muratovi\u0107 – selo \u010ca\u0161i\u0107 Dolac<\/p>\n
Iskustvo snahe koja je od prvog dana ose\u0107ala dobrodo\u0161licu i ljubav. Emotivna reporta\u017ea o skromnoj majci koja svojim postupcima ostavlja neizbrisiv trag. Hanuma se nasme\u0161i: – Samo poku\u0161avam da istrajem u onome \u0161to volim, i da to sa\u010duvam od zaborava.<\/p>\n
Odrasla sam kraj ognji\u0161ta, ko mo\u017ee to da zaboravi – re\u010de zanimljiva Muradija Muratovi\u0107. Maj\u010dina iskrenost, uverljivo i realno mirenje sa sand\u017ea\u010dkim vrletima.<\/p>\n
I katkad se doga\u0111alo da su, slu\u0161aju\u0107i predake, obe mislile na decu, na prijateljski razgovor, na nekog od svojih najmilijih \u010diji su ih lik ili sudbina zanimali, na maj\u010dinstvo, na svoje detinjstvo, da u isti mah razmenjuju iskustva kada bi im istina saop\u0161tila ne\u0161to prijatno i va\u017eno.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00002-2.jpg\")
<\/p>\n
D\u017eamija koju su finansirali privrednici rodom iz \u010ca\u0161i\u0107 Dolca<\/p>\n
\u010cesto su ak\u0161amom zajedno sedelie na padini kraj Dolca, \u0107utale i oslu\u0161kivale \u0161um prirode koja za njih nije bila okolina, ve\u0107 govor Sand\u017eaklija, ton postojanja, glas ve\u010dnog tumaranja. Bajka o istinskoj lepoti i jednostavnom \u017eivotu me\u0111u planinskim vrhovima. Mesta koja su nekad bila puna veselosti, a dans samo senke.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00007-2.jpg\")
<\/p>\n
Ku\u0107e koje vreme nije zaboravilo<\/p>\n
Tragovi me\u0161tana, obi\u010daja i radosti u bojama Sand\u017eaka. Vru\u0107 vetar su\u0161i ionako suvu zemlju, a stada ovaca umorno se zaputila prema dalekim, retkim izvorima. Kako je toplina, razumevanje i me\u0111usobno po\u0161tovanje izgradilo nerskidivu vezu.<\/p>\n
– Posjedovala sam sre\u0107u da imam dobru svekrvu. Bile smo nas dve najbolje kone – prijateljice. Dakle, kao majka i \u0107erka. Nau\u010dila me mnogo \u010demu.<\/p>\n
Radim u ku\u0107i, na njivi, vrtu, vo\u0107njaku i ni\u0161ata mi nije te\u0161ko. Posao hrani moju du\u0161u, objasnila je. Vrt kao prostor za odmor, predah i male \u010darolije prirode.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Still0601_00004.jpg\")
<\/p>\n
Gde zemlja i ruke postaju jedno<\/p>\n
Selo koje di\u0161e sporije od ostatka sveta. Sve je na dohvat ruke i na ognji\u0161tu tradicije. Mo\u017eda je mno\u0161tvo prirodnih boja uslovilo da na\u0111e sebe. Zato grad nije zamena, on nema jednostavnost, ni jasno\u0107u, nema nijanse, ni rubove, niti miris ili izgled, on sadr\u017ei samo svetla.<\/p>\n
\u201eJednostavno je, \u017eena je sastavni deo porodice i ona vu\u010de glavne kunce u ku\u0107i. Za \u017eivot se traba boriti. Imam dobru i zdravu porodicu, ispri\u010dala je s osmehom”.<\/p>\n
\u010ca\u0161i\u0107 Dolac je naseljeno mesto grada Novog Pazar u Sand\u017eaku. Prema popisu iz 2022. bilo je 128 stanovnika.\u00a0<\/b><\/p>\n